Du\u0161an Stojkovi\u0107 - PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISIN

TAGS

Download or edit the free picture Du\u0161an Stojkovi\u0107 - PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISINI DEJANA STOJANOVI\u0106A for GIMP online editor. It is an image that is valid for other graphic or photo editors in OffiDocs such as Inkscape online and OpenOffice Draw online or LibreOffice online by OffiDocs.

Du\u0161an Stojkovi\u0107

PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISINI DEJANA STOJANOVI\u0106A

Odavno nismo imali, ako smo ikada i bili u prilici da se u srpskoj poeziji sa tim uop\u0161te i susretnemo, pesni\u010dku pentalogiju. Napisao ju je, sklopio, Dejan Stojanovi\u0107 i evo je pred nama. \u010cine je slede\u0107a ostvarenja: Ozar, Svet i Bog, Svet u nigdini, Svet i ljudi i Dom svetlosti. Naslovljena i sama Svet u nigdini, po sredi\u0161njoj knjizi unutar nje, neobi\u010dna je po mnogo \u010demu. Najpre, po tome \u0161to se ne zaustavlja samo na pesmama, ve\u0107 u sebe uklju\u010duje i sonetne vence, duple sonetne vence, odavno i\u0161\u010dilele pesni\u010dke forme, pesme u prozi i mini eseje. Zatim, i vi\u0161e nego prethodno, po tome \u0161to se, i ne samo uslovno, ne samo u refleksivnu, ve\u0107 i u filosofsku (a stalno se, promi\u0161ljaju\u0107i knji\u017eevnost, pitamo postoji li takvo \u010dudo) poeziju sme\u0161ta. Onda, po tome \u0161to je naslov sredi\u0161nje knjige pentalogije suprotstavljen onima koje imaju one koje ga okru\u017euju. Boga u nigdini nema, kao ni ljudi. Ako, kojim \u010dudom, i njega i njih u njoj i ima, onda ni nigdina nije ono \u0161to je nekada bila i \u0161to bi prema definiciji trebalo da bude. Ili bi, mogu\u0107e je, Bog i ljudi bili ne\u0161to drugo od onoga \u0161to se pretpostavlja da su oni nekada bili i da sada jesu. Ili \u2013 a sve je prilika kako tako zapravo i jeste \u2013 Dejan Stojanovi\u0107 gradi svoj filosofski i svoj pesni\u010dki svet po pravilima koje im on zadaje. Sasvim osoben, samo njemu svojstven, \u0161to i jeste ono \u0161to bi se od svake vrsne esejistike o\u010dekivalo (iznositi svoje stavove bez osvrtanja na ono \u0161to su drugi pre onoga ko se u pisanje esejisti\u010dkih \u0161tiva upu\u0161ta rekli ili plivanje njihovim idejama uz nos), a poezija Stojanovi\u0107eva, uz to \u0161to filosofska jeste, u ne manjoj meri, i esejisti\u010dkoj poeziji pripada. Nju ne \u201ekrasi\u201c razgranata metaforika ka kojoj su se i mnogi savremeni pesnici, i strani i na\u0161i, ne zaboravljaju\u0107i ono \u0161to su pesnici romantizma \u010dinili a \u0161to su vrtoglavo, i maksimalno sasvim, uskome\u0161ali nadrealisti \u2013 i bukvalno sjurili, ve\u0107 pi\u0161e, na prvi pogled, metaforama posnu poeziju u kojoj je misao jednako va\u017ena, ako ne i va\u017enija, od emocija. Pritom, ve\u0107 i samim tim \u0161to pesnik zastupa misao koja se u startu ne bratimi sa onom koju su prethodnici ve\u0107 zastupali, misao koja njegovim pesni\u0161tvom vlada, ostra\u0161\u0107ena sasvim vlastitim polazi\u0161tem, postaje \u2013 opet paradoksalno \u2013 metafori\u010dki zao\u0161ijana misao: misao koja u sebi sadr\u017ei sve ono ka \u010demu metafora stremi. Pet knjiga Stojanovi\u0107eve pentalogije grade poetski hram koji ima svoj temelj i ima svoje kule, koji je dom svetlosti (ne sme se smetnuti s uma da je po na\u0161em autoru mrak izvor svetlosti, da se tamno i svetlo ne daju razlu\u010diti), istovremeno u nigdini koja je i bo\u017eje (ne sme se, tako\u0111e, smetnuti s uma kako je u Bogu i \u0111avo, te je te\u0161ko \u2013 i nepotrebno \u2013 odre\u0111ivati \u0161ta bi moglo biti lice a \u0161ta nali\u010dje) i \u010dove\u010dje stani\u0161te, gde je svaki \u010dovek u isti mah i \u010ditav svet, i po onome \u0161to \u010dini i po onome \u0161to ne \u010dini, jednako kao \u0161to se i \u010ditav svet na jednog jedinog (sve)\u010doveka svodi. Kada o svetu pi\u0161e, Stojanovi\u0107 podsvesno ne zaboravlja \u0161ta je o toj re\u010di veliki Laza Kosti\u0107 pribele\u017eio u Osnovama lepote u svetu. Kosti\u0107u je svet isto \u0161to je i svetlost. Svetlost mo\u017eemo dovesti u vezu i sa sveto\u0161\u0107u. Ono bez \u010dega na zemlji \u017eivota nema jeste, i nikako usputno, ono \u0161to duhovno\u0161\u0107u zra\u010di. Imamo svetost svetlosti koja sama duhovne zrake na sve strane razastire. Kada Stojanovi\u0107a \u010ditamo, podsvesno prizovemo i Domentijana, po \u0110or\u0111u Trifunovi\u0107u \u2013 pesnika svetlosti.

Prva knjiga pentalogije Ozar po\u010dinje dvema pesmama o Homeru. Prva je nalik na epsku invokaciju, a druga nudi, prividan (?), Homerov odgovor na nju koji je istovremeno i \u201eodgovor\u201c svakog pesnika koji je nauman da ne opeva samo ono \u0161to bi bilo potpuno li\u010dno ve\u0107 bi se odnosilo i na istoriju, ali i \u2013 i vi\u0161e na nju \u2013 na istoriju svemira i Boga, jer istorija je ta koja \u010doveka pri\u010da (\u201eHomer\u201c). Zazivaju\u0107i Homera, pesnik ni\u0161ti vreme pokazuju\u0107i kako je ono zgrudvana pro\u0161lost, sada\u0161njost i budu\u0107nost, nerazdeljeno i nerazdeljivo, jednako kao i prostor koji je istovremeno ovostran i onostran, \u010dove\u010dji i bo\u017eiji. Homer nije samo prapesnik, on je i slepi pesnik koji svet, i onaj oko sebe i onaj u njemu, unutra\u0161nji, unutra\u0161njim okom sagledava. Ro\u0111en, kao i Zevs, na tamnoj zvezdi, iz pene mraka, Homer je onaj ko kao zvezda \u0161to svetli nad prazninom peva iz mraka, biva novi zrak iz starog zvuka. Sposoban da, pitaju\u0107i i sebe i svoje slu\u0161aoce, \u010ditaoce potom, jeste li svet san, jeste li mogu\u0107 svet koji ne bi najpre bio san i koji ne bi dobrim delom san i ostao \u2013 probudi na\u0161e uspavano oko. On bi da otvori ga usred mraka, i mraku uprkos, ne bi li se svetlo\u0161\u0107u koja ne ide sa neba ve\u0107 zaplovi sa Zemlje ka njemu, ozario jer svetlost i jeste prava prima materia: hrana i neba i zemlje, jedini izvor pokreta, prostor i nada, iskra i obmana, ona koja iznutra osvetljava prostor kojeg i nema, odnosno koji jeste sama svetlost \u0161to plovi i sanja. (Sve podvu\u010deno preuzeto je iz pesme \u201eProemium\u201c kojom se petoknji\u017eje Stojanovi\u0107evo otvara i sve \u0161to potom u ovoj poeziji sledi poetska, i filosofska, je razrada stavova iznetih u njoj.)

Svetlost i mrak Stojanovi\u0107u su blizanci. Bog \u0160apu\u0107e iz svakog atoma i lista i peva / Pesmu svetlosti iz samog srca mraka u mraku / [...] / Svetlost je njegova pobuna protiv samoga sebe (\u201e\u017divot\u201c), a Sr\u017e svetlosti jeste zgusnuti mrak (\u201eNe\u0161to\u201c). Pred nama je svojevrsni svetlizam: svetlost je izvor svega, ali svetlost koja u sebi i tamnilo uklju\u010duje, ona koja mrakuje, svetlost bez ikakvih granica, kru\u017ena, ona koja nema rubove: \u017divot je svetlost, Bog je svetlost, svetlost je nebo (\u017divot\u201c). Pritom, svetlost peva u mra\u010dnom moru (\u201e\u017divot\u201c), Tama svetli iz svoje svetlosti (\u201eRazgovor tame i svetlosti 4\u201c), Drvo ni\u010de iz svetloga mraka (\u201eRazgovor tame i svetlosti 5\u201c), Tvoja tama di\u0161e u svetlosti (\u201eMogu\u0107nost saznanja\u201c). Postoje san svetlosti (\u201eSonetni venac 8\u201c), ku\u0107a svetlosti (\u201eMogu\u0107nost saznanja\u201c), crna svetlost (\u201eMrak\u201c). Pesnik koji Pretvoren u ni\u0161ta / Postaje(m) sve, peva i: Postajem svetlost koja gleda (\u201eSvetlost koja gleda\u201c).

Isto tako, postoji pup\u010dana vrpca izme\u0111u \u017eivota i smrti. U pesmama Stojanovi\u0107evim re\u010d je o o\u017eivljavanju smrti i usmr\u0107enju \u017eivota. Igri o glavu! Osnovni pridev je crn. U pesmi \u201e\u017divot i smrt\u201c, pored mora i obale, crni su cvet, usta i ve\u010dnost. Evo nekolikih stihova iz ove odli\u010dne pesme, janusovske, \u017eivotno-smrtne:

\u0160to smrt sanja, \u017eivot ra\u0111a i budi iz sna.

[...]

\u017divot umire u \u017eivotu, a smrt \u017eivi u smrti;

\u017divot je lice smrti, a smrt nali\u010dje \u017eivota;

\u017divot je cvet \u0161to raste iz srca smrti,

A smrt crna uspavanka umorenog Sunca.

Svetlost je cvet \u017eivota, a san cvet smrti.

\u017divot sa smr\u0107u igru \u017eivota igra;

[...]

Smrti se udvara cvetom svetlosti.

[...]

Iz crnog cveta ni\u010de cvet svetlosti,

Pevaju\u0107i svetlu pesmu u crnom moru,

Zapljuskuju\u0107i svetlom penom crnu obalu

[...]

Posebno su poeti\u010dki i filosofski otkrivala\u010dke poetomisli koje se u mini esejima i prozaidama nahode. Navodimo pregr\u0161t primera: \u201eSvet se budi i ni\u010de iz sa\u017eete ideje; iz nadelemenata u kojem celo znanje i memorija spavaju. Niti je materija ono \u0161to se \u010dulima \u010dini, niti je ideja ono \u0161to mozak (um) o tome misli: ideja je materija, a materija je ideja\u201c (\u201eAtomi\u201c); \u201eSvaki atom je se\u0107anje sveop\u0161te ideje, i se\u0107anje sebe; svaki je dodir i sudar...\u201c (Isto); \u201enema ni dobra ni zla po sebi...\u201c (Isto); \u201ejedino bol zna cenu radosti, jedino mrak zna vrednost svetlosti, jedino zlo zna pravu sre\u0107u dobra; jedino mr\u017enja zna pravu snagu ljubavi; jedino lepota obuhvata ceo svet, u celoj njegovoj ravnote\u017ei...\u201c (Isto); \u201eJedina pobeda nad vremenom jeste kada shvatimo da se ono ne mo\u017ee pobediti\u201c (razgovor pesnika s vilom); \u201e ... samo ono \u0161to je vredno mo\u017ee biti moderno\u201c (Isto); \u201eUmetnost bi morala biti posledica organskog razvoja...\u201c (Isto); \u201eNa terenu umetnosti, demokratija ozna\u010dava smrt vrhunske vrednosti\u201c (Isto); \u201eNema vi\u0161e disidenata\u201c (\u201ePoliti\u010dki disidenti\u201c); \u201eKnji\u017eevni disidenti obi\u010dno su nepoznati, neprime\u0107eni i pre\u0107utkivani, i od re\u017eima i od drugih pisaca\u201c (\u201eKnji\u017eevni disidenti\u201c); \u201eSvet je apsurd\u201c (\u201eApsurd\u201c); \u201eSvet postaje interpretacija\u201c (Isto); \u201e\u017divot postaje ne \u017eivot, ve\u0107 interpretacija \u017eivota...\u201c (Isto); \u201eNovo nije u novom, ve\u0107 u novom koje raste iz starog\u201c (\u201eHerojstvo\u201c); \u201eSve je poezija, ali nije sve pesma\u201c (Isto).

Lako se da videti kako se pesnik trudi da svojom mi\u0161lju \u201epokrije\u201c sve \u0161to se do\u017eiveti, promisliti, odsanjati... mo\u017ee. Jednako to \u010dini i onim slikama koje njegovom lirikom struje: Praznina i Bog \u010dine apsolut (\u201eHomer\u201c); Put koji tra\u017eim postaje istina koja me nalazi (\u201ePut unutra (Zemlja koju tra\u017eim)\u201c); Stvaranje sveta jeste o\u017eivotvorenje sebe (\u201eOzarov dvor\u201c); Bog je svet u svetu (Isto); Bez ni\u0161ta / I malo i veliko, bili bi ni\u0161ta / Ve\u0107e je ve\u0107e samo zato / \u0160to vi\u0161e ni\u0161ta u sebi ima (\u201eNi\u0161ta\u201c); Ni\u0161ta i ako ni\u0161ta, dom je svetlosti / Ni\u0161ta i ako ni\u0161ta, ku\u0107a je mraka (Isto); I ne\u0161to je ni\u0161ta bez ni\u0161ta (\u201eNe\u0161to\u201c); Nesavr\u0161enstvo pru\u017ea ruku \u017eivotu (Isto); Ne\u017eni sklad bi\u0107a i nebi\u0107a (\u201eNi\u0161ta i ne\u0161to\u201c); U raju i Bog umire od hladno\u0107e (\u201ePakao\u201c); Jedini ustanik (koga su ljudi gre\u0161kom nazvali \u0110avo) on (Bog \u2013 D. S.) je sam (\u201eBo\u017eji put\u201c); Samo su mrak i praznina \u010disti. Bog stvaranjem naru\u0161ava prvobitni mir... (\u201e\u0110avo\u201c); Sada\u0161njost se mo\u017eda nikad i ne de\u0161ava / Samo budu\u0107nost prolazi i prelazi / U pro\u0161lost kroz nulu (\u201eNula i bezbroj\u201c); Ako postoje pro\u0161lost i budu\u0107nost / Sada\u0161njost nije mogu\u0107a / Jer bi sada\u0161njost zarobila / i pro\u0161lost i budu\u0107nost (Isto); Nula je majka / Dete \u2013 bezbroj (u beskraju ni\u0161tavila) (\u201eIsto); \u0160ta je nula, broj ili ni\u0161ta ili beskraj sam (\u201eNula\u201c); Bog je jedan ali bez ni\u0161ta i on je ni\u0161ta / Ne\u0161to i ni\u0161ta su \u010darobno dvojstvo Boga (\u201eRazlaganje\u201c); U kretanju je cela sila sveta / [...] / Svaki korak je put ideje / Svaka misao je materija koja sanja / Svaka \u010destica je ideja koja peva / Svako se\u0107anje je o\u017eivljena lepota (\u201eKretanje\u201c); Nema ni\u0161ta manje od najve\u0107eg / Koje u sebe potone (\u201eNepokret\u201c); mere\u0107i svet dubokom visinom (\u201eTe\u0161ko\u0107a\u201c; pridev podvukao D. S.); Ljubav je ostvarena nirvana (\u201eLjubav\u201c); Svet je misao tvoje svetlosti (\u201eMogu\u0107nost saznanja\u201c); Bog spava, \u0110avo stvara, / Jer \u0110avo je Bog koji \u010dezne / Da pokloni paklenu vatru \u017eivota / Uspavanom savr\u0161enstvu raja (\u201eSmrt je najve\u0107a pravda\u201c).

Slika Stojanovi\u0107eva veoma \u010desto gnoma postane: Iza svakog iskrenog podviga krije se ideja (\u201eHomer\u201c); Gre\u0161ke su samo ljudska tuma\u010denja, / A prava istina zna da je i gre\u0161ka ta\u010dna (\u201eRa\u0111anje atoma\u201c; gre\u0161ka bi \u2013 kada bi bila mogu\u0107a \u2013 bila uvod u haos, omogu\u0107ila bi uvid u haos); Bog ne mo\u017ee da nestane, pa smrti nema (\u201eSmrt\u201c); svaki je vrh vrsta pada i smrti (Isto); Definicije i obja\u0161njenja nisu istine (\u201eOzar\u201c); Prave istine be\u017ee od re\u010di (Isto); Samo ni\u0161ta je prava istina (Isto); O\u0161tar duh je izvor i kreacije i dobra i napretka (Isto); Granice nema bez kraja / [...] / Kraj otvara beskraj (\u201eJupiter (Zevs)\u201c); sve je ni\u0161ta bez ni\u0161ta (\u201eZora\u201c); Misao svetli i u nesvesti (\u201eDupli sonetni venac 10\u201c); Pakao je najrajskija stvar na svetu. / Samo iz haosa i pakla mogu\u0107e je stvarati / \u017divot i visinu, i graditi put u ni\u0161ta (\u201ePakao i raj\u201c); ... lepota sveta jeste u nesavr\u0161enstvu; najve\u0107e savr\u0161enstvo sveta jeste njegovo nesavr\u0161enstvo (Isto); Svete knjige najvi\u0161e su doprinele ga\u0161enju vere... (Isto); Jedina Bo\u017eija Biblija jeste njegov veliki Svet... (Isto); \u017divot je pakao (Isto); Jedini mogu\u0107i raj jeste ni\u0161ta bez sveta u sebi. / Samo ni\u0161ta, bez sveta, mo\u017ee biti bezgre\u0161no. / Samo ni\u0161ta mo\u017ee biti \u010disto i sveto (\u201eRaj\u201c); Jedino Bog koji prihvata cenu jeste pravi Bog. / Jedino Bog koji mo\u017ee da pogre\u0161i jeste pravi Bog (Isto); Bog padom pobe\u0111uje prazninu. / Svet je ljubavni zagrljaj Boga i praznine (Isto); ... samo je smrt savr\u0161ena... (\u201e\u0110avo\u201c); Bog je jedini \u0110avo (Isto); ... nema podele, niti misli bez tela, niti tela bez misli (\u201e\u0110avo i Bog\u201c); ... energija je zgusnuta ideja (Isto); materija ... (je) razre\u0111ena ideja (Isto); Svaka kreacija je \u0111avolska (\u201eHaos i red\u201c); I poezija i igra\u010dke zahtevaju dete u odraslom i odraslog u detetu (\u201ePoezija igra\u010dke i ma\u0161ine\u201c); Jedina zver koja la\u017ee (i kad ne mora) jeste \u010dovek (\u201eLudilo\u201c); Svet se deli na one koji pla\u010du i one koji osvajaju (\u201ePla\u010dljivci i osvaja\u010di\u201c).

O\u010dita je refleksivnost navedenih slika, ali i \u010ditavog knji\u017eevnog opusa Dejana Stojanovi\u0107a. Filosofsko prisutno u njegovom delu ne tra\u017ei lirsko, ne utapa se u njega. Pred nama je misao koja sebe misli, misao koja prodire/nadire unutra. Jovan Hristi\u0107 u eseju \u201ePoezija i filozofija\u201c kojim se otvara njegova istoimena knjiga pi\u0161e kako postoji mogu\u0107nost da \u201ena izvesnim mestima u filozofiji poezija bude nu\u017ena, kao i da na izvesnim mestima u poeziji filozofija bude nu\u017ena\u201c. Upravo ta nu\u017enost filosofije u pesmama Dejana Stojanovi\u0107a ono je \u0161to njegovu poeziju, i njegovo knji\u017eevno stvaranje uop\u0161te, odlikuje. Hristi\u0107 dodaje (va\u017ei i to za delo o kojem pi\u0161emo) kako je \u201eza otvaranje granica filozofije potrebna neka vrsta pesni\u010dkog impulsa, kao \u0161to je za otvaranje granica poezije potrebna neka vrsta filozofskog\u201c.

Stojanovi\u0107 se ne li\u0161ava sasvim ni lirskih sintagmi i slika, onih koje pokazuju kako bi on \u2013 sasvim izvesno \u2013 mogao kada bi mu to naum bio i sasvim druk\u010dije da peva: uveloj svetlosti dana (\u201eHomer\u201c); Svet po\u010dinje da se otvara kao ru\u017ea / Iz koje izvire svetlost koja me nosi (\u201ePut unutra (Zemlja koju tra\u017eim)\u201c); Izvire prvi izvor svetlosti da za\u017eubori na nebu (\u201eRa\u0111anje atoma\u201c); procveta \u017eivot iz bo\u017eanskog srca (\u201e\u017divot\u201c); mrak tu\u017eni sru\u0161i (Isto); daljina koja spava (\u201eMogu\u0107nost saznanja\u201c); ble\u0161tim \u017eivotom (Isto); ustima raja (\u201eSonetni evnac 3\u201c); svetlost nigdine (\u201eSonetni venac 5\u201c); usni mraka (\u201eSonetni venac 7\u201c); mirisom sna (\u201eSonetni venac 8\u201c); duh di\u0161e / Njihovim bi\u0107ima bez prestanka (\u201eDupli sonetni venac 4\u201c); kad nulu dodirne / Ni\u0161ta zavri\u0161ti (\u201eKlica\u201c); praznina razlistava oca \u2013 ona u njemu stvara prostor i vreme... (\u201eOtac i majka\u201c); Preda mnom mrak po\u010dinje da kleca (\u201eBu\u0111enje dana\u201c); pupoljak tame (Isto); zvezdane misli mojih slova svetle (Isto); Moja misao prazninom miri\u0161e (Isto); Ti miris jesi uzavrele zvezde (Isto); U tebi moje miri\u0161e pam\u0107enje (Isto); slovima sna (Isto); Nigdina je cela ozvezdana (Isto); Voda je fluid koji povezuje svetove i poma\u017ee ti\u0161ini da se otvori (\u201eMore i ti\u0161ina\u201c); Otvarati ti\u0161inu, zna\u010di otvarati svet (Isto); Put prema sebi, put je prema du\u0161i sveta (\u201eMeditacija\u201c); ... i re\u010di umiru od tuge, kao i njihovi slu\u0161aoci (\u201eRe\u010di i ideje\u201c); Mi smo prozori / Sveta koji nama dolazi u posetu (\u201eProzori\u201c); \u017divi\u0161 \u010dak i ako te nema (\u201eIdeja\u201c; ovaj stih jasna je aluzija, pravo pesnikovo naglavce okrenuto stihovno ogledalo \u010duvenog stiha Mrtva si, a tebe nema iz pesme \u201ePono\u0107 mene\u201c Rista Ratkovi\u0107a); besni dan (\u201cBesni dan\u201c); nasmejana ti\u0161ina (\u201eNasmejana ti\u0161ina\u201c); treptaj praznine (stih u pesmi koja se tako zove i nalazi se u istoimenom ciklusu zbirke Dom svetlosti).

\u010cesti su paradoksi (npr. jedna pesma je naslovljena \u201eCrna svetlost\u201c, a o ovoj se peva i u spevu \u201eMogu\u0107nost saznanja\u201c) i sinestezije, posebno one koje se nalaze u jezgru olfaktivnih slika.

Potencijalni neologizam koji nalazimo u ovim knjigama pridev je beznebni.

Prva knjiga pentalogije, Ozar, njena je misaona platforma. Pentalogija, ina\u010de, pored pesama, ima i dramolete, sonetne vence, dupli sonetni venac, prozaide, eseje... Pred nama je knjiga \u2013 projekat poput, na primer, \u201eepova\u201c Sen-D\u017eon Persa, Cantosa Ezre Paunda, poema Nikole Cincara Poposkog...

U Stojanovi\u0107evoj pentalogiji su \u201epri\u010de\u201c sa Ozarom, Zevsom / Jupiterom, Zorom, Junonom, Istinom, Danijelom Arnoom. Jedan od sagovornika upu\u0107uje na drugog. Oni \u201epropituju\u201c pesnika i \u201etuma\u010de\u201c mu svet.

\u010cuveni trubadur Arno, na primer, ne vra\u0107a nas samo u pro\u0161lost nego omogu\u0107ava i da se koja kriti\u010dka re\u010d prozbori o trenutku u kojem jesmo. Tako on ka\u017ee kako postoji samo jedna Evropa i kako je i Rusija njen sastavni deo. On veli i: \u201eSvaki vrhunski pesnik je, delom, filosof; svaki nau\u010dnik, svaki muzi\u010dar; svaki vrhunski lekar ili in\u017eenjer.\u201c

Pri\u010da su i Zemlja, i istorija, i vreme, i \u010dovek, i pesni\u0161tvo...

U pri\u010du se \u201eubacuje\u201c \u0160ekspir. Nudi se dupli sonetni venac koji je ispevan \u0161ekspirovskim sonetima. U prvom magistralu se poslednji stih rimuje sa prvim i tako se zatvara krug. Prvi i poslednji stih ovog soneta naglavce su okrenuti prvi i poslednji stih soneta koji im je prethodio. Ono \u0161to otvara magistrale poslednji stih je \u010detrnaestog soneta, a ono \u0161to ga okon\u010dava otvorilo je sonet koji je pre njega bio. Od magistrala prvog sonetnog venca u onom koji je naslovljen dupli po\u010detni / zavr\u0161ni stihovi soneta idu unatra\u0161ke (to se ne po\u0161tuje sasvim) te dobijamo, razbijenu, sliku u ogledalu. Drugi magistrale uop\u0161te i nije magistrale u pravom smislu te re\u010di. Barem to nije sasvim. Ovaj sonetni venac, kao i mnoge pesme Stojanovi\u0107eve, ispevan je u desetercu, naj\u010de\u0161\u0107e nerimovanom ili sa rimom koja se pesmom sasvim slobodno kre\u0107e. Jednako \u010desto, nepravilnom. Iako bismo lako mogli pretpostaviti kako nije uobi\u010dajeno da se sonetni venac u desetercima ispeva, to nije slu\u010daj. Kada smo Milo\u0161 Jankovi\u0107 i ja sastavili Venac venaca: izbor sonetnih venaca savremene srpske poezije (2012), me\u0111u petnaest odabranih sonetnih venaca u destercu su bili slede\u0107i: \u201eKu\u0107a za mog brata\u201c Dobrice Eri\u0107a, \u201eLom\u201c Miroslava Cere Mihailovi\u0107a, \u201eDar Majke Bo\u017eije\u201c Nevena Milakovi\u0107a Likote i \u201eSkamenjeni\u201c Miroslava Maksimovi\u0107a. \u201eVijenac za Trepetovu\u201c Zorana Kosti\u0107a je u devetercu.

Na planeti Zeni pesniku je vodi\u010d (onaj koji zamenjuje Vergilija prisutnog u Danteovoj Bo\u017eanstvenoj komediji) \u0160ekspir. Ono \u0161to dobijamo dupli je sonetni venac.

Pesnik se opredelio za deseterac, nerimovani, kao svoj glavni stih. Stanislav Vinaver je u Jezi\u010dnim mogu\u0107nostima pisao kako je vreme deseterca nepovratno pro\u0161lo jer \u201etehnika mi\u0161ljenja deseterca ne odgovara tehnici novog \u017eivota\u201c. No, ovaj, Stojanovi\u0107ev, deseterac je odstupanje od deseterca koji se u na\u0161oj usmenoj poeziji, i epskoj i lirskoj, nahodi. Kao \u0161to i njegov sonetni venac nije sonetni venac na koji smo se navikli i koji o\u010dekujemo, Stojanovi\u0107ev deseterac \u201eprigu\u0161eni\u201c je deseterac. U njemu se \u2013 \u0161to je za deseterac usmene poezije nezamislivo \u2013 nalaze i an\u017eambmani.

Stojanovi\u0107 se slu\u017ei i \u2013 pomalo sputanim \u2013 osmercem. Retko kra\u0107im ili du\u017eim metrima.

Sonet mu je naj\u010de\u0161\u0107e spoj oktave i sekstine. Poput Dragane Bukvi\u0107 u njenom pesni\u010dkom prvencu Nemir u busoli, Stojanovi\u0107 o\u017eivljava stare pesni\u010dke forme: balade, balade suprim, domino rimu, Barnsovu strofu, kraljevsku pesmu, rubai, sestinu, rimovanu sestinu, sonetnu koronu, tercanelu koronu, terca rimu, trubadursku pesmu, \u010coserov rondel, gazal. Ima i ljubavnih pesama. \u010cak i onih u kojima je draga poput, starinske, vile. Pesnik sa vilom \u2013 pribele\u017eili smo ve\u0107 \u2013 i razgovor vodi. U pesmi \u201eVid i nevid\u201c najprimetnije su igre re\u010di. Ciklizirane su pesme sa slede\u0107im \u201ejunacima\u201c naslovom istaknutim: \u201eLazar Pecirep\u201c, \u201eJulije Cezar\u201c i \u201eHenri Miler\u201c. Postoje mini spevovi kakav je \u201eMogu\u0107nost saznanja\u201c. Tu su i putopisne prozaide u ciklusu \u201eGradovi\u201c zbirke Dom svetlosti: \u201eAtina\u201c, \u201eRim\u201c, \u201eKonstantinopolj\u201c, \u201eFirenca\u201c, \u201eVenecija\u201c, \u201ePariz\u201c, \u201e\u0160ekspirija\u201c, \u201eMoskva\u201c, \u201eBeograd\u201c, \u201eCetinje\u201c, \u201eSne\u017eni grad\u201c, \u201eNovi Amsterdam ili Njujork\u201c, \u201e\u010cikago\u201c, \u201eSan Francisko\u201c, \u201eLos An\u0111eles\u201c i \u201eNovi grad\u201c. Poslednja prozaida okon\u010dava se re\u010denicom: \u201eI kad se svi gradovi, ulice i stanovnici spoje, svima \u0107e biti jasno da je cela planeta jedan veliki grad.\u201c

U pesmi \u201eMacuo Ba\u0161o\u201c spojeno je nekoliko haiku pesama. Izdvajamo dve:

U mojoj ku\u0107i

Ja tebi gost

Ku\u0107a u ku\u0107i

i

Ti si prozor na mojoj ku\u0107i, prijatelju

A ja besku\u0107nik

Pesnik nije be\u017eao ni od otkrivanja svojih poeti\u010dkih stavova: \u010covek hrani pri\u010du i pri\u010da njega iz korena svog hrani (\u201eHomer\u201c); Samo je herojski duh vredan pri\u010de (Isto); Sve \u0161to vidi\u0161 jeste pri\u010da (Isto); Istinu \u010duva privid. Moju istinu hrani lepota (\u201eOzar\u201c); ... ne mo\u017ee\u0161 osvojiti jezik; / Jezik osvaja tebe (\u201eTvr\u0111ava jezika\u201c); Da li je pesma samo ono \u0161to li\u010di na pesmu \u2013 puno referenci i aluzija \u2013 pre\u017evakati ve\u0107 pre\u017evakano, istoriju i klasi\u010dna dela, i praviti umetnost, ili je pesma bele\u017eenje \u017eivota kao da se prvi put \u017eivi? (\u201e\u017divot i umetnost\u201c; ovaj \u201eesej\u201c se svodi na ovo pitanje); Postoje anonimne pesme, i pesnici bez pesama (\u201eIme i delo\u201c); Postoje oni koji pri\u010daju i oni koji sanjaju. / Umeti sanjati va\u017enije je od pri\u010de, jer pri\u010da sebe pri\u010da (\u201eIme i delo\u201c); Mnogi pisci bili su bolji pre nego \u0161to su postali slavni (\u201eProdaja\u201c).

Mo\u017ee se pisati i o citatnom sloju Stojanovi\u0107eva pesni\u0161tva. Izdvajamo Blejkove Izreke pakla, Alena Boskea, Branka Miljkovi\u0107a, Matiju Be\u0107kovi\u0107a. Posebno Vaska Popu. U svojoj pesmi \u201eMalo i veliko nebo\u201c Stojanovi\u0107 o\u010digledno polazi od Popinog kosmizma kada, na primer, peva: U malom / Postoji veliko nebo / [...] / Kad malom nebu dosadi samo\u0107a / Ono odlu\u010di da primi nigdinu.

Najbolja pesma po nama je \u201eStapanje\u201c. Citiramo je iscela:

Prasak je osvajanje prostora

Razlaganje Boga

Onda nastupa stapanje

O\u017eivotvorenje razlo\u017eenog bi\u0107a

Energija te\u010dne magle postaje oblik

Ideja po\u010dinje svoju pri\u010du

Materija je jezik ideje

Atomi su azbuka Boga

Svet je Bo\u017eja Biblija

Sve sa svim razgovara

Od razgovora i dogovora

Svaki oblik zavisi

\u017divot ideje jeste razvoj azbuke

Elementi su azbuka

Jedinjenja \u2013 pravopis

Iz svakog oblika sija slovo

Iz svake porodice sija ideja

Svaka eksplozija je nova nota

Koja ra\u0111a nove elemente

Na muzi\u010dkoj lestvici bi\u0107a

Razvoj elemenata jeste se\u0107anje bi\u0107a

Put se ne prelazi

Samo se poruka prenosi

Prostor i vreme su memorija

Razlo\u017eenog (Bi\u0107a)

Prebrojavanje bezbroja

U samoostvarenju

A cilj samoostvarenja jeste put

Putovanje je jedina nada

A putovanja nema

Bez razlaganja i stapanja

U stapanju na putu

Jeste dra\u017e leta

Kona\u010dno stapanje je kraj puta

Ostvarenje cilja jeste smrt

On muziku svoju \u0161iri

Sebe

Free picture Du\u0161an Stojkovi\u0107 - PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISINI DEJANA STOJANOVI\u0106A integrated with the OffiDocs web apps