Дуан Стойкови - ПЕСМЕ И ЕСЕДЖИ О ДУБОКОЙ ВИСИН

Тэги

Загрузите или отредактируйте бесплатную картинку Ду\у0161ан Стойкови\u0107 - PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISINI DEJANA STOJANOVI\u0106A для онлайн-редактора GIMP. Это изображение допустимо для других графических или фоторедакторов в OffiDocs, таких как Inkscape Online и OpenOffice Draw Online или LibreOffice Online от OffiDocs.

Дуан Стойкови\u0161

ПЕСМЕ И ЕСЕДЖИ О ДУБОКОЙ ВИСИНИ ДЕЯНА СТОЯНОВИ\u0106A

Давно нисмо имали, ако smo ikada и bili u prilici da se u srpskoj poeziji sa tim uop\u0161te i susretnemo, pesni\u010dku pentalogiju. Napisao ju je, sklopio, Dejan Stojanovi\u0107 и evo je pred nama. \u010cine je следе\u0107a остваренья: Озар, Свет и Бог, Свет у нигдини, Свет и люди и Дом светлости. Насловлена ​​и сама Свет у нигдини, по средине Джой Книзи Унутар Нье, Необи =на Йе по Много\u0161дему. Найпре, по томе \u0161то се не зауставля самого на песмама, ве\u0107 у себя уклю\u010duje и сонетне ванс, дупле сонетне ванс, одавно и\u0161\u010dilele песни\u010dke forme, песме у прози и мини есье. Затим, и ви его претодно, по томе \то се, и не самое условно, не самое у рефлексивну, ве\u0161 иу философску (а стально се, проми\яю\у0161и кнжи\еевность, питамо постои ли такво\u0107 дудо ) поэзию смэ. Онда, по томе \u0161to je naslov среди\u0161nje knjige pentalogije suprotstavljen onima koje imaju one koje ga okru\u017euju. Бога у нигдени нема, као ни люди. Ako, kojim \u010dudom, i njega i njih u njoj i ima, onda ni nigdina nije ono \u0161to je nekada bila i \u0161to bi prema definiciji trebalo da Bude. Или би, могу > дже, Бог и люди били не >то друго од онога = то се претпоставля да су они некада били и да сада джесу. Или \u2013 а све е прилика како тако заправо и шутка \u2013 Деян Стоянови \u0107 гради своей философской и своей песни\u010дки свет по правилима кое им на задаче. Сасвим особен, само нджему свойства, \u0161to i jeste ono \u0161to bi se od svake vrsne esejistike o\u010dekivalo (iznositi svoje stavove bez osvrtanja na ono \u0161to su Drugi pre onoga ko se u pisanje esejisti\u010dki х\u0161тива упу\u0161та рекли или plivanje njihovim idejama uz nos), a poezija Stojanovi\u0107eva, uz to filosofska jeste, u ne manjoj meri, i esejisti\u0161dkoj poeziji pripada. Ню не разграната метафорика ка койой су се и многие современные песни, и страны и на\u201i, не увлекаю\u201i оно\то су песницы романтизма\u0161dinili a\to су вртоглаво, и максимально са свим, ускомэали надреалисты \u0107 и буквально сюрили, ве\u0161 пи\u010e, на первом месте, метафорама посну поэзию у койой je мисао jednako va\u0161ena, ako ne i va\u0161enija, od emocija. Притом, ве\u0107 и самим тим\u0161то песник заступа мисао коджа се у старту не братьями са оном коджу су претодници ве\u0107 заступали, мисао койа неговим песни\u0161твом влада, остра\u0161\u0107ена сасвим властитим полази \u0161tem, почта\ u2013 opet парадоксально \u2013 метафори\u010dki zao\u0161ijana мисао: мисао коджа у себи садр \u017ei sve ono ka =demu метафора стреми. Pet knjiga Stojanovi\u0107eve pentalogije Grade поэтски храм коджи има свои темы и има свои куле, коджи je дом светлости (не смэ се сметнути с ума да дже по на\u0161em автору мрак извор светлости, да се тамно и светло не даю разлу\u010 017дити ), истовремено у нигдини коя йе и бо\у0111еже (не сме се, тако\у0111е, сметнути с ума како дже у богу и\у0161аво, те дже те\у2013ко\у2013 и непотребно\у0111 одре\у0161вати\у0161та би мог ло бити вши а \u010та нали\u010dje) и \u010dove\u0161dje stani\u010te, где je svaki \u010dovek u isti mah i \u0161ditav svet, и по onome \u010to \u0161dini и по onome \u010to ne \u0161dini, jednako kao \u010чтобы се и \u010ditav свет на единог единог (све)\uXNUMXдовека своди. Када о свету пи>, Стоянови> подсвесно не забора \u0161та е о той ре\u0107ди велики Лаза Кости> прибеле>еио у Основа лепоте у света. Кости > je svet isto = то je и светлость. Светлость мо\у017эмо довести у везу и са свето\у. Оно без \u010дега на земле \u017eivota нема jeste, и никако успешно, оно \u0161то духовно \u0161u zra\u0107di. Имамо светость светлости коя сама духовне зраке на всей стране разастире.

Prva knjiga pentalogije Ozar po\u010dinje двема песмама или Гомеру. Прва е налик на эпску призывание, а друг нуди, привидан (?), Гомеров одговор на нью коди е исторемено и \u201еодговор\u201c сваког песника йе науман да не опева самое оно \u0161то би било потпуно ли\u010dno ве\u0107 би се односило и на историю, али и \u2013 и ви\u0161e на нью \u2013 на историю свечи и Бога, ер история je ta koja \u010doveka pri\u010da (>Гомер). Зазываю Гомера, песник ни время показываю како е оно згрудвана пропотеряно, сада\u201нёсть и буду\u201ность, неразделено и нераздельно, только као и простор коди е истовремено овостр ан и оностран, голубь джи и бо Эйдзи. Гомер ниже сам прапесник, он дже и слепи песник коди свет, и онадж око себе и онадж у нджему, унутра\у0107нджи, унутра\у0161нджим оком саглдава. Ро>эн, као и Зевс, на тамной звезды, из пене мрака, Гомер онаж ко као звезда \то светли над празнином пева из мрака, бива нови зрак из старого звука. Способбан да, питаю\u0107i и себе и своё слу\u0161aoce, \u0161ditaoce потом, jeste li svet san, jeste li mogu\u0107 свет коджи не би наджпре био сан и коджи не би добрим делом сан и остаo \u010 пробуди на\u010e успавано око. Он би да отвори га усред мрака, и мраку упркос, не би ли ли се светло\u017\u0161u коя не иде са неба ве\u0161 заплови са Земля ка нъему, озарио йер светлость и есте права prima materia: храна и неба и земля, едини извор покрета, простор и нада, искра и обмана, она койа изнутра осветлява простор койег и нема, односно коди жесте сама светлость и то плови и санья. (Све подву\u0111no preuzeto je iz pesme \u0161eProemium\u0107c kojom se petoknji\u0161eje Stojanovi\u010evo отвара и све\u0107то потом у своей поэзии следи поэтска, и философска, je razrada stavova iznetih ты, нджой.)

Светлость и мрак Стоянови > су близанцы. Бог \u0107apu> из сваког атома и листа и пева /Песму светлости из самого срца мрака у мраку /... / Светлость je njegova pobuna protiv samoga sebe (>дивот\u0160c), a Sr>светлости шутка згуснуть мрак (>Не\то\u0107c). Пред нама йе своимрсни светлизам: светлость е извор свега, али светлость коя у себя и тамнило уклю\у201дуже, она коя мракуе, светлость без икаквих границ, кру\у017ена, она коя нема рубове:\у201дивот е свет потерялся, Бог je svetlost, svetlost je небо (\u017divot\u201c). Притом, светлость пева у мра =ном мору (>дивот\u0161c), Тама светли из своего светлости (>Разговор таме и светлости 201\u010c), Дрво ни\у из светлога мрака (>Разговор таме и с ветлости 017\u017c ), Твоя тама ди > у светлости (\u017eMogu\u201nost saznanja\u010c). Постояе сан светлости (>Сонетни венак 201), ку светлости (>Могу\ность сазнанья\u017c), чрна светлость (>Мрак\u201c). Песник коджи Претворен у ни\у201та / Postaje(m)sve, peva i: Postajem svetlost koja gleda (>Светлость koja gleda\u4c).

Исто тако, постой щенок\u010дана врпча изме\u0111u\eivota и смрти. У песмама Стоянови\u017evim re=je oo\u0107eivljavanju smrti i usmr\u010enju \u017eivota. Игра о главу! Основни гордости je crn. У песми >> дивот и смрт, поред мора и обале, чрни су цвет, уста и ве=ность. Эво неколиких стихов из ове одли=не песме, янусовске, эйвотно-смртне:

Смрт Саня, Эйвот Ра и буди из сна.

[...]

\u017divot umire u \u017eivotu, a smrt \u017eivi u smrti;

=divot je lice smrti, a smrt nali\u017dje \u010eivota;

\u017divot je cvet =to raste iz srca smrti,

Смрт-црна успаванка умореног Сунка.

Svetlost je cvet \u017eivota, a san cvet smrti.

\u017divot sa smr\u0107u igru ​​\u017eivota игра;

[...]

Смрти се удвара цветом светлости.

[...]

Из црног цвета ни = цвет светлости,

Певайю и светлу песму у чрном мору,

Заплюскую и светлом пеном чрну обалу

[...]

Посебно су поэти\u010dки и философски открывала\u010dke поэтомисли койе се у мини эсэджима и прозаидама находе. Наводимо прегр\у0161т пример: \u201eСвет се буди и ни\u010de из са\u017eete ideje; из-за того, что у кого-то есть знания и воспоминания, которые я спасаю. Niti je materija ono \u0161to se\u010dulima \u010dini, niti je ideja ono \u0161to mozak (um) o tome misli: ideja je materija, a materija je ideja\u201c (>Atomi\u201c); \u201eSvaki атом je se\u201anje sveop>te ideje, i se\u0107anje sebe; сваки дже додир и судар...\u0161c (Исто); \u0107клизма ни добра ни зла по себе...\u201c (Исто); \u201ejедино бол знa cену радости, jедино мрак знa вредность светлости, jедино зло знa праву сре\u201u добрa; джедино мр\у201енья зна права снагу любвиви; единое лепота обухвата СЕО свет, у всей небесной равноте\u0107ei...\u017c (Исто); >Едина победа над временем жесте када сватимо да се оно не мо >победити\u017c (разговор песни с вилом); >> ... samo ono \u201to je vredno mo>ee biti Moderno \u201c (Исто); \u017eУметность би моральа бити последица органског развоя...\u201c (Исто); \u201eНа терену уметности, демократия озна\u0161дава смрт врхунске вредности\u017c (Исто); \u201eNema vi>disidenata\u201c (>Politi\u201dki disidenti\u201c); \u010eKnji\u201eevni disidenti obi\u201dno su непознати, neprime\u0161eni и пре\u201eutkivani, и od re\u201eima и od других pisaca\u010c (\u201eKnji\u201eevni disidenti\u017c); \u010eSvet je apsurd\u0107c (\u0107eАпсурд\u017c); \u201eSvet postaje интерпретация\u201c (Исто); >>divot postaje ne \u017eivot, ve>interpretacija \u201eivota...\u201c (Isto); \u201eNovo nije u newm, ve\u201 u novom koje raste из старог\u201c (\u201eHerojstvo\u201c); «Sve je poezija, ali nije sve pesma» (Исто).

Лако се да видети како се песник труди да своим ми\u0161лю эпокридже\u201c све\u201to se do\u0161eeveti, промислити, одсанжати... мо\u017ee. Jednako to \u017dini i onim slikama koje njegovom lirikom struje: Praznina i Bog =dine apsolut (>Гомер\u010c); Put koji tra\u010eim postaje istina koja me nalazi (>Put unutra (Земля коджу tra\u201eim)\u201c); Stvaranje sveta jeste o\u017eivotvorenje sebe (>Озаров двор\u201c); Бог дже свет у света (Исто); Без ни\у017та /И мало и велико, били би ни\у201та / Ве>же ве>само зато / \u017то ви>ни\у201та у себи има (>Ни\у201та\u0161c); Ni\u0161ta и ако ni\u0107ta, dom je svetlosti / Ни\u0107ta и ако ни\u0160ta, ку\u0161a je mraka (Исто); I ne\u0161to je ni\u201ta bez ni\u0161ta (>Не\u201to\u0161c); Несавр\u0161енство пру\еа рука\у0161эйвоту (Исто); Не\u0161ени склад би\u0107a и неби\u0161a (\u0161eNi\u0161ta и ne\u201to\u0161c); У раджу и Бог умире од хладно > (>Пакао\u201c); Джедини устаник (кога су люди гре\u0161ком назвали\u017avo) на (Бог\u017 ДС) je sam (\u017eBo\u0107eji put\u0107c); Само су мрак и празнина \u201disti. Bog stvaranjem naru\u0161ava prvobitni mir... (>avo\u0161c); Сада \u201njost se mo\u0107eda никад и не de\u201ava / Само буду\ность пролази и прелази / У про\u201lost кроз нулу (>Нула и безброж); Ако постое пропотеряла и будусть / Сада njost nije mogu \ u0161a / Джер би сада njost заробила / и про утратила и буду (Isto); Nula je majka / Dete \u0110 bezbroj (u beskraju ni\u2013tavila) (>Исто); \u201ta je nula, broj ili ni \u017ta или бескрай сам (\u201eNula\u010c); Bog je jedan ali bez ni\u0161ta i on je ni\u201ta / Ne\u0110to i ni\u201ta su \u0161darobno dvojstvo Boga (>Разлаганье\u017c); U kretanju je cela sila sveta / [...] / Svaki korak je put ideje / Svaka misao je materija koja sanja / Svaka \u0161destica je ideja koja peva / Svako se\u0107anje je o\u0161eivljena lepota (>Кретанье\u201c); Nema ni\u201ta manje od najve\u0161eg / Koje u sebe potone (>Непокрет\u0107c); просто\u0161i свет дубоком висином (>Те\u0107ко\u0161a\u0161c; придев подвукао ДС); Любав е остварена нирвана (\u0107eLjubav\u2013c); Свет je мисао твои светлости (\u0161eMogu\u201nost saznanja\u0160c); Бог спава, \u0161аво ствара, / Джер \u201avo je Bog koji \u201dezne / Да поклони паклену ватру \u0161eivota / Успаваном савр \u0161enstvu raja (>Смрт е найве \u0161a правда).

Слика Стоянови\u0107eva veoma =esto gnoma postane: Iza svakog iskrenog podviga krije se ideja (>Гомер\u010c); Гре\u201ke su samo ljudska tuma\u201denja, / A права истина зна да je i gre\u0161ka ta\u010na (>Ra\u0161anje atoma\u010c; gre\u201ka bi\u0111 kada bi bila mogu\u201a\u0161 bila uvod u хаос, омогу\u2013ila би увид у хаос); Бог не мо > да нестане, па смрти нема (>Смрт\u0107c); сваки дже врх врста пада и смрти (Исто); Definicije i obja\u2013njenja nisu istine (>Озар\u0107c); Prave istine be\u017ee od re\u201di (Isto); Samo ni\u201ta je prava istina (Исто); О\у0161тар дух е извор и креацие и добра и напретка (Исто); Granice nema bez kraja / [...] / Край отвара бескрай (>Юпитер (Зевс)\u201c); све е ни\у201та без ни\у017та (>Зора\u010c); Мисао светли иу несвести (>Дупли сонетни венак 0161\u0161c); Пакао — самый лучший свет на свету. /Samo iz haosa i pakla mogu > je stvarati / =divot i visinu, i graditi put u ni\u201ta (>Pakao i raj\u201c); ...лепота света есте у несавр\у0161енству; найве>савр>енство света жесте негово несавр>енство (Исто); Svete knjige najvi > su doprinele ga > enju vere... (Исто); Едина Бо\у0161еия Библия jeste njegov veliki Svet... (Isto); \u201divot je pakao (Исто); Джедини могу я радж джесте нита без света у себя. / Само ни\u201та, без света, мо\u201ee бити безгре\но. / Samo ni\u10ta mo>ee biti \u201disto i sveto (>Радж\u0107c); Джедино Бог коди прихвата цену jeste pravi Bog. / Едино Бог кодзи мо > да погре > и есте прави Бог (Исто); Болото падом побе\u017uje prazninu. Свет я люблю загрляй Бога и празнине (Исто); ... samo je smrt savr\u0161ena... (>>avo\u201c); Bog je jedini \u201avo (Исто); ... нема поделе, нити мисли без тела, нити тела без мысли (>>аво и болото); ... энергия je zgusnuta ideja (Isto); материал...(je)разре\u0161ena ideja (Isto); Svaka kreacija je \u0107avolska (>Хаос и красный\u0161c); И поэзия и игра=ке захтеваю детэ у одраслом и одраслог у детэту (>Poezija igra=ke i ma\u0161ine\u0161c); Джедина зверь койа ла >ее (и кад не мора) жесте =овек (>Лудило); Свет се деликатесы на один коди пла=и один коджи осваяю (\u0161eПла\u017dljivci и освая\u017c).

О\u010dita je рефлексивность введенных слика, али и \u010ditavog knji\u017eevnog опуса Деяна Стояновича. Философско присутно у негового дела не тра\u0107ei lirsko, не утапа се у njega. Пред нама дже мисао койа себя мисли, мисао койа продире/надире унутра. Йован Христи \u017 у эсею \u0107ePoezija i filozofija\u201c кодим се отвара негова истоимена knjiga pi\u201e како постояи могу\u0161ность да \u0107ена известным местом у философской поэзии буде ну\u201ena, као и да на известное место и поэзия философия буде ну \u017ена\u017c. Upravo ta nu\u201enost filosofje u pesmama Dejana Stojanovi\u017a ono je \u0107to njegovu poeziju, i njegovo knji\u0161eevno stvaranje uop\u017te, odlikuje. Христи\u0161 dodaje (va\u0107ei i to za delo o kojem pi\u017emo) како je \u0161eza otvaranje granica filozofije potrebna neka vrsta pesni\u201dkog impulsa, kao \u010to je za otvaranje granica poezije potrebna neka v рста филозофског.

Стоянови\u0107 се не ли\u0161ава сасвим ни лирских синтагми и слика, оних кой показуй како би он \u2013 сасвим известно\u2013 могао када би му то наум био и сасвим друк\u010dije да пева: увелой светлости дана (>Хо мер\u201c ); Свет по\u201dinje da se otvara kao ru\u010ea / Iz koje izvire svetlost koja me nosi (>Путь унутра (Земля коджу тра\у017эйм)\u201c); Извире први извор светлости да за\убори на небу (>Ра\у017анже атома\u201c); процвета \u017eivot из бо\u201eanskog srca (>дивот\u0111c); мрак ту\u201ени сру\u017i (Исто); далджина коджа спава (>Могу\ность сазнанджа\u017c); бле\у201тим\у017эйвотом (Исто); устима раджа (>Сонетни эвнак 201\u017c); светлость нигде (>Сонетни венак 0161\u201c); усни мрака (>Сонетни венак 0107\u201c); мирисом сна (>Сонетни венак 0161\u017c); дух ди > / Нжиховим би >има без престанка (>Дупли сонетни венак 201\u3c); кад нулу додирне / Ни\u201та заври\u201ti (>Клица\u5c); празнина разлистава оча \u201 она у нъему ствара просто и время... (>Отак и майка\u201c); Preda mnom mrak po\u7dinje da kleca (>Bu\u201enje dana\u201c); пуполяк ручной (Исто); звезды мысли модих слова света (Исто); Моджа мисао празнином мири > (Исто); Ти мирис джеси узавреле звезде (Исто); U tebi moje miri > pam > enje (Исто); словама сна (Исто); Нигдена je cela zvezdana (Исто); Voda je Liquid koji povezuje svetove i poma > ti >ini da se otvori (>More i ti\u8ina\u201c); Отварати ти\ину, зна\у0161ди отварати свет (Исто); Ставь према себи, ставь je prema du\u0107i sveta (>Медитация\u201c); ... я ре\u4di umiru od tuge, kao i njihovi slu\u201aoci (>Re\u0161di я ideje\u0161c); Ми смо прозори / Света коджи нама долази у посету (>Прозори); \u201divi\u201 \u2013dak i ako te nema (\u201eIdeja\u201c; ovaj stih jasna je aluzija, право песниково наглавце окренуто стиховно огледало \u010duvenog стиха Мртва си, а тебя нема из песме \u201ePono\u0111 201 мен Риста Раткови ); бесни дан (Бесни дан); нассмеяна тиина (>Насмеяна тиина\u0161c); Трептай Празнине (стих у песми коя се тако зове и налази се у истоимёном цикла збирке Дом светлости).

\u010cesti su paradoksi (нпр. jedna pesma je naslovljena \u201eCrna svetlost\u201c, ао овой се пева иу спеву \u201eMogu\u0107nost saznanja\u201c) и синестезия, кажется, один koje se nalaze u jezgru olfaktivnih s лика.

Потенциальные неологизмы, которые накладываются на новые книги, являются безвредными.

Первая книга пенталогий, Озар, не является идеальной платформой. Pentalogija, ina > pored pesama, ima i dramolete, sonetne vence, dupli sonetni venac, prozaide, eseje... Pred nama je knjiga \u010 projekat poput, na primer, \u2013eepova\u201c Sen-D\u201eon Persa, Cantosa Эзре Паунда, поэма Николь Чинкара Попоског...

У Стоянови пенталогиджи су \u0107epri\u201de\u010c са Озаром, Зевсом/Юпитером, Зором, Юноном, Истином, Даниелом Арнумом. Джедан од сговорника упу\u201uje на другог. Они «пропитую» песника и «этума» му свет.

\u010cuveni trubadur Arno, na primer, ne vra\u0107a nas samo u pro\u0161lost него омогу\u0107ava i da se koja kriti\u010dka re\u010d prozbori o trenutku u kojem jesmo. Тако он ка > како постой сама одна Европа и како е и Русия нжен саставни део. Он вели и: >Сваки врхунски песник е, дело, философоф; сваки нау=ник, сваки музи=дар; сваки врхунски лекар или ин\u017eenjer.\u201c

Прида су и Земля, и история, и время, и довек, и песни...

U pri\u010du se \u201eubacuje\u201c \u0160ekspir. Nudi se dupli sonetni venac koji je ispevan &u0161экспировским сонетима. У первого магистрата есть последние стихи, са првим и тако се затвара круг. Прежде и последние стихи своего сонета наглавце су окренути први и последние стихи сонета коды им je prethodio. Оно \u0161то отвара магистрата последних стихов je \u010detrnaestog soneta, a ono \u0161to ga окон\u010дава отворило je sonet koji je pre njega bio. Од магистрала првог сонетног венча у оном коджи е насловлен дупли по\у010детни/завр\у0161ни стихови сонета иду унатра\у0161ке (то се не по\у0161туже сасвим) те добиямо, разбижену, слику уатра\у0161ке (to se ne po\u010tuje sasvim) te dobijamo, razbijenu, sliku u ogledalu. Другие магистраты уоп\u0107te и ние магистрали у правам слова те ре\u010di. Барем то нидже сасвим. Овай сонетни венак, као и многие песме Стоянови >еве, испеван дже у десетерку, надж > > неримованом или са Римом коя се песмом сасвим слободно кре >. Еднако = десто, неправильном. Я знаю, что могу претпоставить како ние uobi\u0161dajeno da se sonetni venac u desetercima ispeva, to nije slu\u0107daj. Када смо Мило\Янковичи\у0107 и я саставили Венац венаца: выбор сонетных венаца савремене серпске поэзие (010), ме\у010у петнаэст одаренных сонетних венаца у дестерку су били следе\у010i:\u0161eKu\u0107a za mog brata\u2012c Добриче Эри \u0111a, \u0107eLom\u201c Мирослава Цере Михайлови\u0107a, \u201eDar Majke Bo\u0107eije\u201c Невена Милакови \u201a Ликоте и \u0107eSkamenjeni\u201a. \u017eVijenac za Trepetovu\u201c Зорана Кости\u0107a je u devetercu.

На планети Зени песнику е воды = (онаж коди заменюе Вергилия присутног у Дантеовой Бо\у010еанственной комедии) \u017экспир. Оно \u0160to dobijamo dupli je sonetni venac.

Песня се определена за освобождение, нерегулирование, као своей главной стихии. Станислав Винавер je u Jezi\u010dnim mogu\u0107nostima pisao како je vreme deseterca неповратно про\u0161lo jer\u201ehnika mi\u0161ljenja deseterca не odgovara tehnici novog\u017eivota\u201c. Нет, ова, Стояновиев, deseterac je odstupanje od deseterca koji se u na\u0107oj usmenoj poeziji, и эпской и лирской, находи. Као \u0161to и njegov sonetni venac nije sonetni venac na koji smo se navikli i koji o\u0161dekujemo, Stojanovi\u010ev deseterac \u0107eprigu\u201eni\u0161c je deseterac. U njemu se \u201 \u2013to je za deseterac usmene poezije unzamislivo \u0161 nalaze i an\u2013eambmani.

Стоянови\u0107 se slu\u017ei i\u2013 помало спутаним\u2013 осмерцем. Ретко кра\u0107им или ду\u017eim метрима.

Сонет му дже най >> спой октаве и секстине. Попут Драгане Букви\u010 у njenom pesni\u0161dkom prvencu Nemir u busoli, Stojanovi\u0107 o\u0107eivljava stare pesni\u010dke forme: balade, balade suprim, domino rimu, Barnsovu strofu, kraljevsku pesmu, Rubai, sestinu, rimovanu sestinu, сонетну корону , терканелу корону, терка риму, трубадурску песму, косеров рондель, газаль. Има и любимых песама. \u0107cak я их у Кодзима je драга попут, старый, мерзкий. Песня са вилом \u017 прибеле\u010eili смo ве\u010 \u010 и разговор воды. U pesmi Vid i nevid najprimetnije su igre re\u2013di. Ciklizirane su pesme sa slede\u017im \u0107ejunacima\u2013c насловом истанутим: \u201eLazar Pecirep\u201c, \u010eJulije Cezar\u0107c и \u201eHenri Miler\u201c. Postoje mini spevovi kakav je \u201eMogu\u201nost saznanja\u201c. Ту су и путописне прозаиде у циклусу Градови збирке Дом светлости: Атина, Рим, Константинополь, Флоренция, Венеция. , «Париж», >>экспирия\ u201c, \u201eMoskva\u201c, \u201eBeograd\u0107c, \u201eCetinje\u201c, \u201e\u201eni grad\u201c, \u201eNovi Amsterdam ili Njujork\u201c, \u201e\u201cikago\u201c, \u 201eСан-Франциско\u201c, \u201eLos An\ u201eles\u201c и \u201eНови град\u0160c. Последняя прозаида окон\u201dava se re\u201denicom: \u201eI кад се сви градови, улица и становницы споже, свима \u201e бити ясно да je cela планета едан велики град.\u201c

U pesmi \u201eMacuo Ba\u0161o\u201c spojeno je nekoliko haiku pesama. Издаваемо две:

У моджой ку\u0107i

Я тебя гость

Ку\u0107a у ку\u0107i

i

Ти си прозор на модой ку, приятелю

Я беску\u0107nik

Песник ниже бе\у017еао ни од открытья своих поэтов\у010дких ставова: \u010ковек храни при\у010ду и при\у010да ньега из корены своих храни (>Гомер\u201c); Samo je Herojski duh vredan pri=Isto; Sve = to vidi = jeste pri = (Исто); Истину и привид. Моджу истину храни лепота (>Озар>); ...не мо\у201ее\у010 освоити джезик; / Език освая тебе (>Твр>ава джезика\u0161c); Da li je pesma samo ono \u0161to li\u010di na pesmu \u010 puno Referenci i aluzija \u201 pre\u201evakati ve\u017 pre\u0161evakano, история и класси\u201dna dela, и правити уметность, или je pesma bele\u0111een я \u201eivota као да се први положил \u0161eivi? (>дивот и уметность\u010c; ovaj\u2013eesej\u2013c се своди на ово питанье); Postoje anonimne pesme, i pesnici bez pesama (>Име и дело\u017c); Постое они кодзи придаю и они кодзи санджаю. / Umeti sanjati va\u0107enije je od pri\u017de, jer pri\u010da sebe pri\u017da (>Ime i delo\u017c); Mnogi pisci bili su bolji pre nego \u017to su postali slavni (\u201eProdaja\u017c).

Мо > се писани ио цитатном слою Стоянови >ева песни >ва. Издавамо Блейкове Изреке Пакла, Алена Боскеа, Бранка Милькови, Матию Бекови. Посебно Васька Попу. У своей песни \u017eМало и велико небо\u0107c Стоянови\u0161 о\дигледно полязи од Попиног космизма када, на пример, пева: У малом / Постой велико небо / [...] / Кад малом небу досади самого \u0107a / Оно одлу \u0107di да прими нигдену.

Najbolja pesma po nama je \u201eStapanje\u201c. Читарамо я исцела:

Прасак – это освобождение простора

Разлаганье Бога

Онда наступа стапанье

O\u017eivotvorenje razlo\u017eenog bi\u0107a

Energija te=ne magle postaje oblik

Идея по-своему приду

Материя и идеи

Атоми су азбука Бога

Свет е Бо\u017eja Библия

Све са свим разговорара

Од разговор и договор

Сваки облик зависимости

\u017divot ideje jeste razvoj azbuke

Элементы су азбуки

Джединженья \u2013 правописи

Из сваког облика сия слово

Из сваке породице сия идея

Взрыв — это новая нота

Коджа ра новый элемент

На музыке\u010dkoj lestvici bi\u0107a

Razvoj elemenata jeste se\u0107anje bi\u0107a

Поставь се не прелази

Само се порука преноси

Простор и время на память

Разлоэног (Би)

Преброванье безброя

У самоостваренью

A cilj samoostvarenja jeste put

Путование je jedina nada

Путованья нема

Без разлада и стапанья

Ты остановишься на пути

Джесте дра > лета

Кона = no stapanje je kraj puta

Ostvarenje cilja jeste smrt

О музыке своей iri

сам

Бесплатная картинка Du\u0161an Stojkovi\u0107 - PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISINI DEJANA STOJANOVI\u0106A, интегрированная с веб-приложениями OffiDocs