Gordana Vlahovi\u0107 - PRISTUP U MISAONI SVET DEJANA STOJ

Unduh foto ini Edit dengan editor online GIMP

Dejan Stojanovi\u0107, pesnik \u0161est knjiga pesama, antologi\u010dar, autor odabranih intervjua, danas pred \u010ditaoce donosi svoju, kako ju je nazvao PENTALOGIJU, objedinjenu imenom Svet u nigdini. Pet dela pi\u0161\u010devih povezano je jedinstvom op\u0161te zamisli a naslovljeno:

Ozar;

\uf02dSvet saya rawa;

\uf02dSvet u nigdini;

\uf02dSvet saya ljudi;

\uf02dDom svetlosti.

U prvoj knjizi Ozar, \u010ditalac se suo\u010dava u poeziji i prozi sa metafizi\u010dkim temama autorovim: nastanak sveta, istorija Balkana i Zemlje, izvori svetlosti i izvori istine. Opsesivna tema bi\u0107a koje misli: odnos \u017eivota i smrti i ve\u010dito kru\u017eenje; izranjaju jedno iz drugoga iu simbioti\u010dkom su prepletu.

Smrt tra\u017ei da bi mogao \u017evot da rodi

Samo ono \u0161to se rodi mo\u017ee da umre

Samo ono \u0161untuk umire zna vrednost

Jangan lupa \u010evota u ra\u017anju i umiranju.

Iznad svega je Bog, i praznina koji po autoru \u010dine Apsolut, \u0161to je jednako Ozar. sediz se mogu\u0107nost filozofima za polemiku, s obzirom da idealisti\u010dka filozofija Apsolut sagledava kao ve\u010dnu, beskona\u010dnu prvobitnu osnovu svemira, bahan yang dijalekti\u010dki nalazi u ve\u010dnom pokretu dan razvitku.

Autor menja formu iskaza. Koristi stih, koristi dijalo\u0161ku formu (pri \u010demu polemi\u0161e sa bogovima antike, te sa Homerom), i prozno-poetske sekvence kojima isti\u010de svoje filozofske stavove. gunakan obat i tre\u0107em ciklusu (\u201e\u0160ekspir u svemiru\u201c, \u201ePlaneta Zena\u201c) primenjuje neobi\u010dnu formu, kombinuju\u0107i elemente jednog ob knji\u017e u0111dkog eksperimenta. Iako ih naslovljava kao sonetne vence oni to nisu u tradicionalnom obliku. U prvoj takvoj tvorevini sa\u010dinjenoj iz petnaest stihovanih refleksija, poslednjim stihom prethodne pesme po\u010dinje slede\u010a. Kao fine su kaskade koje se prelivaju jedna u drugu da bi se slile u petnaestu sublimnu zavr\u0107nicu misaonog toka. Lirski subjekt u \u0161ekspirovom je dru\u0160tvu, poistove\u0161eni su, ogledaju se u bo\u0107eanskoj peni svemirske la\u017e, uz spoznaju da

Saya umanjen veliki postajem

Jedno sa Bogom, jedno sa svetom...

U poslednjem ciklusu Ozara (\u201ePlaneta Zena\u201c) forma je sli\u010dna, sa\u010dinjena je od dvadeset devet penyairskih elemenata. Autorov imaginativni impuls priziva fantazmagori\u010dnu planetu Zenu, po kojoj opet u \u0160ekspirovom dru\u0161tvu, pravi svoje meditativne \u0161etnje. Postulati kojima se te\u017ei i za kojima se traga su: misao, dakle i pamet, istina, znanje, iskra razuma, svetlost svemira.

Lakukan re\u0107deno da su sve knjige petoknji\u010eja povezane jedinstvom op\u017te zamisli. Drugi knjiga imenovana je sa Svet i Bog, i sadr\u0161ei \u017est ciklusa (\u0161eProemium\u201c, \u201eMrak i svetlost\u201c, \u201eNi\u201ta i ne\u0161to\u0161c \u201avo\u201c, \u201eApsolut\u201c). Autor je duboko zaronjen u poku\u0110aj pronicanja su\u201tine svemira, te smisla postanka i trajanja bi\u201a u njemu. traga za ravnote\u201eom i mogu\u0161no\u0161\u0107u uspostavljanja harmonije, u naoko nespojivim, disharmoni\u017dnim pojavama i pojmovima, delimi\u0107dno nazna\u0161denim u nazi i raj, Bog i \u0107avo, ali i haos i red, nula i bezbroj, deljenje i stapanje, kretanje i stati\u010dnost; autor koristi pojam nepokret).

Misao o Bogu vazda je prisutna. Tuma\u010denje koje se \u010dita o zemaljskim religijama dan svetim knjigama nije uobi\u010dajeno za ustaljeni red stvari, ali nagoni na razmi\u0161ljanje. Mnogobrojna su bogohulna tuma\u010denja Boga, a Bog sam po sebi su\u0161tina je, on je sve, i svemo\u0107. Pobuna protiv mraka jeste Bo\u017eja pobuna, tvrdi autor.

Kao iu delu Ozar, a vide\u0107e se iu ostalim knjigama, naglasak je na SVETLOSTI. Nije slu\u010dajno. Znano je da svetlost i tama simbolizuju naizmeni\u010dne vrednosti jednog ciklusa. Na svim kosmi\u010dkim stranama iu ljudskom \u017eivotu posle tamnine dolazi svetlo razdoblje. Kao kosmi\u010dka objava ili kao unutarnje prosvetljenje svetlost uvek dolazi posle jinak i simbolizuje \u017eivot, spa. U Starom zavetu simbolizuje i sre\u0107u dobijenu od Boga. Tama je zlo, nesre\u0107a, prokletstvo, smrt. Hri\u0161\u0107anska simbolika nastavlja se na starozavetnu. U Jevan\u0111elju po Mateju, u\u010denici Hristovi su svetlost svetu, au Jevan\u0111elju po Jovanu, Isus je svetlo sveta. Anda na\u0161misalnya autora Svetlost je Bo\u017eja pobuna...

\u010cesta je autorova odstupnica od uobi\u010dajenog penyairskog diskursa, jer zala\u017eenje u sfere filozofskog tuma\u010denja pojmova i pojava uz povremene fantazme (pojmovi praznine). Autor pomera \u0107eanrovske granice (i toga \u017e se dr\u0107eati do kraja petoknji\u017eja), pi\u017e stih, dug i razu\u0161en, prozne zapise koji su katkad lirskog iskaza, a katskidtrakfilozof (Uostalom, autor na kraju ispisuje detaljno obrazlo\u0111eenje, na nekoliko strana, o formi pojedinih pesama, \u017to potvr\u0161uje ne samo knji\u0111eevnoteorijsko poznavanje versi fikacije)

U Svetu u nigdini, sa \u0161est odeljaka (knjiga I) zalazi se u sfere sna, kome se ni\u0161ta ne mo\u017ee, i koji nas vodi putevima na\u0161e podsvesti. Ya,

Negde duboko u svesti

Stalno sanja svet podsvesti;

Govori da sve je va\u017eno

\u0160untuk melihat\u0111a iz blagosti

(\u201eOko svesti\u201c)

Prvi san lirskog subjekta o tajni je nad tajnama, o \u017eeni, ovaj put o \u017eeni vili, sa kojom vodi dugi razgovor; ne kako bi se u prvi mah o\u010dekivalo, o zaljubljenosti. Njemu san slu\u017ei da iznese svoje stavove o odnosu \u017eivota i vremena, o sada\u0161njem trenutku koji pre nego \u0161to se na njega pomisli postaje pro\u0161lost, o razvokro umet o funkciji jezika i njegovom menjanju, o slobodi i samo\u0111i i samodisciplini kojom se ostvaruje li\u0107dni uspeh. Zanimljiv stav Dejana Stojanovi\u010a jeste o materialjalisti\u0107dkoj civilizaciji koja po\u010diva isklju\u010divo, ili do najve\u010e belaka, untuk siranju tehnolo\u0107kog kursa iu biti je antikultur. A cilj njen je isklju\u0161divo vulgarna mo\u010 novca. Prozni tok kazivanja prepleten je stihovima na neke od pomenutih tema, koje penyair mislilac i vila izmenjuju iu daljem razgovoru. Vila o pomo\u0107i, te\u0107ko\u0161i, opasnosti i hrabrosti; a njen sagovornik o bu\u0107enju dana saya razgovoru jinak saya svetlosti.

Autor ponire iu daleka vremena, o\u017eivljavaju\u0107i nepoznate heroje, nestale civilizacije, pominju\u0107i mitove, sujeverne kvazi teorije (Atlantida, Sumeri, Lemuri i Lemurije i sl.). Tidak ada svestan je da je ovaj svet jedina istina. Drugim se snom preobli\u010dava \u017eena vila u zmiju, ostrvo u potop, snovi u no\u0107nu moru. Nema vi\u0161e misli o idealnoj \u017eeni, ai svet snovnih vizija nije trajan. Ne smeta mu da u snu tre\u0107em nastavi preispitivanje porekla zla u svetu, te sposobnost adaptacije zarad pra\u017eivljavanja. Razgovor, penyair meditativni sa Arnoom Danijelom, trubadurom iz dvanaestog veka, vi\u0161ezna\u010dan je i vi\u0161eslojan, uz sjajnu \u0161etnju po istoriji i knji\u017eevnosti, global saya\u0111udr\u017eavnih granica itd.).

Slavljenje Tvorca bezuslovno je:

Bog je svet dan Svet je bog.

\uf02dBez Tvorca nema pravog saznanja.

\uf02dSveti zrak jedini je Bo\u017eji tron.

Re\u010di stavljene u usta trubadura da verovanje u Boga jeste vera, a da je propisana religija posredni\u0161tvo, nalazimo iu prethodno pomenutim delima. Mo\u017eda se ne mo\u017ee doku\u010diti elizijska (nebeska, nadzemaljska) spoznaja, ali ose\u0107ati i misliti jeste va\u017eno, i nije potrebno da sve znamo. A san nekad prevari tamne senke se\u0107anja i potisnutih \u017eelja.

aku Svetu i ljudima, u prvom ciklusu pod nazivom \u201eMeditacije\u201c, pesni\u010dkim slikama posti\u017ee se sklad sa \u010dujnim i vidljivim (\u0161um talasa, \u0161um talasa stapanje sa vodama i \u010umom svemira). Poeta natkriljuje misle\u0161misalnya traga\u0161da za odgonetanjem te\u0107kih tajni mikro dan makro sveta. Nedugo zatim, \u010ditalac uroni u splet filozofsko-lirskih zapisa u kojima opredme\u0161ena stvarnost autoru postaje sredstvo za dalju meditaciju. I sve mo\u010ee biti povod za zapitanost: usamljeni park, lep dan, obale, nakit, ma\u0107ne, da bi se iskazao odnos prema samo\u017i, teskobi, zabludama, mo\u0161i i nemo\u0107i slavnihs . Povremeno su to \u0107ditave prozne filozofske celine (\u0107eApsurd\u010c, \u201eLogika\u201c), a povremeno lapidarna, svedena gnomska re\u201denica (npr. \u201\u010c starac).

Di video je mnogo, ali nije voleo da pri\u010da. Razmi\u0161ljao je o sebi i drugima i shvatio brzinu. Shvatio je da vreme nije pro\u0161lo zato \u0161to je pro\u0161lo, ve\u0107 zato \u0161to je izgubljeno.

Stojanovi\u0107 razmatra i probleme knji\u017eevnog stvaranja, bezbroj penyairika u kojima umiru mi\u0161ljenja, pravi razliku izme\u0111u politi\u010dkih disidenata - pisaca i knji\u017eevnih Kriti\u010dki je njegov odnos prema knji\u017eevnoj birokratiji (borba za \u010dlanstva u \u017eirijima, u redakcijama \u010dasopisa, za \u010dlanstvo u akademijama, seza dodelnagrade koje). Ironi\u010dno tuma\u010di i na\u010din postanka bestselera, te razliku izme\u0111u pesnika i stihotvorca: stihotvorac sla\u017ee re\u010di i rime u stihove; pesnik sla\u017ee tetap semangat. Stojanovi\u010 ne robuje utvr\u0107enim puitisma; njegov cilj nije dopadanje na prvi pogled. Misao prevladava nad emocijom; puitisacija teksta prisutna je toliko da ne potisne metafizi\u0111dku ravan. Ostaje upitanost da li je pesma samo ono \u010ke li\u0161di na pesmu... pra\u010evakavati ve\u017 pra\u0107evakano, istoriju i klasi\u017dna dela, i praviti umetnost, ili je pesma bele \u010 prvi menempatkan \u017eivi.

Da li se kao odgovor mo\u017ee prihvatiti misao sa kraja ove knjige: Sve se svodi na nekoliko re\u010di, na nekoliko glavnih pojmova. Semua itu akan menjadi hal yang baik\u010ee.

Dom svetlosti, peta knjiga u nizu, u slavu je svetlosti, uspomena and ljubavi. Poetizovani prizori, uz mengingatkanne izlete, plene toplinom prepoznavanja, makar samo u se\u0107anju, \u0161to ne dovodi u pitanje spoznaju da je vreme povratka ku\u0107i. Nada dan uspomena izbor su prvog ciklusa.

Naslovljavanjem nekih od svojih pesama odabranim imenima autor otkriva and svoje afinitete: Macuo Ba\u0161o, stari pesnik, koji nas u\u010di ume\u0107u otkrivanja nade u sitnicama; Julije Cezar, izdvojiv od svih Cezara, jer je Julije sa stra\u0161\u0107u i \u010da\u0161\u0107u; te Henri Miler, \u010dudak i ekscentrik, pa ipak, od onih retkih, koji

zna da samo oni koji si\u0111u na dno

uistinu razumeju lepotu.

Kona\u010dno, i \u017eena je pomenuta u stihu Dejana Stojanovi\u0107a. Kao san, kao ideja, kao re\u010d nekazana, obala koja ih deli, uspomena ja\u010da od jave. Namah prisetim se onih Du\u010di\u0107evih: Jer ti ne postoji\u0161, nit si postojala... Jedan fini lirski ciklus.

Treba pomenuti poslednji ciklus Doma svetlosti, imenom Gradovi. Ispisan u prozi, mogao bi biti putopis jer govori atau trinaest svetskih gradova. Tidak, nije klasi\u010dan putopis. Ko \u017eeli da prona\u0111e klasi\u010dne turisti\u010dke podatke, neka se ne nada. pred \u010ditaocem su esejisti\u010dki lirski zapisi u kojima se, naslonjena na istoriju, gradi pri\u010da o svetlosti, ve\u010dnom gradu, tajanstvenosti, pro\u0161losti, nomve\u010 lakukan\u0161eivljaja putopisca. O Beogradu, tako\u017e, kratak zapis o starom duhu i ponosu koji svetle na novom mestu. Na kraju ciklusa pesni\u0111dki san o Novome gradu, gradu Svetlosti sa hramom posve\u010enom Suncu, io novoj planeti koja \u0107e biti jedan veliki grad. San o svetu bez deoba. Samo veliki san.

Ako bi se objedinilo petoknji\u017eje zajedni\u010dkim obele\u017ejima bilo bi slede\u0107e:

\uf02dmeditasi, misaonost;

\uf02dstavovi koji podsti\u010du polemiku;

\uf02dotklon od klasi\u010dne \u017eanrovske podele, te raznolikost forme (stih, prozni zapis, traktat, esej, dijalog);

\uf02ddominacija svetlosti u slavu \u017eivota;

\uf02dBog iznad svega, jeda jedini.

Antagonizam iskre bo\u017eanske svetlosti i mo\u0107i menjinakkan prisutan je. Ali membuat Boga pobe\u0111uje an\u0111ela jinak.