Gordana Vlahovi\u0107 - PRISTUP U MISAONI SVET DEJANA STOJ

Muat turun foto ini Edit dengan editor dalam talian GIMP

Dejan Stojanovi\u0107, pesnik \u0161est knjiga pesama, antologi\u010dar, pengarang odabranih intervjua, danas pred \u010ditaoce donosi svoju, kako ju je nazvao PENTALOGIJU, objedinjeu imenom Svet u nigdini Pet dela pi\u0161\u010devih povezano je jedinstvom op\u0161te zamisli and naslovljeno:

Ozar;

\uf02dSvet i bog;

\uf02dSvet u nigdini;

\uf02dSvet i ljudi;

\uf02dDom svetlosti.

U prvoj knjizi Ozar, \u010ditalac se suo\u010dava u poeziji i prozi sa metafizi\u010dkim temama autorovim: nastanak sveta, istorija Balkana i Zemlje, izvori svetlosti i izvori istine. Opsesivna tema bi\u0107a koje misli: odnos \u017eivota i smrti i ve\u010dito kru\u017eenje; izranjaju jedno iz drugoga iu simbioti\u010dkom su prepletu.

Smrt tra\u017ei da bi mogao \u017eivot da rodi

Samo ono \u0161to se rodi mo\u017ee da umre

A samo ono \u0161to umire zna vrednost

Ve\u010dnog \u017eivota u ra\u0111anju i umiranju.

Iznad svega je Bog, i praznina koji po autoru \u010dine Apsolut, \u0161to jednako Ozar. Daje se mogu\u0107nost filozofima za polemiku, s obzirom da idealisti\u010dka filozofija Apsolut sagledava kao ve\u010dnu, beskona\u010dnu prvobitnu osnovu svemira, a dijalekti\u010dki kod materi\u010dki kod materi\u010dki primitif\uXNUMXdki materi\uXNUMXdki idki\uXNUMXdki materi\uXNUMXdki idki nalazi u ve\uXNUMXdnom pokretu dan razvitku.

Autor menja formula iskaza. Koristi stih, koristi dijalo\u0161ku formu (pri \u010demu polemi\u0161e sa bogovima antike, te sa Homerom), i prozno-poetske sekvence kojima isti\u010de svoje filozofske stavove. U drugom i tre\u0107em ciklusu (\u201e\u0160ekspir u svemiru\u201c, \u201ePlaneta Zena\u201c) primenjuje neobi\u010dnu formu, kombinuju\u0107i\u 017bli0111snog 010 u010dkog eksperimenta. Iako ih naslovljava kao sonetne vence oni to nisu u tradicionalnom obliku. U prvoj takvoj tvorevini sa\u010dinjenoj iz petnaest stihovanih refleksija, poslednjim stihom prethodne pesme po\u0107dinje slede\u0161a. Kao fine su kaskade koje se prelivaju jedna u drugu da bi se slile u petnaestu sublimnu zavr\u0160nicu misaonog toka. Lirski subjekt u \u0161ekspirovom je dru\u0107tvu, poistove\u017eni su, ogledaju se u bo\u0111eanskoj peni svemirske la\uXNUMXe, uz spoznaju da

Saya umanjen veliki postajem

Jedno sa Bogom, jedno sa svetom...

U poslednjem ciklusu Ozara (\u201ePlaneta Zena\u201c) forma je sli\u010dna, sa\u010dinjena je od dvadeset devet poetskih elemenata. Autorov imaginativni impuls priziva fantazmagori\u010dnu planetu Zenu, po kojoj opet u \u0160ekspirovom dru\u0161tvu, pravi svoje meditativne \u0161etnje. Postulati kojima se te\u017ei i za kojima se traga su: misao, dakle i pamet, istina, znanje, iskra razuma, svetlost svemira.

Ve\u0107 je re\u010deno da su sve knjige petoknji\u017eja povezane jedinstvom op\u0161te zamisli. Druga knjiga imenovana je dengan Svet i Bog, i sadr\u017ei \u0161est ciklusa (\u201eProemium\u201c, \u201eMrak i svetlost\u201c, \u201eNi\u0161ta i ne\u0161ue201to, \u201to i ne\u201to, \u201to0110, \u201to201, \u201to0161 \u0161avo\u0107c, \u017eApsolut\u0107c). Autor je duboko zaronjen u poku\u0161aj pronicanja su\u0107tine svemira, te smisla postanka i trajanja bi\u010a u njemu. Traga za ravnote\u010eom i mogu\u010no\u0161\u0161u uspostavljanja harmonyje, u naoko nespojivim, disharmoni\u0111dnim pojavama i pojmovima, delimi\u010dnovet nazna\uXNUMXdnovet nazna\uXNUMXdnovet nazna\uXNUMXvim XNUMX i raj, Bog i \uXNUMXavo, ali i haos i red, nula i bezbroj, deljenje i stapanje, kretanje i stati\uXNUMXdnost; pengarang koristi pojam nepokret).

Misao o Bogu vazda je prisutna. Tuma\u010denje koje se \u010dita o zemaljskim religijama i svetim knjigama nije uobi\u010dajeno za ustaljeni red stvari, ali nagoni na razmi\u0161ljanje. Mnogobrojna su bogohulna tuma\u010denja Boga, a Bog sam po sebi su\u0161tina je, on je sve, i svemo\u0107. Pobuna protiv mraka jeste Bo\u017eja pobuna, pengarang tvrdi.

Kao iu delu Ozar, a vide\u0107e se iu ostalim knjigama, naglasak je na SVETLOSTI. Nije slu\u010dajno. Znano je da svetlost i tama simbolizuju naizmeni\u010dne vrednosti jednog ciklusa. Na svim kosmi\u010dkim stranama iu ljudskom \u017eivotu posle tamnine dolazi svetlo razdoblje. Kao kosmi\u010dka objava ili kao unutarnje prosvetljenje svetlost uvek dolazi posle menjinakkan i simbolizuje \u017eivot, spa. U Starom zavetu simbolizuje dan sre\u0107u dobijenu od Boga. Tama je zlo, nesre\u0107a, prokletstvo, smrt. Hri\u0161\u0107anska simbolika nastavlja se na starozavetnu. U Jevan\u0111elju po Mateju, u\u010denici Hristovi su svetlost svetu, au Jevan\u0111elju po Jovanu, Isus je svetlo sveta. U na\u0161eg autora Svetlost je Bo\u017eja pobuna...

\u010cesta je autorova odstupnica od uobi\u010dajenog poetskog diskursa, jer zala\u017eenje u sfere filozofskog tuma\u010denja pojmova i pojava uz povremene fantazme (pojmovi praznine, oblika\u0107eenje u sfere filozofskog tuma\u017denja pojmova i pojava uz povremene fantazme (pojmovi praznine, oblika\u0107eenje u sfere filozofskog tuma\u017denja pojmova i pojava uz povremene fantazme (pojmovi praznine, oblika\u017eje na prostora) Autor pomera \u0161eanrovske granice (i toga \u0111e se dr\u017eati do kraja petoknji\u0161eja), pi\u0111e stih, dug i razu\u017en, prozne zapise koji su katfkad lirskog iskaza. (Uostalom, pengarang na kraju ispisuje detaljno obrazlo\uXNUMXeenje, na nekoliko strana, o formi pojedinih pesama, \uXNUMXto potvr\uXNUMXuje ne samo knji\uXNUMXeevnoteorijsko poznavanje versifikacivo mojufika impresi.

U Svetu u nigdini, sa \u0161est odeljaka (knjiga I) zalazi se u sfere sna, kome se ni\u0161ta ne mo\u017ee, i koji nas vodi putevima na\u0161e podsvesti. Jer,

Negde duboko u svesti

Stalno sanja svet podsvesti;

Govori da sve je va\u017eno

\u0160to se ra\u0111a iz blagosti

(\u201eOko svesti\u201c)

Prvi san lirskog subjekta o tajni je nad tajnama, o \u017eeni, ovaj put o \u017eeni vili, sa kojom vodi dugi razgovor; ne kako bi se u prvi mah o\u010dekivalo, o zaljubljenosti. Njemu san slu\u017ei da iznese svoje stavove o odnosu \u017eivota i vremena, o sada\u0161njem trenutku koji pre nego \u0161to se na njega pomisli postaje pro\u0161lost, o razvojuozumet, o norazvojuozumet, o razvoju irazuoglic o funkciji jezika i njegovom menjanju, o slobodi i samo\u0111i i samodisciplini kojom se ostvaruje li\u0107dni uspeh. Zanimljiv stav Dejana Stojanovi\u010a jeste o materijalisti\u0107dkoj civilizaciji koja po\u010diva isklju\u010divo, ili do najve\u010e mere, na forsiranju tehnolo\u0107kog anti kursa iu biti je. A cilj njen je isklju\u0161divo vulgarna mo\u010 novca. Prozni tok kazivanja prepleten je stihovima na neke od pomenutih tema, koje poeta mislilac i vila izmenjuju iu daljem razgovoru. Vila o pomo\u0107i, te\u0107ko\u0161i, opasnosti dan hrabrosti; a njen sagovornik o bu\u0107enju dana i razgovoru tame i svetlosti.

Autor ponire iu daleka vremena, o\u017eivljavaju\u0107i nepoznate heroje, nestale civilizacije, pominju\u0107i mitove, sujeverne kvazi teorije (Atlantida, Sumeri, Lemuri i Lemurije i sl.). No svestan je da je ovaj svet jedina istina. Drugim se snom preobli\u010dava \u017eena vila u zmiju, ostrvo u potop, snovi u no\u0107nu moru. Nema vi\u0161e misli or idealnoj \u017eeni, ai svet snovnih vizija nije trajan. Ne smeta mu da u snu tre\u0107em nastavi preispitivanje porekla zla u svetu, te sposobnost adaptacije zarad pre\u017eivljavanja. ( Razgovor, poetsko meditativni sa Arnoom Danijelom, trubadurom iz dvanaestog veka, vi\u0161ezna\u010dan je i vi\u0161eslojan, uz sjajnu \u0161etnju po istoriji i knji\u017eevnostireme im, Zat globalisasi masalah, masalah global saya\u0111udr\u017eavnih granica dsb.).

Slavljenje Tvorca bezuslovno je:

Bog je svet i Svet je bog.

\uf02dBez Tvorca nema pravog saznanja.

\uf02dSveti zrak jedini je Bo\u017eji tron.

Re\u010di stavljene u usta trubadura da verovanje u Boga jeste vera, a da je propisana religija posredni\u0161tvo, nalazimo iu prethodno pomenutim delima. Mo\u017eda se ne mo\u017ee doku\u010diti elizijska (nebeska, nadzemaljska) spoznaja, ali ose\u0107ati i misliti jeste va\u017eno, i nije potrebno da sve znamo. A san nekad prevari tamne senke se\u0107anja i potisnutih \u017eelja.

U Svetu i ljudima, u prvom ciklusu pod nazivom \u201eMeditacije\u201c, pesni\u010dkim slikama posti\u017ee se sklad sa \u010dujnim i vidljivim (\u0161um \u0161dkim slikama posti\u010ee se sklad sa \u0161dujnim i vidljivim (\u0161um \u0107um010kolova, \u0161um\u010dkim i stapanje sa vodama i \u0107umom svemira). Poeta natkriljuje misle\u017eg traga\u0161da za odgonetanjem te\u0107kih tajni mikro i makro sveta. Nedugo zatim, \u0107ditalac uroni u splet filozofsko-lirskih zapisa u kojima opredme\u0107ena stvarnost autoru postaje sredstvo za dalju meditaciju. I sve mo\u010ee biti povod zapitanost: usamljeni park, lep dan, obale, nakit, ma\u201ne, da bi se iskazao odnos prema samo\u201i, teskobi, zabludama, mo\u201i i nemo\u201i, pramuka\u010i . Povremeno su untuk \u201ditave prozne filozofske celine (\u201eApsurd\uXNUMXc, \uXNUMXeLogika\uXNUMXc), a povremeno lapidarna, svedena gnomska re\uXNUMXdenica (npr. \uXNUMXeBradati starac).

Pada video ini, anda boleh melihatnya. Razmi\u010ljao je o sebi i drugima i shvatio brzinu. Shvatio je da vreme nije pro\u0161lo zato \u0161to je pro\u0161lo, ve\u0161 zato \u0107to je izgubljeno.

Stojanovi\u0107 razmatra i probleme knji\u017eevnog stvaranja, bezbroj poetika u kojima umiru mi\u0161ljenja, pravi razliku izme\u0111u politi\u010dkih disidenata - pisaca i knjievnih. Kriti\u017dki je njegov odnos prema knji\u010eevnoj birokratiji (borba za \u017dlanstva u \u010eirijima, u redakcijama \u017dasopisa, za \u010dlanstvo u010dlanstva u \u010eirijima, u redakcijama \u010dasopisa, za \u010dlanstvo u0111dlanstva u \u017eirijima, u redakcijama \u010dasopisa, za \u017dlanstvo u u010dlanstva u \u0107eirijima, u redakcijama \u0111dasopisa, za \u010dlanstvo u u0161dlanstva... Ironi\u010dno tuma\u017di i na\u0107din postanka bestselera, te razliku izme\u017u pesnika i stihotvorca: stihotvorac sla\u010ee re\u017di i rime u stihove; pesnik sla\u017ee stihove i rime u zna\u017denja. Stojanovi\uXNUMX ne robuje utvr\uXNUMXenim poetikama; njegov cilj nije dopadanje dan prvi pogled. Misao prevladava dan emocijom; poetizacija teksta prisutna je toliko da ne potisne metafizi\uXNUMXdku ravan. Ostaje upitanost da li je pesma samo ono \uXNUMXto li\uXNUMXdi na pesmu... pre\uXNUMXevakavati ve\uXNUMX pra\uXNUMXevakano, istoriju i klasi\uXNUMXdna dela, i praviti umetnost, ili je pesma kaeeleeivou prvi put \uXNUMXeivi.

Da li se kao odgovor mo\u017ee prihvatiti misao sa kraja ove knjige: Sve se svodi na nekoliko re\u010di, na nekoliko glavnih pojmova. Sve ostalo su pri\u010de koje ovima slu\u017ee.

Dom svetlosti, peta knjiga u nizu, u slavu je svetlosti, uspomena i ljubavi. Poetizovani prizori, uz reminiscentne izlete, plene toplinom prepoznavanja, makar samo u se\u0107anju, \u0161to ne dovodi u pitanje spoznaju da je vreme povratka ku\u0107i. Nada i uspomena izbor su prvog ciklusa.

Naslovljavanjem nekih od svojih pesama odabranim imenima author otkriva i svoje afinitete: Macuo Ba\u0161o, stari pesnik, koji nas u\u010di ume\u0107u otkrivanja nade u sitnicama; Julije Cezar, izdvojiv od svih Cezara, jer je Julije sa stra\u0161\u0107u i \u010da\u0161\u0107u; te Henri Miler, \u010dudak i ekscentrik, pa ipak, od onih retkih, koji

zna da samo oni koji si\u0111u na dno

uistinu razumeju lepotu.

Kona\u010dno, i \u017eena je pomenuta u stihu Dejana Stojanovi\u0107a. Kao san, kao ideja, kao re\u010d nekazana, obala koja ih deli, uspomena ja\u010da od jave. Namah prisetim se onih Du\u010di\u0107evih: Jer ti ne postoji\u0161, nit si postojala... Jedan fini lirski ciklus.

Treba pomenuti poslednji ciklus Doma svetlosti, imenom Gradovi. Ispisan u prozi, mogao bi biti putopis jer govori or trinaest svetskih gradova. Tidak, nije kelas\u010dan putopis. Ko \u017eeli da prona\u0111e kelasi\u010dne turisti\u010dke podatke, neka se ne nada. Pred \u010ditaocem su esejisti\u010dki lirski zapisi u kojima se, naslonjena na istoriju, gradi pri\u010da o svetlosti, ve\u010dnom gradu, tajanstvenosti, pro\u0161losti, ve\u010s illikanom0161, ve\u017s idrama0111 lakukan\u010eivljaja putopisca. O Beogradu, tako\u0107e, kratak zapis o starom duhu i ponosu koji svetle na novom mestu. Na kraju ciklusa pesni\u0107dki san o Novome gradu, gradu Svetlosti sa hramom posve\uXNUMXenom Suncu, io novoj planeti koja \uXNUMXe biti jedan veliki grad. San o svetu bez deoba. Samo veliki san.

Saya bi se objedinilo petoknji\u017eje zajedni\u010dkim obele\u017ejima bilo bi slede\u0107e:

\uf02dmeditacija, misaonost;

\uf02dstavovi koji podsti\u010du polemiku;

\uf02dotklon od kelasi\u010dne \u017eanrovske podele, te raznolikost forme (stih, prozni zapis, traktat, esej, dijalog);

\uf02ddominacija svetlosti u slavu \u017eivota;

\uf02dBog iznad svega, jedan jedini.

Antagonizam iskre bo\u017eanske svetlosti i mo\u0107i tame prisutan je. Ali meletakkan Boga pobe\u0111uje an\u0111ela jinak.