ゴルダナ・ヴラホヴィ\u0107 - PRISTUP U MISAONI SVET DEJANA STOJ

この写真をダウンロード GIMPオンラインエディターで編集

Dejan Stojanovi\u0107、pesnik \u0161est knjiga pesama、antologi\u010dar、autor odabranih intervjua、danas pred \u010ditaoce donosi svoju、kako ju je nazvao PENTALOGIJU、objedinjenu imenom Svet u nigdini。 ペット デラ ピ\u0161\u010devih povezano je jedinstvom op\u0161te zamisli a naslovljeno:

オザー;

\uf02dスヴェット、私は沼地にいます。

\uf02dスヴェット・ユー・ニグディーニ。

\uf02dスヴェット・イ・リュディ。

\uf02dDom svetlosti。

U prvoj knjizi Ozar, \u010ditalac se suo\u010dava u poeziji i prozi sa metafizi\u010dkim temama autorovim: nastanak sveta, istorija Balkana i Zemlje, izvori svetlosti i izvori istine. Opsesivna tema bi\u0107a koje misli: odnos \u017eivota i smrti i ve\u010dito kru\u017eenje; izranjaju jedno iz drugoga iu simbioti\u010dkom su prepletu.

Smrt tra\u017ei da bi mogao \u017eivot da Rodi

サモ オノ \u0161to se rodi mo\u017ee da umre

サモ・オノ \u0161to umire zna vrednost

Ve\u010dnog\u017eivota u ra\u0111anju i umiranju。

Iznad svega je Bog, i praznina koji po autoru \u010dine Apsolut, \u0161to je jednako Ozar. Daje se mogu\u0107nost filozofima zapolemiku, s obzirom da idealisti\u010dka filozofija Apsolut sagledava kao ve\u010dnu, beskona\u010dnu prvobitnu osnovu svemira, a dijalekti\u010dki materijalizam odbacuje metafizi\u010dki materijalizam odbacuje metafizi\u010dki materijalizam odbacuje metafizi\uXNUMXdki inu stvarnost materijalni svet koji se nalazi u ve\uXNUMXdnom pokretu i razvitku.

Autor menja formu iskaza. Koristi stih, koristi dijalo\u0161ku formu (pri \u010demupolemi\u0161e sa bogovima antike, te sa Homerom), i prozno-poetske sekvence kojima isti\u010de svoje filozofske stavove. U Drugom i tre\u0107em ciklusu (\u201e\u0160ekspir u svemiru\u201c, \u201ePlaneta Zena\u201c) primenjuje neobi\u010dnu formu, kombinuju\u0107i elemente jednog knji\u017eevnoteorijski strogo utvrenognognogino\u0111 u010dkog エクスペリメンタ。 Iah naslovljava kao sonetne vence oni to nisu u tradicionalnom obliku. U prvoj takvoj tvorevini sa\u010dinjenoj iz petnaest stihovanih refleksija, poslednjim stihom prethodne pesme po\u010dinje slede\u0107a. Kao fine su kaskade koje se prelivaju jedna u drugu da bi se slile u petnaestu sublimnu zavr\u0161nicu misaonog toka. Lirski subjekt u \u0160ekspirovom je dru\u0161tvu, poistove\u0107eni su, ogledaju se u bo\u017eanskoj peni svemirske la\u0111e, uz spoznaju da

私はウマンジェン・ヴェリキ・ポストアジェム

Jedno sa Bogom、jedno sa svetom...

U poslednjem ciklusu Ozara (\u201ePlaneta Zena\u201c) forma je sli\u010dna, sa\u010dinjena je od dvadeset devet pigeskih elemenata. Autorov imaginativni impuls priziva fantazmagori\u010dnu Planetu Zenu, po kojoj opet u \u0160ekspirovom dru\u0161tvu, pravi svoje meditativne \u0161etnje. Postulati kojima se te\u017ei i za kojima se traga su: misao, dakle i pamet, istina, znanje, iskra razuma, svetlost svemira.

Ve\u0107 je re\u010deno da su sve knjige petoknji\u017eja povezane jedinstvom op\u0161te zamisli. Druga knjiga imenovana je sa Svet i Bog, i sadr\u017ei \u0161est ciklusa (\u201eProemium\u201c, \u201eMrak i svetlost\u201c, \u201eNi\u0161ta i ne\u0161to\u201c, \u201ePakao i rajBog201 \u201avo\u0110c、\u201eApsolut\u201c)。 作成者 je duboko zaronjen u poku\u201aj pronicanja su\u0161tine svemira, te smisla postanka i trajanja bi\u0161a u njemu. Traga za ravnote\u0107eom i mogu\u017no\u0107\u0161u uspostavljanjaharmonije、u naoko nespojivim、disharmoni\u0107dnim pojavama i pojmovima、delim\u010dno nazna\u010denim u nazivima ciklusa (mrak i svetlost, ni\u010 paka io0161 i raj, Bog i \u0161avo, ali i haos i red, nula i bezbroj, deljenje i stapanje, kretanje i stati\u0111dnost; autor koristi pojam nepokret)。

Misao o Bogu vazda je prisutna. Tuma\u010denje koje se \u010dita o zemaljskim religijama i svetim knjigama nije uobi\u010dajeno za ustaljeni red stvari, ali nagoni na razmi\u0161ljanje. Mnogobrojna su bogohulna tuma\u010denja Boga, a Bog sam po sebi su\u0161tina je, on je sve, i svemo\u0107. Pobuna protiv mraka jeste Bo\u017eja pobuna, tvrdi author.

Kao iu delu Ozar, a vide\u0107e se iu ostalim knjigama, naglasak je na SVETLOSTI. Nije slu\u010dajno. Znano je da svetlost i tama simbolizuju naizmeni\u010dne vrednosti jednog ciklusa. Na svim kosmi\u010dkim stranama iu ljudskom \u017eivotu posle tamnine dolazi svetlo razdoblje. Kao kosmi\u010dka objava ili kao unutarnje prosvetljenje svetlost uvek dolazi posle tame i simbolizuje \u017eivot, spas. U Starom zavetu simbolizuje i sre\u0107u dobijenu od Boga. Tama je zlo, nesre\u0107a, prokletstvo, smrt. Hri\u0161\u0107anska simbolika nastavlja se na starozavetnu. U Jevan\u0111elju po Mateju、u\u010denici Hristovi su svetlost svetu、au Jevan\u0111elju po Jovanu、Isus je svetlo sveta. U na\u0161eg autora Svetlost je Bo\u017eja pobuna...

\u010cesta je autorova odstupnica od uobi\u010dajenog pigeskog diskursa, jer zala\u017eenje u sfere filozofskog tuma\u010denja pojmova i pojava uz povremene fantazme (pojmovi praznine, oblika, prostora, vremena) daje premo\u0107 d meditativm. 作成者 pomera \u017eanrovske granice (i toga \u0107e se dr\u017eati do kraja petoknji\u017eja), pi\u0161e stih, dig i razu\u0111en, prozne zapise koji su katkad lirskog iskaza, a katkad filozofski traktati. (Uostalom, autor na kraju ispisuje detaljno obrazlo\u017eenje, na nekoliko strana, o formi pojedinih pesama, \u0161to potvr\u0111uje ne samo knji\u017eevnoteorijsko poznavanje versifikacije, nego i svoju potrebu za modifikacijom i eksperimentom.)

U Svetu u nigdini, sa \u0161est odeljaka (knjiga I) zalazi se u sfere sna, kome se ni\u0161ta ne mo\u017ee, i koji nas vodi putevima na\u0161e podsvesti. ジェル、

ネグデ・ドゥボコ・ユー・スヴェスティ

Stalno sanja svet podsvesti;

ゴヴォリ・ダ・スヴェ・ジェ・ヴァ\u017eno

\u0160to se ra\u0111a iz blagosti

(\u201eOko svesti\u201c)

Prvi san lirskog subjekta o tajni je nad tajnama、o \u017eeni、ovaj put o \u017eeni vili、sa kojom vodi dugi razgovor; ne kako bi se u prvi mah o\u010dekivalo, o zaljubljenosti. Njemu san slu\u017ei da iznese svoje stavove o odnosu \u017eivota i vremena, o sada\u0161njem trenutku koji pre nego \u0161to se na njega pomisli postaje pro\u0161lost, o razvoju umetnosti kroz vekove, o razlici izme0111 imodog modern, o razlici izme\u0107 o funkciji jezika i njegovom menjanju, o slobodi i samo\u010i i samodisciplini kojom se ostvaruje li\u0107dni uspeh. Zanimljiv stav Dejana Stojanovi\u010a jeste o materijalisti\u010dkoj Civilizaciji koja po\u010diva isklju\u0107divo, ili do najve\u0161e mere, na forsiranju tehnolo\u010kog kursa iu biti je antikulturna. A cilj njen je isklju\u0107divo vulgarna mo\u0107 novca. Prozni tok kazivanja prepleten je stihovima na neke od pomenutih tema, koje poeta mislilac i vila izmenjuju iu daljem razgovoru. Vila o pomo\u0161i, te\u0107ko\u0111i, opasnosti i hrabrosti; a njen sagovornik o bu\uXNUMXenju dana i razgovoru tame i svetlosti.

作成者 ponire iu daleka vremena、o\u017eivljavaju\u0107i nepoznate heroje、nestale Civilizacije、pominju\u0107i mitove、sujeverne kvazi teorije (Atlantida、Sumeri、Lemuri i Lemurije i sl.)。 いいえ svestan je da je ovaj svet jedina istina. Drugim se snom preobli\u010dava \u017eena vila u zmiju、ostrvo u potop、snovi u no\u0107nu moru。 Nema vi\u0161e misli o ideanoj \u017eeni, ai svet snovnih vizija nije trajan. Ne smeta mu da u snu tre\u0107em nastavi preispitivanje porekla zla u svetu, te sposobnost adaptacije zarad pre\u017eivljavanja. Razgovor、詩人、瞑想者、アルヌーム・ダニジェロム、トルバドゥロム・イズ・ドヴァナエストグ、ヴィ\u0161ezna\u010dan je i vi\u0161eslojan、uz sjajnu \u0161etnju po istoriji i knji\u017eevnosti、ali i po savremenim problemima sveta (odnos Ist janiza menjeoka me\u0111udr\u017eavnih granica itd.)。

スラブリェニエ・トヴォルカ・ベズスロヴノ・ジェ:

沼地、私は沼地です。

\uf02dベズ・トヴォルカ・ネマ・プラヴォーグ・サズナニャ。

\uf02dスヴェティ・ズラック・ジェディニ・ジェ・ボ\u017eji tron。

Re\u010di stavljene u usta trubadura da verovanje u Boga jeste vera, a da je propisana religija posredni\u0161tvo, nalazimo iu prethodno pomenutim delima. Mo\u017eda se ne mo\u017ee doku\u010diti elizijska (nebeska, nadzemaljska) spoznaja, ali ose\u0107ati i misliti jeste va\u017eno, i nije potrebno da sve znamo. A san nekad prevari tamne senke se\u0107anja i potisnutih \u017eelja.

U Svetu i ljudima, u prvom ciklusu pod nazivom \u201eMeditacije\u201c, pesni\u010dkim slikama posti\u017ee se sklad sa \u010dujnim i vidljivim (\u0161um talasa, \u0161koljka koja peva svoj san uz uvoineuda\u010snika, stapanje sa vodama i \u0161umom svemira)。 Poeta natkriljuje misle\u0161eg traga\u0107da za odgonetanjem te\u010kih tajni mikro i makro sveta. Nedugo zatim, \u0161ditalac uroni u splet filozofsko-lirskih zapisa u kojima opredme\u010ena stvarnost autoru postaje sredstvo za dalju meditaciju. I sve mo\u0107ee biti povod za zapitanost: usamljeni park, lep dan, obale, nakit, ma\u017ne, da bi se iskazao odnos prema samo\u0161i, teskobi, zabludama, mo\u0107i nemo\u0107i slavnih, pravdi, slobodi . Povremeno su to \u0107ditave prozne filozofske celine (\u010eApsurd\u201c, \u201eLogika\u201c), a povremeno lapidarna, svedena gnomska re\u201denica (npr. \u010eBradati starac\u201c).

je mnogo ビデオでは、ali nije voleo da pri\u010da. Razmi\u0161ljao je o sebi i Drugima i shvatio brzinu. Shvatio je da vreme nije pro\u0161lo zato \u0161to je pro\u0161lo, ve\u0107 zato \u0161to je izgubljeno.

Stojanovi\u0107 razmatra i probleme knji\u017eevnog stvaranja, bezbroj 詩人 u kojima umiru mi\u0161ljenja, pravi razliku izme\u0111u politi\u010dkih disidenata - pisaca i knji\u017eevnih disidenata. Kriti\u010dki je njegov odnos prema knji\u017eevnoj birokratiji (borba za \u010dlanstva u \u017eirijima, u redakcijama \u010dasopisa, za \u010dlanstvo u akademijama, za nagrade koje se dodeljuju po nagovoru i dogovoru...). 皮肉\u010dno tuma\u010di i na\u010din postanka bestselera, te razliku izme\u0111u pesnika i stihotvorca: stihotvorac sla\u017ee re\u010di i rime u stihove; pesnik sla\u017ee stihove i rime u zna\u010denja. Stojanovi\u0107 ne robuje utvr\u0111enim 詩人; njegov cilj nije dopadanje na prvi pogled. Misao prevladava nad emocijom; 詩人テクスタ プリストナ ジェ トリコ ダ ネ ポティスネ メタフィジー\u010dku ラーバン。 Ostaje upitanost da li je pesma samo ono \u0161to li\u010di na pesmu... pre\u017evakavati ve\u0107 pre\u017evakano, istoriju i klasi\u010dna dela, i praviti umetnost, ili je pesma bele\u017eenje \u017eivota kao da se prvi put \u017eivi.

あなたの愛を最大限に感じてください: 猫を愛して、猫を愛してください。 あなたのことはすべてあなたに与えられたことです。

Dom svetlosti, peta knjiga u nizu, u slavu je svetlosti, uspomena i ljubavi. Poetizovani prizori、uz reminiscentne izlete、plene toplinom prepoznavanja、makar samo u se\u0107anju、\u0161to ne dovodi u pitanje spoznaju da je vreme povratka ku\u0107i. Nada i uspomena izbor su prvog ciklusa.

Naslovljavanjem nekih od svojih pesama odabranim imenima autor otkriva i svoje afinitete: Macuo Ba\u0161o, stari pesnik, koji nas u\u010di ume\u0107u otkrivanja nade u sitnicama; Julije Cezar、izdvojiv od svih Cezara、jer je Julije sa stra\u0161\u0107u i \u010da\u0161\u0107u; Henri Miler、\u010dudak i ekscentrik、pa ipak、od onih retkih、koji

zna da samo oni koji si\u0111u na dno

ウスティヌ・ラズメジュ・レポトゥ。

Kona\u010dno, i\u017eena je pomenuta u stihu Dejana Stojanovi\u0107a. Kao san, kao ideja, kao re\u010d nekazana, obala koja ih deli, uspomena ja\u010da od jave. Namah prisetim se onih Du\u010di\u0107evih: Jer ti ne postoji\u0161, nit si postojala... Jedan fini lirski ciklus.

Treba pomenuti poslednji ciklus Doma svetlosti, imenom Gradovi. Ispisan u prozi, mogao bi biti putopis jer govori o trinaest svetskih gradova. いいえ、nije klasi\u010dan putopis. Ko \u017eeli da prona\u0111e klasi\u010dne turisti\u010dke podatke, neka se ne nada. Pred \u010ditaocem su esejisti\u010dki lirski zapisi u kojima se, naslonjena na istoriju, gradi pri\u010da o svetlosti, ve\u010dnom gradu, tajanstvenosti, pro\u0161losti, ve\u010dnom snu slikara i ma\u0161od017i ma\u0111od010tara, u garzavistara do\u0107eivljaja putopisca. O Beogradu, tako\u0107e, kratak zapis o starom duhu i ponosu koji svetle na novom mestu. Na kraju ciklusa pesni\uXNUMXdki san o Novome gradu, gradu Svetlosti sa hramom posve\uXNUMXenom Suncu, io novoj Planeti koja \uXNUMXe biti jedan veliki grad. San o svetu bez deoba. サモ・ヴェリキさん。

アコ ビセ オブジェディニロ ペトクンジ\u017eje zajedni\u010dkim obele\u017ejima bilo bi slede\u0107e:

\uf02dmeditacija、ミサノスト。

\uf02dstavovi koji podsti\u010du ポレミク;

\uf02dotklon od klasi\u010dne \u017eanrovske podele、te raznolikost forme (stih、prozni zapis、traktat、esej、dijalog);

\uf02dドミナシヤ・スヴェトロスティ・ウ・スラブ\u017eivota;

\uf02dボグ・イズナド・スベガ、ジェダン・ジェディーニ。

Antagonizam iskre bo\u017eanske svetlosti i mo\u0107i tame prisutan je. アリはボガ・ポベ\u0111uje an\u0111ela tameを置きました。