Du\u0161an Stojkovi\u0107 - PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISIN

STICHWORTE

Laden Sie das kostenlose Bild Du\u0161an Stojkovi\u0107 - PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISINI DEJANA STOJANOVI\u0106A herunter oder bearbeiten Sie es für den GIMP-Online-Editor. Es ist ein Bild, das für andere Grafik- oder Fotoeditoren in OffiDocs gültig ist, wie Inkscape online und OpenOffice Draw online oder LibreOffice online by OffiDocs.

Du\u0161an Stojkovi\u0107

PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISINI DEJANA STOJANOVI\u0106A

Ich habe nichts damit zu tun, aber ich habe mich sehr wohl gefühlt, weil ich meine Meinung dazu geäußert habe, und ich bin mir sicher, dass ich mich nicht sicher bin. Napisao ju je, sklopio, Dejan Stojanovi\u0107 i evo je pred nama. \u010cine je slede\u0107a ostvarenja: Ozar, Svet i Bog, Svet u nigdini, Svet i ljudi und Dom svetlosti. Naslovljena i sama Svet u nigdini, po sredi\u0161njoj knjizi unutar nje, neobi\u010dna je po mnogo \u010demu. Najpre, po tome \u0161to se n zaustavlja samo na pesmama, ve\u0107 u sebe uklju\u010duje i sonetne venence, duple sonetne venence, odavno i\u0161\u010dilele pesni\u010dke forme, pesme u prozi\uXNUMXde mini seje. Zatim, i vi\u0161e nego prethodno, po tome \u0161to se, i ne samo uslovno, ne samo u refleksivnu, ve\u0107 iu filosofsku (a stalno se, promi\u0161ljaju\u0107i knji\u017eevnost, pitamo postoji li takvo \u010dudo ) poeziju sme\u0161ta. Jetzt, wo ich meine Meinung verkünde, werde ich meine Meinung ändern. Boga u nigdini nema, kao ni ljudi. Ako, kojim \u010dudom, i njega i njih u njoj i ima, onda ni nigdina nije ono \u0161to je nekada bila i \u0161to bi prema definiciji trebalo da bude. Ili bi, mogu\u0107e je, Bog i ljudi bili ne\u0161to Drugo od onoga \u0161to se pretpostavlja da su oni nekada bili i da sada jesu. Ili \u2013 a sve je prilika kako tako zapravo i jeste \u2013 Dejan Stojanovi\u0107 gradi svoj filosofski i svoj pesni\u010dki svet po pravilima koje im on zadaje. Sasvim osoben, samo njemu svojstven, \u0161to i jeste ono \u0161to bi se od svake vrsne esejistike o\u010dekivalo (iznositi svoje stavove bez osvrtanja na ono \u0161to su drugi pre onoga ko se u pisanje esejisti\u010dkih \u0161dkih 0161 ili plivanje njihovim idejama uz nos), a poezija Stojanovi\u0107eva, uz to \u0161to filosofska jeste, u ne manjoj meri, i esejisti\u010dkoj poeziji pripada. Nju ne \u201ekrasi\u201c razgranata metaforika ka kojoj su se i mnogi savremeni pesnici, i strani i na\u0161i, ne zaboravljaju\u0107i ono \u0161to su pesnici romantizma \u010dinili a \u0161dinili a \u0161nos\u2013fcr sa \u0107 i bukvalno sjurili, ve\u0161 pi\u017e, na prvi pogled, metaforama posnu poeziju u kojoj je misao jednako va\u017ena, ako ne i va\uXNUMXenija, od emocija. Pritom, ve\u0107 i samim tim \u0161to pesnik zastupa misao koja se u startu ne bratimi sa onom koju su prethodnici ve\u0107 zastupali, misao koja njegovim pesni\u0161tvom vlada, ostra\u0161\u0107ena sasvim vlastitim \uajetem \uaje0161 polazi u2013 opet paradoksalno \u2013 metafori\u010dki zao\u0161ijana misao: misao koja u sebi sadr\u017ei sve ono ka \u010demu metafora stremi. Pet knjiga Stojanovi\u0107eve pentalogije grade poetski hram koji ima svoj temelj i ima svoje kule, koji je dom svetlosti (ne sme se smetnuti s uma da je po na\u0161em autoru mrak izvor svetlosti, da se tamno i svetlo ne daju razlu\u010diti ). Läuse a \u017ta nali\u0111dje) i \u0111dove\u0161dje stani\u2013te, gde je svaki \u2013dovek u isti mah i \u0111ditav svet, i po onome \u0161to \u0161dini i po onome \u010to ne \u010dini, jednako 010to \un0161to \un010to \un010 se i \u0161ditav svet na jednog jedinog (sve)\u010doveka svodi. Kada o svetu pi\u0161e, Stojanovi\u0107 podsvesno ne zaboravlja \u0161ta je o toj re\u010di veliki Laza Kosti\u0107 pribele\u017eio u Osnovama lepote u svetu. Kosti\u0107u je svet isto \u0161to je i svetlost. Svetlost mo\u017eemo dovesti u vezu i sa sveto\u0161\u0107u. Ono bez \u010dega na zemlji \u017eivota nema jeste, i nikako usputno, ono \u0161to duhovno\u0161\u0107u zra\u010di. Imamo svetost svetlosti koja sama duhovne zrake na sve strane razastire.

Prva knjiga pentalogije Ozar po\u010dinje dvema pesmama o Homeru. Prva je nalik na epsku invokaciju, a druga nudi, prividan (?), Homerov odgovor na nju koji je istovremeno i \u201eodgovor\u201c svakog pesnika koji je nauman da ne opeva samo ono \u0161to bi\u\upot010 bive se odnosilo i na istoriju, ali i \u0107 i vi\u2013e na nju \u0161 na istoriju svemira i Boga, jer istorija je ta koja \u2013doveka pri\u010da (\u010eHomer\u201c). Zazivaju\u201i Homera, pesnik ni\u0107ti vreme pokazuju\u0161i kako je ono zgrudvana pro\u0107lost, sada\u0161njost i budu\u0161nost, nerazdeljeno i nerazdeljivo, jednako kao i prostor on \u0107fcj kao istrestor on \u010 \u010eiji. Homer nije samo prapesnik, on je i slepi pesnik koji svet, i onaj oko sebe i onaj u njemu, unutra\u017nji, unutra\u0161njim okom sagledava. Ro\u0161en, kao i Zevs, na tamnoj zvezdi, iz pene mraka, Homer je onaj ko kao zvezda \u0111to svetli nad prazninom peva iz mraka, biva novi zrak iz starog zvuka. Sposoban da, pitaju\u0161i i sebe i svoje slu\u0107aoce, \u0161ditaoce potom, jeste li svet san, jeste li mogu\u010 svet koji ne bi najpre bio san i koji ne bi dobrim delom san i ostao \u0107 probudi uspavano ok. On bi da otvori ga usred mraka, i mraku uprkos, ne bi li se svetlo\u2013\u0161u koja ne ide sa neba ve\u0161 zaplovi sa Zemlje ka njemu, ozario jer svetlost i jeste prava prima materia: hranaje, neba i jedini izvor pokreta, prostor i nada, iskra i obmana, ona koja iznutra osvetljava prostor kojeg i nema, odnosno koji jeste sama svetlost \u0107to plovi i sanja. (Sve podvu\u0107deno preuzeto je iz pesme \u0161eProemium\u010c kojom se petoknji\u201eje Stojanovi\u201evo otvara i sve \u017to potom u ovoj poeziji sledi poetska, i filosofska, uva razjorada )

Svetlost i mrak Stojanovi\u0107u su blizanci. Bog \u0160apu\u0107e iz svakog atoma i lista i peva / Pesmu svetlosti iz samog srca mraka u mraku / [...] / Svetlost je njegova pobuna protiv samoga sebe (\u201e\u017divot\u201c), a Sr\u017e svetlosti jeste zgusnuti mrak (\u201eNe\u0161bis\u201c). Pred nama je svojevrsni svetlizam: svetlost je izvor svega, ali svetlost koja u sebi i tamnilo uklju\u010duje, ona koja mrakuje, svetlost bez ikakvih granica, kru\u017ena, ona koja nema rubove: \u017divot je svetlost, Bog je svetlost, Bog je svetlost je nebo (\u017divot\u201c). Pritom, svetlost peva u mra\u010dnom moru (\u201e\u017divot\u201c), Tama svetli iz svoje svetlosti (\u201eRazgovor tame i svetlosti 4\u201c), Drvo ni\u010de iz svetloga mraka (\u201eRazgovor tame i svet ), Tvoja tama di\u5e u svetlosti (\u201eMogu\u0161nost saznanja\u201c). Postoje san svetlosti (\u0107eSonetni venac 201\u201c), ku\u8a svetlosti (\u201eMogu\u0107nost saznanja\u201c), crna svetlost (\u0107eMrak\u201c). Pesnik koji Pretvoren u ni\u201ta / Postaje(m) sve, peva i: Postajem svetlost koja gleda (\u201eSvetlost koja gleda\u0161c).

Isto tako, postoji pup\u010dana vrpca izme\u0111u \u017eivota i smrti. U pesmama Stojanovi\u0107evim re\u010d je oo\u017eivljavanju smrti i usmr\u0107enju \u017eivota. Igri o glavu! Osnovni pridev je crn. U pesmi \u201e\u017divot i smrt\u201c, pored mora i obale, crni su cvet, usta i ve\u010dnost. Evo nekolikih stihova iz ove odli\u010dne pesme, janusovske, \u017eivotno-smrtne:

\u0160an smrt sanja, \u017eivot ra\u0111a i budi iz sna.

[...]

\u017divot umire u \u017eivotu, a smrt \u017eivi u smrti;

\u017divot je lice smrti, a smrt nali\u010dje \u017eivota;

\u017divot je cvet \u0161to raste iz srca smrti,

Ein smrt crna uspavanka umorenog sunca.

Svetlost je cvet \u017eivota, ein san cvet smrti.

\u017divot sa smr\u0107u igru ​​\u017eivota igra;

[...]

Smrti se udvara cvetom svetlosti.

[...]

Iz crnog cveta ni\u010de cvet svetlosti,

Pevaju\u0107i svetlu pesmu u crnom moru,

Zapljuskuju\u0107i svetlom penom crnu obalu

[...]

Posebno su poeti\u010dki i filosofski otkrivala\u010dke poetomisli koje se u mini esejima i prozaidama nahode. Navodimo pregr\u0161t primea: \u201eSvet se budi i ni\u010de iz sa\u017eete ideje; iz nadelemenata u kojem celo znanje i memorija spavaju. Niti je materija ono \u0161to se \u010dulima \u010dini, niti je ideja ono \u0161to mozak (um) o tome misli: ideja je materija, a materija je ideja\u201c (\u201eAtomi\u201c); \u201eSvaki atom je se\u0107anje sveop\u0161te ideje, ich se\u0107anje sebe; svaki je dodir i sudar...\u201c (Isto); \u201eenema ni dobra ni zla po sebi...\u201c (Isto); \u201ejedino bol zna cenu radosti, jedino mrak zna vrednost svetlosti, jedino zlo zna pravu sre\u0107u dobra; jedino mr\u017enja zna pravu snagu ljubavi; jedino lepota obuhvata ceo svet, u celoj njegovoj ravnote\u017ei...\u201c (Isto); \u201eJedina pobeda nad vremenom jeste kada shvatimo da se ono ne mo\u017ee pobediti\u201c (razgovor pesnika s vilom); \u201e ... samo ono \u0161to je vredno mo\u017ee biti moderno\u201c (Isto); \u201eUmetnost bi morala biti posledica organskog razvoja...\u201c (Isto); \u201eNa terenu umetnosti, demokratija ozna\u010dava smrt vrhunske vrednosti\u201c (Isto); \u201eNema vi\u0161e disidenata\u201c (\u201ePoliti\u010dki disidenti\u201c); \u201eKnji\u017eevni disidenti obi\u010dno su nepoznati, neprime\u0107eni i pre\u0107utkivani, i od re\u017eima i od drugih pisaca\u201c (\u201eKnji\u017eevni disidenti\u201c); \u201eSvet je apsurd\u201c (\u201eApsurd\u201c); \u201eSvet postaje interpretacija\u201c (Isto); \u201e\u017divot postaje ne \u017eivot, ve\u0107 interpretacija \u017eivota...\u201c (Isto); \u201eNovo nije u novom, ve\u0107 u novom koje raste iz starog\u201c (\u201eHerojstvo\u201c); \u201eSve je poezija, ali nije sve pesma\u201c (Isto).

Lako se da videti kako se pesnik trudi da svojom mi\u0161lju \u201epokrije\u201c sve \u0161to se do\u017eiveti, promisliti, odsanjati... mo\u017ee. Jednako to \u010dini i onim slikama koje njegovom lirikom struje: Praznina i Bog \u010dine apsolut (\u201eHomer\u201c); Put koji tra\u017eim postaje istina koja me nalazi (\u201ePut unutra (Zemlja koju tra\u017eim)\u201c); Stvaranje sveta jeste o\u017eivotvorenje sebe (\u201eOzarov dvor\u201c); Bog je svet u svetu (Isto); Bez ni\u0161ta / I malo i veliko, bili bi ni\u0161ta / Ve\u0107e je ve\u0107e samo zato / \u0160to vi\u0161e ni\u0161ta u sebi ima (\u201eNi\u0161ta\u201c); Ni\u0161ta i ako ni\u0161ta, dom je svetlosti / Ni\u0161ta i ako ni\u0161ta, ku\u0107a je mraka (Isto); I ne\u0161to je ni\u0161ta bez ni\u0161ta (\u201eNe\u0161to\u201c); Nesavr\u0161enstvo pru\u017ea ruku \u017eivotu (Isto); Ne\u017eni sklad bi\u0107a i nebi\u0107a (\u201eNi\u0161ta i ne\u0161to\u201c); U raju i Bog umire od hladno\u0107e (\u201ePakao\u201c); Jedini ustanik (koga su ljudi gre\u0161kom nazvali \u0110avo) on (Bog \u2013 DS) je sam (\u201eBo\u017eji put\u201c); Samo su mrak i praznina \u010disti. Moor stvaranjem naru\u0161ava prvobitni mir... (\u201e\u0110avo\u201c); Sada\u0161njost se mo\u017eda nikad i ne de\u0161ava / Samo budu\u0107nost prolazi i prelazi / U pro\u0161lost kroz nulu (\u201eNula i bezbroj\u201c); Ako postoje pro\u0161lost i budu\u0107nost / Sada\u0161njost nije mogu\u0107a / Jer bi sada\u0161njost zarobila / i pro\u0161lost i budu\u0107nost (Isto); Nula je majka / Dete \u2013 bezbroj (u beskraju ni\u0161tavila) (\u201eIsto); \u0160ta je nula, broj ili ni\u0161ta ili beskraj sam (\u201eNula\u201c); Bog je jedan ali bez ni\u0161ta i on je ni\u0161ta / Ne\u0161to i ni\u0161ta su \u010darobno dvojstvo Boga (\u201eRazlaganje\u201c); U kretanju je cela sila sveta / [...] / Svaki korak je put ideje / Svaka misao je materija koja sanja / Svaka \u010destica je ideja koja peva / Svako se\u0107anje je o\u017eivljena lepota (\u\u201eKretanje); Nema ni\u201ta manje od najve\u0161eg / Koje u sebe potone (\u0107eNepokret\u201c); mere\u201i svet dubokom visinom (\u0107eTe\u201ko\u0161a\u0107c; pridev podvukao DS); Ljubav je ostvarena nirvana (\u201eLjubav\u201c); Svet je misao tvoje svetlosti (\u201eMogu\u201nost saznanja\u0107c); Moor spava, \u201avo stvara, / Jer \u0110avo je Bog koji \u0110dezne / Da pokloni paklenu vatru \u010eivota / Uspavanom savr\u017enstvu raja (\u0161eSmrt je najve\u201a pravda\u0107c).

Slika Stojanovi\u0107eva veoma \u010desto gnoma postane: Iza svakog iskrenog podviga krije se ideja (\u201eHomer\u201c); Gre\u0161ke su samo ljudska tuma\u010denja, / A prava istina zna da je i gre\u0161ka ta\u010dna (\u201eRa\u0111anje atoma\u201c; gre\u0161ka bi \u2013 kada bi bila mogu\u0107a \u2013 bila uvod haos, omogu\u0107ila bi uvid u haos); Bog ne mo\u017ee da nestane, pa smrti nema (\u201eSmrt\u201c); svaki je vrh vrsta pada i smrti (Isto); Definicije i obja\u0161njenja nisu istine (\u201eOzar\u201c); Prave istine be\u017ee od re\u010di (Isto); Samo ni\u0161ta je prava istina (Isto); O\u0161tar duh je izvor i kreacije i dobra i napretka (Isto); Granice nema bez kraja / [...] / Kraj otvara beskraj (\u201eJupiter (Zevs)\u201c); sve je ni\u0161ta bez ni\u0161ta (\u201eZora\u201c); Misao svetli iu nesvesti (\u201eDupli sonetni venac 10\u201c); Pakao je najrajskija stvar na svetu. / Samo iz haosa i pakla mogu\u0107e je stvarati / \u017divot i visinu, i graditi put u ni\u0161ta (\u201ePakao i raj\u201c); ... lepota sveta jeste u nesavr\u0161enstvu; najve\u0107e savr\u0161enstvo sveta jeste njegovo nesavr\u0161enstvo (Isto); Svete knjige najvi\u0161e su doprinele ga\u0161enju vere... (Isto); Jedina Bo\u017eija Biblija jeste njegov veliki Svet... (Isto); \u017divot je pakao (Isto); Jedini mogu\u0107i raj jeste ni\u0161ta bez sveta u sebi. / Samo ni\u0161ta, bez sveta, mo\u017ee biti bezgre\u0161no. / Samo ni\u0161ta mo\u017ee biti \u010disto i sveto (\u201eRaj\u201c); Jedino Moor koji prihvata cenu jeste pravi Moor. / Jedino Moor koji mo\u017ee da pogre\u0161i jeste pravi Moor (Isto); Moor padom pobe\u0111uje prazninu. / Svet je ljubavni zagrljaj Boga i praznine (Isto); ... samo je smrt savr\u0161ena... (\u201e\u0110avo\u201c); Bog je jedini \u0110avo (Isto); ... nema podele, niti misli bez tela, niti tela bez misli (\u201e\u0110avo i Bog\u201c); ... energija je zgusnuta ideja (Isto); materija ... (je) razre\u0111ena ideja (Isto); Svaka kreacija je \u0111avolska (\u201eHaos i red\u201c); I poezija i igra\u010dke zahtevaju dete u odraslom i odraslog u detetu (\u201ePoezija igra\u010dke i ma\u0161ine\u201c); Jedina zver koja la\u017ee (i kad ne mora) jeste \u010dovek (\u201eLudilo\u201c); Svet se deli na one koji pla\u010du i one koji osvajaju (\u201ePla\u010dljivci i osvaja\u010di\u201c).

O\u010dita je refleksivnost navedenih slika, ali i \u010ditavog knji\u017eevnog opusa Dejana Stojanovi\u0107a. Filosofsko prisutno u njegovom delu ne tra\u017ei lirsko, ne utapa se u njega. Pred nama je misao koja sebe misli, misao koja prodire/nadire unutra. Jovan Hristi \ u0107 u eseju \ u201ePoezija i filozofija \ u201e kojim se otvara njegova istoimena knjiga pi \ u0161e Kako postoji mogu \ u0107nost da \ u201ena izvesnim mestima u filozofiji Poezija bude nu \ u017ena, Kao i da na izvesnim mestima u poeziji filozofija bude nu \u017de\u201c. Upravo ta nu\u017enost filosofije u pesmama Dejana Stojanovi\u0107a ono je \u0161to njegovu poeziju, i njegovo knji\u017eevno stvaranje uop\u0161te, odlikuje. Hristi\u0107 dodaje (va\u017ei i to za delo o kojem pi\u0161emo) kako je \u201eza otvaranje granica filozofije potrebna neka vrsta pesni\u010dkog impulsa, kao \u0161to je za otvaranje granica poezije potrebna nekask vrsta\u201to je za otvaranje granica poezije potrebna nekask vrsta.

Stojanovi\u0107 se ne li\u0161ava sasvim ni lirskih sintagmi i slika, onih koje pokazuju kako bi on \u2013 sasvim izvesno \u2013 mogao kada bi mu to naum bio i sasvim druk\u010dije da peva: uveloja da\uvet201e ); Svet po\u201dinje da se otvara kao ru\u010ea / Iz koje izvire svetlost koja me nosi (\u017ePut unutra (Zemlja koju tra\u201eim)\u017c); Izvire prvi izvor svetlosti da za\u201eubori na nebu (\u017eRa\u201anje atoma\u0111c); procveta \u201eivot iz bo\u017eanskog srca (\u017e\u201divot\u017c); mrak tu\u201eni sru\u017i (Isto); daljina koja spava (\u0161eMogu\u201nost saznanja\u0107c); ble\u201tim \u0161eivotom (Isto); ustima raja (\u017eSonetni evnac 201\u3c); svetlost Nigdine (\u201eSonetni venac 201\u5c); usni mraka (\u201eSonetni venac 201\u7c); mirisom sna (\u201eSonetni venac 201\u8c); duh di\u201e / Njihovim bi\u0161ima bez prestanka (\u0107eDupli sonetni venac 201\u4c); kad nulu dodirne / Ni\u201ta zavri\u0161ti (\u0161eKlica\u201c); praznina razlistava oca \u201 ona u njemu stvara prostor i vreme... (\u2013eOtac i majka\u201c); Preda mnom mrak po\u201dinje da kleca (\u010eBu\u201enje dana\u0111c); Pupoljak zahm (Isto); zvezdane misli mojih slowa svetle (Isto); Moja misao prazninom miri\u201e (Isto); Ti miris jesi uzavrele zvezde (Isto); U tebi moje miri\u0161e pam\u0161enje (Isto); slovima sna (Isto); Nigdina je cela ozvezdana (Isto); Voda je fluid koji povezuje svetove i poma\u0107ee ti\u017ini da se otvori (\u0161eMore i ti\u201ina\u0161c); Otvarati ti\u201inu, zna\u0161di otvarati svet (Isto); Setzen Sie prema sebi, setzen Sie je prema du\u010i sveta (\u0161eMeditacija\u201c); ... i re\u201di umiru od tuge, kao i njihovi slu\u010aoci (\u0161eRe\u201di i ideje\u010c); Mi smo prozori / Sveta koji nama dolazi u posetu (\u201eProzori\u201c); Ratte ); besni dan (\u201cBesni dan\u017c); nasmejana ti\u0161ina (\u010eNasmejana ti\u201ina\u201c); treptaj praznine (stih u pesmi koja se tako zove i nalazi se u istoimenom ciklusu zbirke Dom svetlosti).

\u010cesti su paradoksi (npr. jedna pesma je naslovljena \u201eCrna svetlost\u201c, ao ovoj se peva iu spevu \u201eMogu\u0107nost saznanja\u201c) i sinestezije, posebno one koje se nlialaze

Potenzielle Neologisierung, Koji Nalazimo u. Ovim Knjigama Pridev je beznebni.

Prva knjiga pentalogije, Ozar, njena je misaona platforma. Pentalogija, ina\u010de, pored pesama, ima i dramolete, sonetne vence, dupli sonetni venac, prozaide, eseje... Pred nama je knjiga \u2013 projekat poput, na primer, \u201eepova\u201c Sen-D\u017eon Persa, Cantosa Ezre Paunda, Gedicht Nikole Cincara Poposkog...

U Stojanovi\u0107evoj pentalogiji su \u201epri\u010de\u201c sa Ozarom, Zevsom / Jupiterom, Zorom, Junonom, Istinom, Danijelom Arnoom. Jedan od sagovonika upu\u0107uje na Drugog. Oni \u201epropituju\u201c pesnika i \u201etuma\u010de\u201c mu svet.

\u010cuveni trubadur Arno, na Prime, ne vra\u0107a nas samo u pro\u0161lost nego omogu\u0107ava i da se koja kriti\u010dka re\u010d prozbori o trenutku u kojem jesmo. Tako on ka\u017ee kako postoji samo jedna Evropa i kako je i Rusija njen sastavni deo. Auf veli i: \u201eSvaki vrhunski pesnik je, delom, filosof; svaki nau\u010dnik, svaki muzi\u010dar; svaki vrhunski lekar ili in\u017eenjer.\u201c

Pri\u010da su i Zemlja, i istorija, i vreme, i \u010dovek, i pesni\u0161tvo...

U pri\u010du se \u201eubacuje\u201c \u0160ekspir. Nudi se dupli sonetni venac koji je ispevan \u0161ekspirovskim sonetima. U prvom magistralu se poslednji stih rimuje sa prvim und tako se zatvara krug. Prvi i poslednji stih ovog soneta naglavce su okrenuti prvi i poslednji stih soneta koji im je prethodio. Ono \u0161to otvara magistrale poslednji stih je \u010detrnaestog soneta, a ono \u0161to ga okon\u010dava otvorilo je sonet koji je pre njega bio. Od magistrala prvog sonetnog venca u onom koji je naslovljen dupli po\u010detni / zavr\u0161ni stihovi soneta idu unatra\u0161ke (to se ne po\u0161tuje sasvim) te dobijamo, razbijenu, ogledalliku u. Drugi magistrale uop\u0161te i nije magistrale u pravom smislu te re\u010di. Barem to nije sasvim. Ovaj sonetni venac, kao i mnoge pesme Stojanovi\u0107eve, ispevan je u desetercu, naj\u010de\u0161\u0107e nerimovanom ili sa rimom koja se pesmom sasvim slobodno kre\u0107e. Jednako \u010desto, nepravilnom. Iako bismo lako mogli pretpostaviti kako nije uobi\u010dajeno da se sonetni venac u desetercima ispeva, to nije slu\u010daj. Kada smo Milo\u0161 Jankovi\u0107 i ja sastavili Venac venaca: izbor sonetnih venaca savremene srpske poezije (2012), me\u0111u petnaest odabranih sonetnih venaca u destercu su bili slede\u0107aice\: 201 \u0107a, \u201eLom\u0107c Miroslava Cere Mihailovi\u201a, \u201eDar Majke Bo\u0107eije\u201c Nevena Milakovi\u017a Likote i \u201eSkamenjeni\u0107c Miroslava Maksimovi\u201a. \u201eVijenac za Trepetovu\u0107c Zorana Kosti\u201a je u devetercu.

Na planeti Zeni pesniku je vodi\u010d (onaj koji zamenjuje Vergilija prisutnog u Danteovoj Bo\u017eanstvenoj komediji) \u0160ekspir. Ono \u0161to dobijamo dupli je sonetni venac.

Pesnik se opredelio za deseterac, nerimovani, kao svoj glavni stih. Stanislav Vinaver je u Jezi\u010dnim mogu\u0107nostima pisao kako je vreme deseterca nepovratno pro\u0161lo jer \u201etehnika mi\u0161ljenja deseterca ne odgovara tehnici novog \u017eivota\u201c. Nein, ovaj, Stojanovi\u0107ev, deseterac je odstupanje od deseterca koji se u na\u0161oj usmenoj poeziji, i epskoj i lirskoj, nahodi. Kao \u0161to i njegov sonetni venac nije sonetni venac na koji smo se navikli i koji o\u010dekujemo, Stojanovi\u0107ev deseterac \u201eprigu\u0161eni\u201c je deseterac. U njemu se \u2013 \u0161to je za deseterac usmene poezije nezamislivo \u2013 nalaze i an\u017eambmani.

Stojanovi\u0107 se slu\u017ei i \u2013 pomalo sputanim \u2013 osmercem. Retko kra\u0107im ili du\u017eim metrima.

Sonet mu je naj\u010de\u0161\u0107e spoj oktave i sekstin. Poput Dragane Bukvi\u0107 u njenom pesni\u010dkom prvencu Nemir u busoli, Stojanovi\u0107 o\u017eivljava starre pesni\u010dke forme: balade, balade suprim, domino rimu, Barnsovu strofu, kraljevsku pesmu, rubai, sestinu, rimovanu sestinu, sonet koronu , tercanelu koronu, terca rimu, trubadursku pesmu, \u010coserov rondel, gazal. Ima i ljubavnih pesama. \u010cak i onih u kojima je draga poput, starinske, gemein. Pesnik sa vilom \u2013 pribele\u017eili smo ve\u0107 \u2013 i razgovor vodi. U pesmi \u201eVid i nevid\u201c najprimetnije su igre re\u010di. Ciklizirane su pesme sa slede\u0107im \u201ejunacima\u201c naslovom istaknutim: \u201eLazar Pecirep\u201c, \u201eJulije Cezar\u201c i \u201eHenri Miler\u201c. Postoje mini spevovi kakav je \u201eMogu\u0107nost saznanja\u201c. TU SU I Putopisne Prozaide u Ciklusu \ u201gradovi \ u201c Zbirke Dom Svetlosti: \ u201eatina \ u201c, \ u201erim \ u201c, \ u201Eninopolj \ u201c, \ u201eVencija \ u201c, \ u201epeparizen \ u201c, \ u201eparizen \ u201c, \ u201e \ u0160ekspirija \ u201c, \ u201Emoskva \ u201c, \ u201Ebegrad \ u201c, \ u201cetinje \ u201c, \ u201cetinje \ u017c, \ u201genovi Amsterdam Ili Njujork \ u201c, \ u201e \ u201cikago \ u010c, \ u201ESan francisko \ u201c, \ u201ean francisko \ u201c, \ u0111elos ein \ u201eles\u201c i \u201eNovi grad\u010c. Poslednja prozaida okon\u010dava se re\u201denicom: \u0107eI kad se svi gradovi, ulice i stanovnici spoje, svima \u201e biti jasno da je cela planeta jedan veliki grad.\uXNUMXc

U pesmi \u201eMacuo Ba\u0161o\u201c spojeno je nekoliko haiku pesama. Izdvajamo dve:

U mojoj ku\u0107i

Ja tebi gost

Ku\u0107a u ku\u0107i

i

Ti si prozor na mojoj ku\u0107i, prijatelju

A ja besku\u0107nik

Pesnik nije be\u017eao ni od otkrivanja svojih poeti\u010dkih stavova: \u010covek hrani pri\u010du i pri\u010da njega iz korena svog hrani (\u201eHomer\u201c); Samo je herojski duh vredan pri\u010de (Isto); Sve \u0161to vidi\u0161 jeste pri\u010da (Isto); Istinu \u010duva privid. Moju istinu hrani lepota (\u201eOzar\u201c); ... ne mo\u017ee\u0161 osvojiti jezik; / Jezik osvaja tebe (\u201eTvr\u0111ava jezika\u201c); Da li je pesma samo ono \u0161to li\u010di na pesmu \u2013 puno referenci i aluzija \u2013 pre\u017evakati ve\u0107 pre\u017evakano, istoriju i klasi\u010dna dela, i praviti umetnost, ili je \u017pes017 kao da se prvi setzen \u017eivi? (\u201e\u017divot i umetnost\u201c; ovaj \u201eesej\u201c se svodi na ovo pitanje); Postoje anonimne pesme, i pesnici bez pesama (\u201eIme i delo\u201c); Postoje oni koji pri\u010daju i oni koji sanjaju. / Umeti sanjati va\u017enije je od pri\u010de, jer pri\u010da sebe pri\u010da (\u201eIme i delo\u201c); Mnogi pisci bili su bolji pre nego \u0161to su postali slavni (\u201eProdaja\u201c).

Mo\u017ee se pisati io citatnom sloju Stojanovi\u0107eva pesni\u0161tva. Izdvajamo Blejkove Izreke pakla, Alena Boskea, Branka Miljkovi\u0107a, Matiju Be\u0107kovi\u0107a. Posebno Waska Popu. U svojoj pesmi \u201eMalo i veliko nebo\u201c Stojanovi\u0107 o\u010digledno polazi od Popinog kosmizma kada, na primer, peva: U malom / Postoji veliko nebo / [...] / Kad malom nebu dosadi samo\u0107a / Ono odlu \u010di da primi nigdinu.

Najbolja pesma po nama je \u201eStapanje\u201c. Citiramo je iscela:

Prasak je osvajanje prostora

Razlaganje Boga

Onda nastupa stapanje

O\u017eivotvorenje razlo\u017eenog bi\u0107a

Energija te\u010dne magle postaje oblik

Ideja po\u010dinje svoju pri\u010du

Das Material ist meine Idee

Atomi su Azbuka Boga

Svet je Bo\u017eja Biblija

Sve sa svim Razgovara

Od razgovora i dogovora

Svaki oblik zavisi

\u017divot ideje jeste razvoj azbuke

Elementi su azbuka

Jedinjenja \u2013 pravopis

Iz svakog oblika sija slowo

Das ist meine Idee

Svaka eksplozija je nova nota

Koja ra\u0111a Nove Elemente

Na muzi\u010dkoj lestvici bi\u0107a

Razvoj elemenata jeste se\u0107anje bi\u0107a

Setzen Sie se ne prelazi

Samo se poruka prenosi

Prostor i vreme su memorija

Razlo\u017eenog (Bi\u0107a)

Prebrojavanje bezbroja

U samoostvarenju

A cilj samoostvarenja jeste put

Putovanje jedina nada

Ein Putovanja-Nema

Bez razlaganja i stapanja

Du stapanju na putu

Jeste dra\u017e leta

Kona\u010dno stapanje je kraj puta

Ostvarenje cilja jeste smrt

Auf muziku svoju \u0161iri

weil

Kostenloses Bild Du\u0161an Stojkovi\u0107 - PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISINI DEJANA STOJANOVI\u0106A integriert in die OffiDocs-Web-Apps