Gordana Vlahovi\u0107 - PRISTUP U MISAONI SVET DEJANA STOJ

Download deze foto Bewerken met GIMP online editor

Dejan Stojanovi\u0107, pesnik \u0161est knjiga pesama, antologi\u010dar, autor odabranih intervjua, danas pred \u010ditaoce donosi svoju, kako ju je nazvao PENTALOGIJU, objedinjenu imenom Svet u nigdini. Pet dela pi\u0161\u010devih povezano jedinstvom op\u0161te zamisli a naslovljeno:

Ozar;

\uf02dSvet ik moeras;

\uf02dAls je nigdini bent;

\uf02dSvet en ljudi;

\uf02dDom Svetlosti.

U prvoj knjizi Ozar, \u010ditalac se suo\u010dava u poeziji i prozi sa metafizi\u010dkim temama autorovim: nastanak sveta, istorija Balkana i Zemlje, izvori svetlosti i izvori istine. Opsesivna thema bi\u0107a koje misli: odnos \u017eivota i smrti i ve\u010dito kru\u017eenje; izranjaju jedno iz drugoga iu simbioti\u010dkom su prepletu.

Smrt tra\u017ei da bi mogao \u017eivot da rodi

Samo ono \u0161to se rodi mo\u017ee da umre

Een samo ono \u0161to umire zna vrednost

We\u010dnog \u017eivota u ra\u0111anju en umiranju.

Iznad svega je Bog, i praznina koji po autoru \u010dine Apsolut, \u0161to je jednako Ozar. Daje se mogu\u0107nost filozofima za polemiku, s obzirom da idealisti\u010dka filozofija Apsolut sagledava kao ve\u010dnu, beskona\u010dnu prvobitnu osnovu osnovu svemira, a dijalekti\u010dki materijalje nalazi u ve\u010dnom pokretu i razvitku.

Auteur menja formu iskaza. Koristi stih, koristi dijalo\u0161ku formu (pri \u010demu polemi\u0161e sa bogovima antike, te sa Homerom), ik prozno-poetske sekvence kojima isti\u010de svoje filozofske stavove. U drugom i tre\u0107em ciklusu (\u201e\u0160ekspir u svemiru\u201c, \u201ePlaneta Zena\u201c) primenjuje neobi\u010dnu formu, kombinuju\u0107i elemente jednog knji\u017eevnoteorijski0111gonet u010dkog eksperimenta. Iako ih naslovljava kao sonetne vence oni to nisu u tradicionalnom obliku. U prvoj takvoj tvorevini sa\u010dinjenoj iz petnaest stihovanih refleksija, poslednjim stihom prethodne pesme po\u010dinje slede\u0107a. Kao fine su kaskade koje se prelivaju jedna u drugu da bi se slile u petnaestu sublimnu zavr\u0161nicu misaonog toka. Lirski onderwerp u \u0160ekspirovom je dru\u0161tvu, poistove\u0107eni su, ogledaju se u bo\u017eanskoj peni svemirske la\u0111e, uz spoznaju da

Ik umanjen veliki postajem

Jedno sa Bogom, jedno sa svetom...

U poslednjem ciklusu Ozara (\u201ePlaneta Zena\u201c) forma je sli\u010dna, sa\u010dinjena je od dvadeset devet poetskih elemenata. Autorov imaginativni impuls priziva fantazmagori\u010dnu planetu Zenu, po kojoj opet u \u0160ekspirovom dru\u0161tvu, pravi svoje meditativne \u0161etnje. Postulati kojima se te\u017ei za kojima se traga su: misao, dakle i pamet, istina, znanje, iskra razuma, svetlost svemira.

Ve\u0107 je re\u010deno da su sve knjige petoknji\u017eja povezane jedinstvom op\u0161te zamisli. Druga knjiga imenovana je sa Svet i Bog, i sadr\u017ei \u0161est ciklusa (\u201eProemium\u201c, \u201eMrak i svetlost\u201c, \u201eNi\u0161ta i ne\u0161to\u201c, \u201jPakao i ra,e,e \u201avo\u201c, \u0110eApsolut\u201c). Autor je duboko zaronjen u poku\u201aj pronicanja su\u201tine svemira, te smisla postanka i trajanja bi\u0161a u njemu. Traga za ravnote\u0161eom i mogu\u0107no\u017\u0107u uspostavljanja harmonije, u naoko nespojivim, disharmoni\u0161dnim pojavama i pojmovima, delimi\u0107dno nazna\u010denim u nazivima cikls i raj, Bog i \u010avo, ali i haos i red, nula i bezbroj, deljenje i stapanje, kretanje i stati\u010dnost; autor koristi pojam nepokret).

Misao of Bogu vazda je prisutna. Tuma\u010denje koje se \u010dita o zemaljskim religijama i svetim knjigama nije uobi\u010dajeno za ustaljeni red stvari, ali nagoni na razmi\u0161ljanje. Als je bogohulna tuma\u010denja Boga, en Bog sam po sebi su\u0161tina je, op je sve, en svemo\u0107. Pobuna protiv mraka jeste Bo\u017eja pobuna, tvrdi auteur.

Kao iu delu Ozar, a vide\u0107e se iu ostalim knjigama, naglasak je na SVETLOSTI. Nije slu\u010dajno. Znano je da svetlost en tama simbolizuju naizmeni\u010dne vrednosti jednog ciklusa. Na svim kosmi\u010dkim stranama iu ljudskom \u017eivotu posle tamnine dolazi svetlo razdoblje. Kao kosmi\u010dka objava ili kao unutarnje prosvetljenje svetlost uvek dolazi posle tame i simbolizuje \u017eivot, spa's. U Starom zavetu simbolizuje i sre\u0107u dobijenu od Boga. Tama je zlo, nesre\u0107a, prokletstvo, smrt. Hri\u0161\u0107anska simbolika nastavlja se na starozavetnu. U Jevan\u0111elju po Mateju, u\u010denici Hristovi su svetlost svetu, au Jevan\u0111elju po Jovanu, Isus je svetlo sveta. U na\u0161eg autora Svetlost je Bo\u017eja pobuna...

\u010cesta je autorova odstupnica od uobi\u010dajenog poetskog diskursa, jer zala\u017eenje u sfere filozofskog tuma\u010denja pojmova i pojava uz povremene fantazme (pojmovi praznine, oblikavre, prostora Autor pomera \u0107eanrovske granice (i toga \u017e se dr\u0107eati do kraja petoknji\u017eja), pi\u017e stih, dug i razu\u0161en, prozne zapise koji su katkad lirskog is kafiloz, a. (Uostalom, autor na kraju ispisuje detaljno obrazlo\u0111eenje, na nekoliko strana, o formi pojedinih pesama, \u017to potvr\u0161uje ne samo knji\u0111eevnoteorijsko poznavanje verifikacije, nego i svoju)

U Svetu u nigdini, sa \u0161est odeljaka (knjiga I) zalazi se u sfere sna, kome se ni\u0161ta ne mo\u017ee, i koji nas vodi putevima na\u0161e podsvesti. jer,

Geen twijfel meer

Stalno sanja svet podsvesti;

Govori da sve je va\u017eno

\u0160to se ra\u0111a iz blagosti

(\u201eOko svesti\u201c)

Prvi san lirskog subjekta o tajni je nad tajnama, o \u017eeni, ovaj put o \u017eeni vili, sa kojom vodi dugi razgovor; ne kako bi se u prvi mah o\u010dekivalo, o zaljubljenosti. Njemu san slu\u017ei da iznese svoje stavove o odnosu \u017eivota i vremena, o sada\u0161njem trenutku koji pre nego \u0161to se na njega pomisli postaje pro\u0161lost, umeto razvozju0111 o funkciji jezika i njegovom menjanju, o slobodi i samo\u0107i i samodisciplini kojom se ostvaruje li\u010dni uspeh. Zanimljiv stav Dejana Stojanovi\u0107a jeste o materijalisti\u010dkoj civilizaciji koja po\u010diva isklju\u010divo, ili do najve\u0107e mere, na forsiranju tehnolo\u0161kog kursa iu biti je antikulturna. Een cilj njen je isklju\u010divo vulgarna mo\u0107 novca. Prozni tok kazivanja prepleten je stihovima na neke of pomenutih tema, koje poeta mislilac i vila izmenjuju iu daljem razgovoru. Vila o pomo\u0107i, te\u0161ko\u0107i, opasnosti i hrabrosti; a njen sagovornik o bu\u0111enju dana i razgovoru tame i svetlosti.

Autor ponire iu daleka vremena, o\u017eivljavaju\u0107i nepoznate heroje, nestale civilizacije, pominju\u0107i mitove, sujeverne kvazi teorije (Atlantida, Sumeri, Lemuri i Lemurije i sl.). Geen svestan je da je ovaj svet jedina istina. Drugim se snom preobli\u010dava \u017eena vila u zmiju, osrvo u potop, snovi u no\u0107nu moru. Nema vi\u0161e misli o idealnoj \u017eeni, ai svet snovnih vizija nije trajan. Ne smeta mu da u snu tre\u0107em nastavi preispitivanje porekla zla u svetu, te sposobnost adaptacije zarad pre\u017eivljavanja. Razgovor, poetsko meditatitivni sa Arnoom Danijelom, trubadurom iz dvanaestog veka, vi\u0161ezna\u010dan je i vi\u0161eslojan, uz sjajnu \u0161etnju po istoriji i knji\u017eevnostimen, ali problem ( me\u0111udr\u017eavnih granica itd.).

Slavljenje Tvorca bezuslovno je:

Bog je svet i Svet je moeras.

\uf02dBez Tvorca nema pravog saznanja.

\uf02dDit is de Bo\u017eji-tron.

Re\u010di stavljene u usta trubadura da verovanje u Boga jeste vera, a da je propisana religija posredni\u0161tvo, nalazimo iu prethodno pomenutim delima. Mo\u017eda se ne mo\u017ee doku\u010diti elizijska (nebeska, nadzemaljska) spoznaja, ali ose\u0107ati i misliti jeste va\u017eno, ik nije potrebno da sve znamo. Een san nekad prevari tamne senke se\u0107anja i potisnutih \u017eelja.

U Svetu i ljudima, u prvom ciklusu pod nazivom \u201eMeditacije\u201c, pesni\u010dkim slikama posti\u017ee se sklad sa \u010dujnim i vidljivim \u0161um talasa, \u0161vajkas u 010 talasa, \u0161vajka0161 stapanje sa vodama i \u0107umom svemira). Poeta natkriljuje misle\u010eg traga\u0161da za odgonetanjem te\u010kih tajni mikro i makro sveta. Nedugo zatim, \u0107ditalac uroni u splet filozofsko-lirskih zapisa u kojima opredme\u017ena stvarnost autoru postaje sredstvo za dalju meditaciju. Ik sve mo\u0161ee biti povod za zapitanost: usamljeni park, lep dan, obale, nakit, ma\u0107ne, da bi se iskazao odnos prema samo\u0107i, teskobi, zabludama, mo\u0107i i nemo\u010i, di nemo\u201i . Povremeno su to \u201ditave prozne filozofske celine (\u201eApsurd\u201c, \u010eLogika\u201c), een povremeno lapidarna, svedena gnomska re\u201denica (npr. \uXNUMXeBradati starac\uXNUMXc).

Op je mnogo video, ali nije voleo da pri\u010da. Razmi\u0161ljao je o sebi i drugima i shvatio brzinu. Shvatio je da vreme nije pro\u0161lo zato \u0161to je pro\u0161lo, ve\u0107 zato \u0161to je izgubljeno.

Stojanovi\u0107 razmatra i probleme knji\u017eevnog stvaranja, bezbroj poetika u kojima umiru mi\u0161ljenja, pravi razliku izme\u0111u politi\u010dkih disidenata - pisaca i knji\uidenataeevnih dis. Kriti\u017dki je njegov odnos prema knji\u010eevnoj birokratiji (borba za \u017dlanstva u \u010eirijima, u redakcijama \u017dasopisa, za \u010dlanstvo u akademijama, za nagrade koje po na dodeljuru). Ironi\u010dno tuma\u010di i na\u010din postanka bestselera, te razliku izme\u010u pesnika i stihotvorca: stihotvorac sla\u0111ee re\u017di ik rijp u stihove; pesnik sla\u010ee stihove i rime u zna\u017denja. Stojanovi\u010 ne robuje utvr\u0107enim poetikama; njegov cilj nije dopadanje na prvi pogled. Misao prevladava nad emocijom; poetizacija teksta prisutna je toliko da ne potisne metafizi\u0111dku ravan. Ostaje upitanost da li je pesma samo ono \u010to li\u0161di na pesmu... pre\u010evakavati ve\u017 pre\u0107evakano, istoriju i klasi\u017dna dela, i praviti umetnost, ili je pesma bele\u010eenjeta prvi zet \u017eivi.

Dit is wat u kunt doen voordat u een van de volgende dingen kunt doen: Sve se svodi na nekoliko re\u017di, na nekoliko glavnih pojmova. Sve ostalo su pri\u010de koje ovima slu\u010ee.

Dom svetlosti, peta knjiga u nizu, u slavu je svetlosti, uspomena en ljubavi. Poetizovani prizori, uz reminiscentne izlete, plene toplinom prepoznavanja, makar samo u se\u0107anju, \u0161to ne dovodi u pitanje spoznaju da je vreme povratka ku\u0107i. Nada en ons pomena izbor su provog ciklusa.

Naslovljavanjem nekih of svojih pesama odabranim imenima autor otkriva en svoje afinitetete: Macuo Ba\u0161o, stari pesnik, koji nas u\u010di ume\u0107u otkrivanja nade u sitnicama; Julije Cezar, izdvojiv od svih Cezara, jer je Julije sa stra\u0161\u0107u i \u010da\u0161\u0107u; te Henri Miler, \u010dudak i ekscentrik, pa ipak, od onih retkih, koji

zna da samo oni koji si\u0111u na dno

uistinu razumeju lepotu.

Kona\u010dno, ik \u017eena je pomenuta u stihu Dejana Stojanovi\u0107a. Kao san, kao ideja, kao re\u010d nekazana, obala koja ih deli, uspomena ja\u010da od jave. Namah prisetim se onih Du\u010di\u0107evih: Jer ti ne postoji\u0161, nit si postojala... Jedan fini lirski ciklus.

Treba pomenuti poslednji ciklus Doma svetlosti, imenom Gradovi. Ispisan u prozi, mogao bi biti putopis jer govori o trinaest svetskih gradova. Nee, nije klasi\u010dan putopis. Ko \u017eeli da prona\u0111e klasi\u010dne turisti\u010dke podatke, neka se ne nada. Pred \u010ditaocem su esejisti\u010dki lirski zapisi u kojima se, naslonjena na istoriju, gradi pri\u010da o svetlosti, ve\u010dnom gradu, tajanstvenosti, pro\u0161losti, ve\u010dnom sara do\u0161eivljaja putopisca. O Beogradu, tako\u017e, kratak zapis o starom duhu i ponosu koji svetle na novom mestu. Na kraju ciklusa pesni\u0111dki san o Novome gradu, gradu Svetlosti sa hramom posve\u010enom Suncu, io novoj planeti koja \u0107e biti jedan veliki grad. San o svetu bez deoba. Samo Veliki san.

Ako bi se objedinilo petoknji\u017eje zajedni\u010dkim obele\u017ejima bilo bilo bi slede\u0107e:

\uf02dmeditacja, misaonost;

\uf02dstavovi koji podsti\u010du polemiku;

\uf02dotklon van klasi\u010dne \u017eanrovske podele, te raznolikost forme (stih, prozni zapis, traktat, esej, dijalog);

\uf02ddominacija svetlosti u slavu \u017eivota;

\uf02dBog iznad svega, jedan jedini.

Antagonizam iskre bo\u017eanske svetlosti i mo\u0107i tame prisutan je. Ali heeft Boga pobe\u0111uje an\u0111ela tam gemaakt.