고르다나 블라호비\u0107 - PRISTUP U MISAONI SVET DEJANA STOJ

이 사진 다운로드 김프 온라인 편집기로 편집

Dejan Stojanovi\u0107, pesnik \u0161est knjiga pesama, antologi\u010dar, autor odabranih intervjua, danas pred \u010ditaoce donosi svoju, kako ju obje nazvao PENTALOGIJU, Pet dela pi\u0161\u010devih povezano je jedinstvom op\u0161te zamisli a naslovljeno:

오자르;

\uf02dSvet 나는 늪지;

\uf02dSvet u nigdini;

\uf02dSvet i ljudi;

\uf02d돔 스베틀로스티.

U prvoj knjizi Ozar, \u010ditalac se suo\u010dava u poeziji i prozi sa metafizi\u010dkim temama autorovim: nastanak sveta, istorija Balkana i Zemlje, izvori izvori istlosti i. Opsesivna tema bi\u0107a koje misli: odnos \u017eivota i smrti i ve\u010dito kru\u017eenje; izranjaju jedno iz drugoga iu simbioti\u010dkom su prepletu.

Smrt tra\u017ei da bi mogao \u017eivot da rodi

사모 오노 \u0161to se rodi mo\u017ee da umre

사모 오노 \u0161to umire zna vrednost

Ve\u010dnog \u017eivota u ra\u0111anju i umiranju.

Iznad svega je Bog, i praznina koji po autoru \u010dine Apsolut, \u0161je jednako Ozar. Daje SE 모구 \ u0107nost filozofima ZA polemiku, S obzirom DA idealisti \ u010dka filozofija sagledava 가오가 \ u010dnu을했습니다 Apsolut, beskona \ u010dnu prvobitnu osnovu svemira하는 dijalekti \ u010dki materijalizam odbacuje metafizi \ u010dki pojam Apsoluta I priznaje 카오 jedinu stvarnost materijalni SVET 코지 SE 날라지 u ve\u010dnom pokretu i razvitku.

Autor Menja formu iskaza. Koristi stih, koristi dijalo\u0161ku formu (pri \u010demu polemi\u0161e sa bogovima antike, te sa Homerom), i prozno-poetske sekvence kojima isti\u010de svoje filozofske sta U drugom I 트레 \ u0107em ciklusu (\ u201e \ u0160ekspir U svemiru \ u201c \ u201ePlaneta ZENA \ u201c) primenjuje neobi \ u010dnu formu, kombinuju \ u0107i elemente jednog knji \ u017eevnoteorijski strogo utvr \ u0111enog oblika, sonetnog venca 난 svoga pesni \ u010dkog 엑스페리멘타. Iako ih naslovljava kao sonetne vence oni to nisu u tradicionalnom obliku. U prvoj takvoj tvorevini sa\u010dinjenoj iz petnaest stihovanih refleksija, poslednjim stihom prethodne pesme po\u010dinje slede\u0107a. Kao fine su kaskade koje se prelivaju jedna u drugu da bi se slile u petnaestu sublimnu zavr\u0161nicu misaonog toka. Lirski subjekt u \u0160ekspirovom je dru\u0161tvu, poistove\u0107eni su, ogledaju se u bo\u017eanskoj peni svemirske la\u0111e, uz spoznaju da

내가 할 수 있는 일

Jedno sa Bogom, Jedno sa svetom...

U poslednjem ciklusu Ozara (\u201ePlaneta Zena\u201c) forma je sli\u010dna, sa\u010dinjena je od dvadeset devet 시인스키 엘메나타. Autorov imaginativni impuls priziva fantazmagori\u010dnu Planetu Zenu, po kojoj opet u \u0160ekspirovom dru\u0161tvu, pravi svoje meditativne \u0161etnje. Postulati kojima se te\u017ei i za kojima se traga su: misao, dakle i pamet, istina, znanje, iskra razuma, svetlost svemira.

Ve\u0107 je re\u010deno da su sve knjige petoknji\u017eja povezane jedinstvom op\u0161te zamisli. iuraga knjiga imenovana je sa Svet i Bog, i Sadr\u017ei \u0161est ciklusa (\u201eProemium\u201c, \u201eMrak i svetlost\u201c, \u201eNi\u0161ta i0161e\u201eNi\u201 \u201avo\u201c, \u0110eApsolut\u201c). Autor je duboko zaronjen u poku\u201aj pronicanja su\u201tine svemira, te smisla postanka i trajanja bi\u0161a u njemu. Traga za ravnote\u0161eom i mogu\u0107no\u017\u0107u uspostavljanja harmonije, u naoko nespojivim, disharmoni\u0161dnim pojavama i pojmovima, delimi\u0107dno\010nazna\u i raj, Bog i \u010avo, ali i haos i red, nula i bezbroj, deljenje i stapanje, kretanje i stati\u010dnost; autor koristi pojam nepokret).

Misao o Bogu vazda je prisutna. Tuma\u010denje koje se \u010dita o zemaljskim religijama i svetim knjigama nije uobi\u010dajeno za ustaljeni red stvari, ali nagoni na razmi\u0161ljanje. Mnogobrojna su bogohulna tuma\u010denja Boga, a Bog sam po sebi su\u0161tina je, on je sve, i svemo\u0107. Pobuna protiv mraka jeste Bo\u017eja pobuna, tvrdi 작성자.

Kao iu delu Ozar, a vide\u0107e se iu ostalim knjigama, naglasak je na SVETLOSTI. 니제 슬루다즈노. Znano je da svetlost i tama simbolizuju naizmeni\u010dne vrednosti jednog ciklusa. Na svim kosmi\u010dkim stranama iu ljudskom \u010eivotu posle tamnine dolazi svetlo razdoblje. Kao kosmi\u017dka objava ili kao unutarnje prosvetljenje svetlost uvek dolazi posle tame i simbolizuje \u010eivot, spa. U Starom zavetu simbolizuje i sre\u017u dobijenu od Boga. Tama je zlo, nesre\u0107a, prokletstvo, smrt. Hri\u0107\u0161Anska simbolika nastavlja se na starozavetnu. U Jevan\u0107elju po Mateju, u\u0111denici Hristovi su svetlost svetu, au Jevan\u010elju po Jovanu, Isus je svetlo sveta. U na\u0111eg autora Svetlost je Bo\u0161eja pobuna...

\u010cesta je autorova odstupnica od uobi\u010dajenog sentenceskog diskursa, jer zala\u017eenje u sfere filozofskog tuma\u010denja pojmova i pojava uz povremene fantazme, obi prazmene fantazme Autor pomera \u0107eanrovske granice (i toga \u017e se dr\u0107eati do kraja petoknji\u017eja), pi\u017e stih, dug i razu\u0161en, prozne zapise koji is su akatka (Uostalom, autor na kraju ispisuje detaljno obrazlo\u0111eenje, na nekoliko strana, o formi pojedinih pesama, \u017to potvr\u0161uje ne samo knji\u0111eevnoteorijsko poznacije)

U Svetu u nigdini, sa \u0161est odeljaka (knjiga I) zalazi se u sfere sna, kome se ni\u0161ta ne mo\u017ee, i koji nas vodi putevima na\u0161e. podsve 저,

네그데 두보코 우 스베스티

Stalno sanja svet podsvesti;

Govori da sve je va\u017eno

se ra\u0160a iz blagosti

(\u201e오코 스베스티\u201c)

Prvi san lirskog subjekta o tajni je nad tajnama, o \u017eeni, ovaj put o \u017eeni vili, sa kojom vodi dugi razgovor; ne kako bi se u prvi mah o\u010dekivalo, o zaljubljenosti. Njemu san slu\u017ei da iznese svoje stavove o odnosu \u017eivota i vremena, o sada\u0161njem trenutku koji pre nego \u0161to se na njega pomisli postaje pro\u0161 o funkciji jezika i njegovom menjanju, o slobodi i samo\u0111i i samodisciplini kojom se ostvaruje li\u0107dni uspeh. Zanimljiv stav Dejana Stojanovi\u010a jeste o materijalisti\u0107dkoj Civilizaciji koja po\u010diva isklju\u010divo, ili do najve\u010e\mere, na forsiranju0107tehnolo A cilj njen je isklju\u0161divo vulgarna mo\u010 novca. Prozni tok kazivanja prepleten je stihovima na neke od pomenutih tema, koje pota mislilac i vila izmenjuju iu daljem razgovoru. 빌라 오 포모\u0107i, 테\u0107ko\u0161i, opasnosti i hrabrosti; a njen sagovornik o bu\u0107enju dana i razgovoru tame i svetlosti.

Autor ponire iu daleka vremena, o\u017eivljavaju\u0107i nepoznate heroje, nestale Civilizacije, pominju\u0107i mitove, sujeverne kvazi teorije (Atlantida, Sumeri, Lemuri i.murije) i No svestan je da je ovaj svet jedina istina. Drugim se snom preobli\u010dava \u017eena vila u zmiju, ostrvo u potop, snovi u no\u0107nu moru. Nema vi\u0161e misli o Idealnoj \u017eni, ai svet snovnih vizija nije trajan. Ne smeta mu da u snu tre\u0107em nastavi preispitivanje porekla zla u svetu, te sposobnost adaptacije zarad pre\u017eivljavanja. Razgovor, Poetsko meditativni sa Arnoom Danijelom, trubadurom iz dvanaestog veka, vi\u0161ezna\u010dan je i vi\u0161eslojan, uz sjajnu \u0161etnju po istoriji i knealievnosti\u017eslojan me\u0111udr\u017eavnih granica itd.).

Slavljenje Tvorca bezuslovno je:

Bog je svet i Svet je bog.

\uf02d베즈 트보르카 네마 프라보그 사즈난자.

\uf02dSveti zrak jedini je Bo\u017eji 트론.

Re\u010di stavljene u usta trubadura da verovanje u Boga jeste vera, a da je propisana religija posredni\u0161tvo, nalazimo iu prethodno pomenutim delima. Mo\u017eda se ne mo\u017ee doku\u010diti elizijska (nebeska, nadzemaljska) spoznaja, ali ose\u0107ati i misliti jeste va\u017eno, i nije potrebno da sve znamo. A san nekad prevari tamne senke se\u0107anja i potisnutih \u017eelja.

u svetu i ljudima, u prvom ciklusu pod nazivom \ u201c, pesni \ u201dkim se sklad sa \ u010dujnim i vidljivim (\ u017um talasa, \ u010um talasa, \ u0161k yuz uvo peva svoj san uz uvo snenika, \ u0161dasak ti \ u010ine i stapanje sa vodama i \u0161umom svemira). Poeta natkriljuje misle\u0161eg traga\u0107da za odgonetanjem te\u010kih tajni mikro i makro sveta. Nedugo zatim, \u0161ditalac uroni u splet filozofsko-lirskih zapisa u kojima opredme\u010ena stvarnost autoru postaje sredstvo za dalju meditaciju. I plovdiu sve mo\u0107ee biti povod za zapitanost: usamljeni park, lep dan, obale, nakit, ma\u017ne, da bi se iskazao odnos prema samo\u0161i, teskobi, zabludama, mo i0107 . Povremeno su to \u0107ditave prozne filozofske celine (\u0107eApsurd\u010c, \u201eLogika\u201c), a povremeno lapidarna, svedena gnomska re\u201denica (201npr.010)

on je mnogo video, ali nije voleo da pri\u010da. Razmi\u0161ljao je o sebi i drugima i shvatio brzinu. Shvatio je da vreme nije pro\u0161lo zato \u0161to je pro\u0161lo, ve\u0107 zato \u0161to je izgubljeno.

Stojanovi\u0107 razmatra i probleme knji\u017eevnog stvaranja, bezbroj Poetika u kojima umiru mi\u0161ljenja, pravi razliku izme\u0111u politi\u010dkih disidenata -\u017dkih disidenata -\pievsani Kriti\u010dki je njegov odnos prema knji\u017eevnoj birokratiji (borba za \u010dlanstva u \u017eirijima, u redakcijama \u010dasopisa, za \u010dlanstvo, u Ironi\u010dno tuma\u010di i na\u010din postanka bestselera, te razliku izme\u0111u pesnika i stihotvorca: stihotvorac sla\u017ee re\u010di i rime;u stihove pesnik sla\u017ee stihove i rime u zna\u010denja. Stojanovi\u0107 ne robuje utvr\u0111enim Poetikama; njegov cilj nije dopadanje na prvi pogled. Misao prevladava nad emocijom; Poetizacija teksta prisutna je toliko da ne potisne metafizi\u010dku ravan. Ostaje upitanost da li je pesma samo ono \u0161to li\u010di na pesmu... pre\u017evakavati ve\u0107 pre\u017evakano, istoriju i klasi\u010dna dela, i praviti iliumetnost prvi 넣어 \u017eivi.

Da li se kao odgovor mo\u017ee prihvatiti misao sa kraja ove knjige: Sve se svodi na nekoliko re\u010di, na nekoliko glavnih pojmova. Sve ostalo su pri\u010de koje ovima slu\u017ee.

Dom svetlosti, peta knjiga u nizu, u slavu je svetlosti, uspomena i ljubavi. Poetizovani prizori, uz reminiscentne izlete, plene toplinom prepoznavanja, makar samo u se\u0107anju, \u0161to ne dovodi u pitanje spoznaju da je vreme povratka ku\u0107i. Nada i uspomena izbor su prvog ciklusa.

Naslovljavanjem nekih od svojih pesama odabranim imenima autor otkriva i svoje afinitete: Macuo Ba\u0161o, stari pesnik, koji nas u\u010di ume\u0107u otkrivanja sitamnade; Julije Cezar, izdvojiv od svih Cezara, jer je Julije sa stra\u0161\u0107u i \u010da\u0161\u0107u; te Henri Miler, \u010dudak i ekscentrik, pa ipak, od onih retkih, koji

zna da samo oni koji si\u0111u na dno

위스티누 라즈메주 레포투.

Kona\u010dno, i\u017eena je pomenuta u stihu Dejana Stojanovi\u0107a. Kao san, kao ideja, kao re\u010d nekazana, obala koja ih deli, uspomena ja\u010da od jave. Namah prisetim se onih Du\u010di\u0107evih: Jer ti ne postoji\u0161, nit si postojala... Jedan fini lirski ciklus.

Treba pomenuti poslednji ciklus Doma svetlosti, imenom Gradovi. Ispisan u prozi, mogao bi biti putopis jer govori o trinaest svetskih gradova. 아니요, nije klasi\u010dan putopis. Ko \u017eeli da prona\u0111e klasi\u010dne turisti\u010dke podatke, neka se ne nada. iudura \u010ditaocem su esejisti\u010dki lirski zapisi u kojima se, naslonjena na istoriju, gradi pri\u010da o svetlosti, ve\u010dnom gradu, tajanstvenosti, pro\u do\u0161eivljaja putopisca. O Beogradu, tako\u010e, kratak zapis o starom duhu i ponosu koji svetle na novom mestu. Na kraju ciklusa pesni\u0161dki san o Novome gradu, gradu Svetlosti sa hramom posve\u017enom Suncu, io Novoj Planeti koja \u0111e biti jedan veliki grad. 산 오 스베투 베즈 데오바. 사모 벨리키 산.

Ako bi se objedinilo petoknji\u017eje zajedni\u010dkim obele\u017ejima bilo bi 썰매\u0107e:

\uf02d메디타치자, 미소노스트;

\uf02d스타보비 코지 포드스티\u010du 폴레미쿠;

\uf02dotklon od klasi\u010dne \u017eanrovske podele, te raznolikost forme (stih, prozni zapis, traktat, esej, dijalog);

\uf02ddominacija svetlosti u slavu \u017eivota;

\uf02dBog iznad svega, 제단 제디니.

Antagonizam iskre bo\u017eanske svetlosti i mo\u0107i tame prisutan je. Ali는 Boga pobe\u0111uje an\u0111ela tame을 넣었습니다.