Du\u0161an Stojkovi\u0107 - PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISIN

TAGS

ດາວໂຫຼດ ຫຼືແກ້ໄຂຮູບຟຣີ Du\u0161an Stojkovi\u0107 - PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISINI DEJANA STOJANOVI\u0106A ສໍາລັບບັນນາທິການອອນໄລນ໌ GIMP. ມັນເປັນຮູບພາບທີ່ຖືກຕ້ອງສໍາລັບບັນນາທິການຮູບພາບຫຼືຮູບພາບອື່ນໆໃນ OffiDocs ເຊັ່ນ Inkscape ອອນໄລນ໌ແລະ OpenOffice Draw ອອນໄລນ໌ຫຼື LibreOffice ອອນໄລນ໌ໂດຍ OffiDocs.

Du\u0161an Stojkovi\u0107

PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISINI DEJANA STOJANOVI\u0106A

Odavno nismo imali, ako smo ikada i bili u prilici da se u srpskoj poeziji sa tim uop\u0161te i susretnemo, pesni\u010dku pentalogiju. Napisao ju je, sklopio, Dejan Stojanovi\u0107 i evo je pred nama. \u010cine je slede\u0107a ostvarenja: Ozar, Svet i Bog, Svet u nigdini, Svet i ljudi ແລະ Dom svetlosti. Naslovljena i sama Svet u nigdini, po sredi\u0161njoj knjizi unutar nje, neobi\u010dna je po mnogo \u010demu. Najpre, po tome \u0161to se ne zaustavlja samo na pesmama, ve\u0107 u sebe uklju\u010duje i sonetne vence, duple sonetne vence, odavno i\u0161\u010dilele pesni\u010dke u.i forme, mini. Zatim, i vi\u0161e nego prethodno, po tome \u0161to se, i ne samo uslovno, ne samo u refleksivnu, ve\u0107 iu filosofsku (a stalno se, promi\u0161ljaju\u0107i knemojievunost, ) poeziju sme\u017ta. Onda, po tome \u0161to je naslov sredi\u0161nje knjige pentalogije suprotstavljen onima koje imaju one koje ga okru\u017euju. Boga u nigdini nema, kao ni ljudi. Ako, kojim \u010dudom, i njega i njih u njoj i ima, onda ni nigdina nije ono \u0161to je nekada bila i \u0161to bi prema definiciji trebalo da bude. Ili bi, mogu\u0107e je, Bog i ljudi bili ne\u0161to drugo od onoga \u0161to se pretpostavlja da su oni nekada bili i da sada jesu. Ili \u2013 a sve je prilika kako tako zapravo i jeste \u2013 Dejan Stojanovi\u0107 gradi svoj filosofski i svoj pesni\u010dki svet po pravilima koje im on zadaje. Sasvim osoben, samo njemu svojstven, \u0161to i jeste ono \u0161to bi se od svake vrsne esejistike o\u010dekivalo (iznositi svoje stavove bez osvrtanja na ono \u0161iso suje sanja sa ono \u010iso suje sanja o o o o \u0161i san jesto \u0161tiva upu\u0107ta rekli ili plivanje njihovim idejama uz nos), a poezija Stojanovi\u0161eva, uz to \u010to filosofska jeste, u ne manjoj meri, i esejisti\uXNUMXdkoj poeziji pripada. Nju ne \u201ekrasi\u201c razgranata metaforika ka kojoj su se i mnogi savremeni pesnici, i strani i na\u0161i, ne zaboravljaju\u0107i ono \u0161to su pesnici romantizma \u010dinig0161 sunoal usnici romantizma \u0161dinali a \u2013dinali a, ome\u0107ali nadrealisti \u0161 i bukvalno sjurili, ve\u017 pi\u017e, na prvi pogled, metaforama posnu poeziju u kojoj je misao jednako va\uXNUMXena, ako ne i va\uXNUMXenija, od emocija. Pritom, ve\u0107 i samim tim \u0161to pesnik zastupa misao koja se u startu ne bratimi sa onom koju su prethodnici ve\u0107 zastupali, misao koja njegovim pesni\u0161tvom vlada, ostra\u0161 v\u0107tvom vlada, ostra\u0161, postaje \ u2013 opet paradoksalno \u2013 metafori\u010dki zao\u0161ijana misao: misao koja u sebi sadr\u017ei sve ono ka \u010demu metafora stremi. Pet knjiga Stojanovi\u0107eve pentalogije grade poetski hram koji ima svoj temelj i ima svoje kule, koji je dom svetlosti (ne sme se smetnuti s uma da je po na\u0161em autoru dauvet\u010em autoru dauvet autoru mrak 017diti ). i ເຫົາ a \u0111ta nali\u0111dje) i \u0161dove\u2013dje stani\u2013te, gde je svaki \u0111dovek u isti mah i \u0161ditav svet, i poonome \u0161to \u010dovini \u010dovek u isti mah i \u010ditav svet, i po onome \u0161to \u010dovini \u010dovini 0161 ເຖິງ se i \u010ditav svet na jednog jedinog (sve)\u0161doveka svodi. Kada o svetu pi\u0161e, Stojanovi\u0107 podsvesno ne zaboravlja \u0161ta je o toj re\u010di veliki Laza Kosti\u0107 pribele\u017eio u Osnovama lepote u svetu. Kosti\u0107u je svet isto \u0161to je i svetlost. Svetlost mo\u017eemo dovesti u vezu i sa sveto\u0161\u0107u. Ono bez \u010dega na zemlji \u017eivota nema jeste, i nikako usputno, ono \u0161to duhovno\u0161\u0107u zra\u010di. Imamo svetost svetlosti koja sama duhovne zrake na sve strane razastire.

Prva knjiga pentalogije Ozar po\u010dinje dvema pesmama o Homeru. Prva je nalik na epsku invokaciju, a druga nudi, prividan (?), Homerov odgovor na nju koji je istovremeno i \u201eodgovor\u201c svakog pesnika koji je nauman da ne opeva samo ono \u0161o libi se odnosilo i na istoriju, ali i \u010 i vi\u0107e na nju \u2013 na istoriju svemira i Boga, jer istorija je ta koja \u0161doveka pri\u2013da (\u010eHomer\u010c). Zazivaju\u201i Homera, pesnik ni\u201ti vreme pokazuju\u0107i kako je ono zgrudvana pro\u0161lost, sada\u0107njost i budu\u0161nost, nerazdeljeno i nerazkodvana kojirevo, sada\u0161njost i budu\u0107nost, nerazdeljeno i nerazkomenoviostor ivo, ostran, \u010dove\u010dji ແລະ bo \u017eiji. Homer nije samo prapesnik, on je i slepi pesnik koji svet, i onaj oko sebe i onaj u njemu, unutra\u0161nji, unutra\u0161njim okom sagledava. Ro\u0111en, kao i Zevs, na tamnoj zvezdi, iz pene mraka, Homer je onaj ko kao zvezda \u0161to svetli nad prazninom peva iz mraka, biva novi zrak iz starog zvuka. ລາຍລະອຽດເກມ aste delo najpre debta Delom Delom Svet Savea .0107 uspavano oko. On bi da otvori ga usred mraka, i mraku uprkos, ne bi li se svetlo\u0161\u010u koja ne ide sa neba ve\u0107 zaplovi sa Zemlje ka njemu, ozario jer svetlost i jeste prava prima imateria: jedini izvor pokreta, prostor i nada, iskra i obmana, ona koja iznutra osvetljava prostor kojeg i nema, odnosno koji jeste sama svetlost \u2013to plovi i sanja. (Sve podvu\u0161deno preuzeto je iz pesme \u0161eProemium\u0107c kojom se petoknji\u0107eje Stojanovi\u0161evo otvara i sve \u010to potom u ovoj poeziji sledi poetsofjada, )

Svetlost ຂ້ອຍຮັກ Stojanovi\u0107u su blizanci. Bog \u0160apu\u0107e iz svakog atoma i lista i peva / Pesmu svetlosti iz samog srca mraka u mraku / [... ] / Svetlost je njegova pobuna protiv samoga sebe (\u201e\u017divot\u201b), j017eest zgusnuti mrak (\u201eNe\u0161to\u201c). Pred nama je svojevrsni svetlizam: svetlost je izvor svega, ali svetlost koja u sebi i tamnilo uklju\u010duje, ona koja mrakuje, svetlost bez ikakvih granica, kru\u017auvet 017auve. , Bog je svetlost, svetlost je nebo (\u017divot\u201c). Pritom, svetlost peva u mra\u010dnom moru (\u201e\u017divot\u201c), Tama svetli iz svoje svetlosti (\u201eRazgovor tame i svetlosti 4\u201c), Drvo ni\u010e201c tama ni\u5c svetlosti 201\u0161c ), Tvoja tama di\u201e u svetlosti (\u0107eMogu\u201nost saznanja\u201c). Postoje san svetlosti (\u8eSonetni venac 201\u0107c), ku\u201a svetlosti (\u0107eMogu\u201nost saznanja\u201c), crna svetlost (\u201eMrak\u0161c). Pesnik koji Pretvoren u ni\u201ta / Postaje(m) sve, peva i: Postajem svetlost koja gleda (\u201eSvetlost koja gleda\uXNUMXc).

Isto tako, postoji pup\u010dana vrpca izme\u0111u \u017eivota i smrti. U pesmama Stojanovi\u0107evim re\u010d je oo\u017eivljavanju smrti i usmr\u0107enju \u017eivota. Igri o glavu! Osnovni pridev je crn. U pesmi \u201e\u017divot i smrt\u201c, pored mora i obale, crni su cvet, usta i ve\u010dnost. Evo nekolikih stihova iz ove odli\u010dne pesme, janusovske, \u017eivotno-smrtne:

\u0160to smrt sanja, \u017eivot ra\u0111a i budi iz sna.

[ ... ]

\u017divot umire u \u017eivotu, a smrt \u017eivi u smrti;

\u017divot je lice smrti, a smrt nali\u010dje \u017eivota;

\u017divot je cvet \u0161ເພື່ອ raste iz srca smrti,

A smrt crna uspavanka umorenog Sunca.

Svetlost je cvet \u017eivota, a san cvet smrti.

\u017divot sa smr\u0107u igru ​​\u017eivota igra;

[ ... ]

Smrti se udvara cvetom svetlosti.

[ ... ]

Iz crnog cveta ni\u010de cvet svetlosti,

Pevaju\u0107i svetlu pesmu u crnom moru,

Zapljuskuju\u0107i svetlom penom crnu obalu

[ ... ]

Posebno su poeti\u010dki i filosofski otkrivala\u010dke poetomisli koje se u mini esejima i prozaidama nahode. Navodimo pregr\u0161t primera: \u201eSvet se budi i ni\u010de iz sa\u017eete ideje; iz nadelemenata u kojem celo znanje i memorija spavaju. Niti je materija ono \u0161to se \u010dulima \u010dini, niti je ideja ono \u0161to mozak (um) o tome misli: ideja je materija, a materija je ideja\u201c (\u201eAtom); \u201eSvaki atom je se\u201anje sveop\u0107te ideje, i se\u0161anje sebe; svaki je dodir i sudar...\u0107c (Isto); \u201enema ni dobra ni zla po sebi...\u201c (Isto); \u201ejedino bol zna cenu radosti, jedino mrak zna vrednost svetlosti, jedino zlo zna pravu sre\u201u dobra; jedino mr\u0107enja zna pravu snagu ljubavi; jedino lepota obuhvata ceo svet, u celoj njegovoj ravnote\u017ei...\u017c (Isto); \u201eJedina pobeda nad vremenom jeste kada shvatimo da se ono ne mo\u201ee pobediti\u017c (razgovor pesnika s vilom); \u201e ... samo ono \u201to je vredno mo\u0161ee biti moderno\u017c (Isto); \u201eUmetnost bi morala biti posledica organskog razvoja...\u201c (Isto); \u201eNa terenu umetnosti, demokratija ozna\u201dava smrt vrhunske vrednosti\u010c (Isto); \u201eNema vi\u201e disidenata\u0161c (\u201ePoliti\u201dki disidenti\u010c); \u201eKnji\u201eevni disidenti obi\u017dno su nepoznati, neprime\u010eni i pre\u0107utkivani, i od re\u0107eima i od drugih pisaca\u017c (\u201e201cide\u017e201nti);njiev \u201eSvet je apsurd\u201c (\u201eApsurd\u201c); \u201eSvet postaje interpretacija\u201c (Isto); \u201e\u017divot postaje ne \u017eivot, ve\u0107 interpretacija \u017eivota...\u201c (Isto); \u201eNovo nije u novom, ve\u0107 u novom koje raste iz starog\u201c (\u201eHerojstvo\u201c); \u201eSve je poezija, ali nije sve pesma\u201c (Isto).

Lako se da videti kako se pesnik trudi da svojom mi\u0161lju \u201epokrije\u201c sve \u0161to se do\u017eiveti, promisliti, odsanjati... mo\u017ee. Jednako to \u010dini i onim slikama koje njegovom lirikom struje: Praznina i Bog \u010dine apsolut (\u201eHomer\u201c); Put koji tra\u017eim postaje istina koja me nalazi (\u201ePut unutra (Zemlja koju tra\u017eim)\u201c); Stvaranje sveta jeste o\u017eivotvorenje sebe (\u201eOzarov dvor\u201c); Bog je svet u svetu (Isto); Bez ni\u0161ta / I malo i veliko, bili bi ni\u0161ta / Ve\u0107e je ve\u0107e samo zato / \u0160to vi\u0161e ni\u0161ta u sebi ima (\u201eNi); Ni\u0161ta i ako ni\u201ta, dom je svetlosti / Ni\u0161ta i ako ni\u0161ta, ku\u0161a je mraka (Isto); ຂ້ອຍບໍ່ມັກ (\u0161eNe\u0107to\u0161c); Nesavr\u0161enstvo pru\u0161ea ruku \u201eivotu (Isto); Ne\u0161eni sklad bi\u201a i nebi\u0161a (\u017eNi\u017ta i ne\u017to\u0107c); U raju i Bog umire od hladno\u0107e (\u201ePakao\u0161c); Jedini ustanik (koga su ljudi gre\u0161kom nazvali \u201avo) on (Bog \u0107 DS) je sam (\u201eBo\u201eji put\u0161c); Samo su mrak i praznina \u0110disti. Bog stvaranjem naru\u2013ava prvobitni mir... (\u201e\u017avo\u201c); Sada\u010njost se mo\u0161eda nikad i ne de\u201ava / Samo budu\u0110nost prolazi i prelazi / U pro\u201lost kroz nulu (\u0161eNula i bezbroj\u017c); Ako postoje pro\u0161lost i budu\u0107nost / Sada\u0161njost nije mogu\u201a / Jer bi sada\u201njost zarobila / i pro\u0161lost i budu\u0107nost (Isto); Nula je majka / Dete \u0161 bezbroj (u beskraju ni\u0107tavila) (\u0161eIsto); \u0161ta je nula, broj ili ni\u0107ta ili beskraj sam (\u2013eNula\u0161c); Bog je jedan ali bez ni\u201ta i on je ni\u0160ta / Ne\u0161to i ni\u201ta su \u201darobno dvojstvo Boga (\u0161eRazlaganje\u0161c); U kretanju je cela sila sveta / [... ] / Svaki korak je put ideje / Svaka misao je materija koja sanja / Svaka \u0161destica je ideja koja peva / Svako se\u0161anje je o\u010eivljena lepo201eivljena; Nema ni\u201ta manje od najve\u010eg / Koje u sebe potone (\u0107eNepokret\u017c); ພຽງແຕ່\u201i svet dubokom visinom (\u201eTe\u0161ko\u0107a\u201c; pridev podvukao DS); Ljubav je ostvarena nirvana (\u201eLjubav\u0107c); Svet je misao tvoje svetlosti (\u201eMogu\u0161nost saznanja\u0107c); Bog spava, \u201avo stvara, / Jer \u201avo je Bog koji \u201dezne / Da pokloni paklenu vatru \u201eivota / Uspavanom savr\u0107enstvu raja (\u201e\Smrt je0110u0110da).

Slika Stojanovi\u0107eva veoma \u010desto gnoma postane: Iza svakog iskrenog podviga krije se ideja (\u201eHomer\u201c); ita \ alla \ [0161]) haos, omogu\u010ila bi uvid u haos); Bog ne mo\u0161ee da nestane, pa smrti nema (\u010eSmrt\u201c); svaki je vrh vrsta pada i smrti (Isto); Definicije i obja\u0111njenja nisu istine (\u201eOzar\u0161c); Prave istine be\u2013ee od re\u0107di (Isto); Samo ni\u2013ta je prava istina (Isto); O\u0107tar duh je izvor i kreacije i dobra i napretka (Isto); Granice nema bez kraja / [...] / Kraj otvara beskraj (\u017eJupiter (Zevs)\u201c); sve je ni\u201ta bez ni\u0161ta (\u201eZora\u201c); Misao svetli iu nesvesti (\u017eDupli sonetni venac 010\u0161c); Pakao je najrajskija stvar na svetu. / Samo iz haosa i pakla mogu\u0161e je stvarati / \u201divot i visinu, i graditi put u ni\u201ta (\u0161ePakao i raj\u0161c); ... lepota sveta jeste u nesavr\u201enstvu; najve\u201e savr\u201enstvo sveta jeste njegovo nesavr\u10enstvo (Isto); Svete knjige najvi\u201e su doprinele ga\u0107enju vere... (Isto); Jedina Bo\u017eija Biblija jeste njegov veliki Svet... (Isto); \u0161divot je pakao (Isto); Jedini mogu\u201i raj jeste ni\u201ta bez sveta u sebi. / Samo ni\u0161ta, bez sveta, mo\u0107ee biti bezgre\u0161no. / Samo ni\u0161ta mo\u0161ee biti \u0161disto i sveto (\u017eRaj\u017c); Jedino Bog koji prihvata cenu jeste pravi Bog. / Jedino Bog koji mo\u0107ee da pogre\u0161i jeste pravi Bog (Isto); Bog padom pobe\u0161uje prazninu. / Svet je ljubavni zagrljaj Boga i praznine (Isto); ... samo je smrt savr\u017ena... (\u0161e\u0161avo\u017c); Bog je jedini \u010avo (Isto); ... nema podele, niti misli bez tela, niti tela bez misli (\u201e\u201avo i Bog\u017c); ... energija je zgusnuta ideja (Isto); materija ... (je) razre\u0161ena ideja (Isto); Svaka kreacija je \u0111avolska (\u0161eHaos i red\u201c); I poezija i igra\u0110dke zahtevaju dete u odraslom i odraslog u detetu (\u201ePoezija igra\u0110dke i ma\u201ine\u0110c); Jedina zver koja la\u201ee (i kad ne mora) jeste \u0111dovek (\u0111eLudilo\u201c); Svet se deli na one koji pla\u201du i one koji osvajaju (\u010ePla\u201dljivci i osvaja\u010di\u0161c).

O\u010dita je refleksivnost navedenih slika, ali i \u010ditavog knji\u017eevnog opusa Dejana Stojanovi\u0107a. Filosofsko prisutno u njegovom delu ne tra\u017ei lirsko, ne utapa se u njega. Pred nama je misao koja sebe misli, misao koja prodire/nadire unutra. Jovan Hristi\u0107 u eseju \u201ePoezija i filozofija\u201c kojim se otvara njegova istoimena knjiga pi\u0161e kako postoji mogu\u0107nost da \u201ena izvesnim mestima u 017filizaji da \u017ena izvesnim mestima u, nim mestima u poeziji filozofija bude nu \u201ena\u017c. Upravo ta nu\u0107enost filosofije u pesmama Dejana Stojanovi\u0161a ono je \u017to njegovu poeziju, i njegovo knji\u0161eevno stvaranje uop\u0107te, odlikuje. Hristi\u017 dodaje (va\u0161ei i to za delo o kojem pi\u201emo) kako je \u010eza otvaranje granica filozofije potrebna neka vrsta pesni\u0161dkog impulsa, kao \u201eza otvaranje granica filozofije potrebna neka vrsta pesni\uXNUMXdkog impulsa, kao \uXNUMXe granica potrebna otvarica og\uXNUMXc.

Stojanovi\u0107 se ne li\u0161ava sasvim ni lirskih sintagmi i slika, onih koje pokazuju kako bi on \u2013 sasvim izvesno \u2013 mogao kada bi mu to naum bio i sasvim druk\u010 Houjeel dao 201:201 010 ຄ ); Svet po\u017dinje da se otvara kao ru\u201ea / Iz koje izvire svetlost koja me nosi (\u017ePut unutra (Zemlja koju tra\u201eim)\u017c); Izvire prvi izvor svetlosti da za\u201eubori na nebu (\u0111eRa\u201anje atoma\u017c); procveta \u017eivot iz bo\u201eanskog srca (\u017e\u201divot\u017c); mrak tu\u0161eni sru\u201i (Isto); daljina koja spava (\u0107eMogu\u201nost saznanja\u0161c); ble\u017tim \u201eivotom (Isto); ustima raja (\u3eSonetni evnac 201\u201c); svetlost nigdine (\u5eSonetni venac 201\u201c); usni mraka (\u7eSonetni venac 201\u201c); mirisom sna (\u8eSonetni venac 201\u0161c); duh di\u0107e / Njihovim bi\u201ima bez prestanka (\u4eDupli sonetni venac 201\u0161c); kad nulu dodirne / Ni\u0161ta zavri\u201ti (\u201eKlica\u2013c); praznina razlistava oca \u201 ona u njemu stvara prostor i vreme... (\u201eOtac i majka\u010c); Preda mrak po\u201dinje da kleca (\u0111eBu\u201enje dana\u0161c); pupoljak tame (Isto); zvezdane misli mojih slova svetle (Isto); Moja misao prazninom miri\u0161e (Isto); Ti miris jesi uzavrele zvezde (Isto); U tebi moje miri\u0107e pam\u017enje (Isto); slovima sna (Isto); Nigdina je cela ozvezdana (Isto); Voda je fluid koji povezuje svetove i poma\u0161ee ti\u201ini da se otvori (\u0161eMore i ti\u201ina\u0161c); Otvarati ti\u010inu, zna\u0161di otvarati svet (Isto); ໃສ່ prema sebi, put je prema du\u201i sveta (\u201eMeditacija\u010c); ... i re\u0161di umiru od tuge, kao i njihovi slu\u201aoci (\u010eRe\u201di i ideje\u201c); Mi smo prozori / Sveta koji nama dolazi u posetu (\u201eProzori\u017c); \u0161divi\u010 \u201dak i ako te nema (\u201eIdeja\u010c; ovaj stih jasna je aluzija, pravo pesnikovo naglavce okrenuto stihovno ogledalo \u201duvenog \u0107duvenog \u201stiizno 0107 sitiz 201 mene\u201c Rista Ratkovi\u0161a ); besni dan (\u201cBesni dan\u0161c); nasmejana ti\u201ina (\uXNUMXeNasmejana ti\uXNUMXina\uXNUMXc); treptaj praznine (stih u pesmi koja se tako zove i nalazi se u istoimenom ciklusu zbirke Dom svetlosti).

\u010cesti su paradoksi (npr. jedna pesma je naslovljena \u201eCrna svetlost\u201c, ao ovoj se peva iu spevu \u201eMogu\u0107nost saznanja\u201c) iposesbeznou koj se peva, se peva iu spevu.

Potencijalni neologizam koji nalazimo u ovim knjigama pridev je beznebni.

Prva knjiga pentalogije, Ozar, njena je misaona platforma. Pentalogija, ina\u010de, pored pesama, ima i dramolete, sonetne vence, dupli sonetni venac, prozaide, eseje... Pred nama je knjiga \u2013 projekat poput, na primer, \u201eepova\u201c Seneon017,D Ezre Paunda, poema Nikole Cincara Poposkog...

U Stojanovi\u0107evoj pentalogiji su \u201epri\u010de\u201c sa Ozarom, Zevsom / Jupiterom, Zorom, Junonom, Istinom, Danijelom Arnoom. Jedan od sagovornika upu\u0107uje na drugog. Oni \u201epropituju\u201c pesnika i \u201etuma\u010de\u201c mu svet.

\u010cuveni trubadur Arno, na primer, ne vra\u0107a nas samo u pro\u0161lost nego omogu\u0107ava i da se koja kriti\u010dka re\u010d prozbori o trenutku u kojem jesmo. Tako on ka\u017ee kako postoji samo jedna Evropa i kako je i Rusija njen sastavni deo. On veli i: \u201eSvaki vrhunski pesnik je, delom, filosof; svaki nau\u010dnik, svaki muzi\u010dar; svaki vrhunski lekar ili in\u017eenjer.\u201c

Pri\u010da su i Zemlja, iistorija, i vreme, i \u010dovek, ແລະ pesni\u0161tvo...

U pri\u010du se \u201eubacuje\u201c \u0160ekspir. Nudi se dupli sonetni venac koji je ispevan \u0161ekspirovskim sonetima. U prvom magistralu se poslednji stih rimuje sa prvim i tako se zatvara krug. Prvi i poslednji stih ovog soneta naglavce su okrenuti prvi i poslednji stih soneta koji im je prethodio. Ono \u0161to otvara magistrale poslednji stih je \u010detrnaestog soneta, a ono \u0161to ga okon\u010dava otvorilo je sonet koji je pre njega bio. Od magistrala prvog sonetnog venca u onom koji je naslovljen dupli po\u010detni / zavr\u0161ni stihovi soneta idu unatra\u0161ke (to se ne po\u0161tuje sasvim) te razubi. Drugi magistrale uop\u0161te i nije magistrale u pravom smislu te re\u010di. Barem ກັບ nije sasvim. Ovaj sonetni venac, kao i mnoge pesme Stojanovi\u0107eve, ispevan je u desetercu, naj\u010de\u0161\u0107e nerimovanom ili sa rimom koja se pesmom sasvim slobodno kree. Jednako \u0107desto, nepravilnom. Iako bismo lako mogli pretpostaviti kako nije uobi\u010dajeno da se sonetni venac u desetercima ispeva, to nije slu\u010daj. Kada smo Milo\u010 Jankovi\u0161 i ja sastavili Venac venaca: izbor sonetnih venaca savremene srpske poezije (0107), me\u2012u petnaest odabranih sonetnih venaca u destercu su bieli: 0111seuled0107s201s. mog brata\u0107c Dobrice Eri \u201a, \u0107eLom\u201c Miroslava Cere Mihailovi\u201a, \u0107eDar Majke Bo\u201eije\u017c Nevena Milakovi\u201a Likote i \u0107eSkamenjecni\u201c Nevena Milakovi\u201a \u0107eVijenac za Trepetovu\u201c Zorana Kosti\u201a je u devetercu.

Na planeti Zeni pesniku je vodi\u010d (onaj koji zamenjuje Vergilija prisutnog u Danteovoj Bo\u017eanstvenoj komediji) \u0160ekspir. Ono \u0161to dobijamo dupli je sonetni venac.

Pesnik se opredelio za deseterac, nerimovani, kao svoj glavni stih. Stanislav Vinaver je u Jezi\u010dnim mogu\u0107nostima pisao kako je vreme deseterca nepovratno pro\u0161lo jer \u201etehnika mi\u0161ljenja deseterca ne odgovara tehnici novogc\u017etehnika mi\u201ljenja deseterca ne odgovara tehnici0107ta. ບໍ່, ovaj, Stojanovi\u0161ev, deseterac je odstupanje od deseterca koji se u na\u0161oj usmenoj poeziji, i epskoj i lirskoj, nahodi. Kao \u010to i njegov sonetni venac nije sonetni venac na koji smo se navikli i koji o\u0107dekujemo, Stojanovi\u201ev deseterac \u0161eprigu\u201eni\u2013c je deseterac. U njemu se \u0161 \u2013to je za deseterac usmene poezije nezamislivo \u017 nalaze i an\uXNUMXembmani.

Stojanovi\u0107 se slu\u017ei i \u2013 pomalo sputanim \u2013 osmercem. Retko kra\u0107im ili du\u017eim metrima.

Sonet mu je naj\u010de\u0161\u0107e spoj oktave i sekstine. Poput Dragane Bukvi\u0107 u njenom pesni\u010dkom prvencu Nemir u busoli, Stojanovi\u0107 o\u017eivljava stare pesni\u010dke ຮູບແບບ: balade, balade suprim, domino rimu, Barnsovuku, sestinmujuevu, strovuku. , sonetnu koronu , tercanelu koronu, terca rimu, trubadursku pesmu, \u010coserov rondel, gazal. Ima i ljubavnih pesama. \u010cak i onih u kojima je draga poput, starinske, vile. Pesnik sa vilom \u2013 pribele\u017eili smo ve\u0107 \u2013 i razgovor vodi. U pesmi \u201eVid i nevid\u201c najprimetnije su igre re\u010di. Ciklizirane su pesme sa slede\u0107im \u201ejunacima\u201c naslovom istaknutim: \u201eLazar Pecirep\u201c, \u201eJulije Cezar\u201c i \u201eHenri Miler\u201e Postoje mini spevovi kakav je \u201eMogu\u0107nost saznanja\u201c. ທ່ານໄດ້ວາງ opisne prozaide u ciklusu \u201eGradovi\u201c zbirke Dom svetlosti: \u201eAtina\u201c, \u201eRim\u201c, \u201eKonstantinoupolj\u201c, \u201c, \u201c, \u201e c, \u201ePariz\u201c, \u201e\u201ekspirija\ u0160c, \u201eMoskva\u201c, \u201eBeograd\u201c, \u201eCetinje\u201c, \u201eSne\u201eni grad\u017c, \u201eNovi Amsterdam\u201c ili Njujocc, \u201eSan Francisko\u201c, \u010e Los An\ u201eles\u201c i \u201eNovi grad\u201c. Poslednja prozaida okon\u0111dava se re\u201denicom: \u201eI kad se svi gradovi, ulice i stanovnici spoje, svima \u201e biti jasno da je cela planeta jedan veliki grad.\u010c

U pesmi \u201eMacuo Ba\u0161o\u201c spojeno je nekoliko haiku pesama. Izdvajamo dve:

U mojoj ku\u0107i

Ja tebi gost

Ku\u0107a u ku\u0107i

i

Ti si prozor na mojoj ku\u0107i, prijatelju

A ja besku\u0107nik

Pesnik nije be\u017eao ni od otkrivanja svojih poeti\u010dkih stavova: \u010covek hrani pri\u010du i pri\u010da njega iz korena svog hrani (\u201eHomer); Samo je herojski duh vredan pri\u201de (Isto); Sve \u010to vidi\u0161 jeste pri\u0161da (Isto); Istinu \u010duva privid. Moju istinu hrani lepota (\u010eOzar\u201c); ... ne mo\u201ee\u017 osvojiti jezik; / Jezik osvaja tebe (\u0161eTvr\u201ava jezika\u0111c); Da li je pesma samo ono \u201to li\u0161di na pesmu \u010 puno referenci i aluzija \u2013 pre\u2013evakati ve\u017 pre\u0107evakano, istoriju i klasi\u017dna dela, i praviti 010 pesmaje, i pravitie 017 ອີໂວຕາ kao da se prvi put \u017eivi? (\u017e\u201divot i umetnost\u017c; ovaj \u201eesej\u201c se svodi na ovo pitanje); Postoje anonimne pesme, i pesnici bez pesama (\u201eIme i delo\u201c); Postoje oni koji pri\u201daju i oni koji sanjaju. / Umeti sanjati va\u010enije je od pri\u017de, jer pri\u010da sebe pri\u010da (\u010eIme i delo\u201c); Mnogi pisci bili su bolji pre nego \u201to su postali slavni (\u0161eProdaja\u201c).

Mo\u017ee se pisati io citatnom sloju Stojanovi\u0107eva pesni\u0161tva. Izdvajamo Blejkove Izreke pakla, Alena Boskea, Branka Miljkovi\u0107a, Matiju Be\u0107kovi\u0107a. Posebno Vaska Popu. U svojoj pesmi \u201eMalo i veliko nebo\u201c Stojanovi\u0107 o\u010digledno polazi od Popinog kosmizma kada, na primer, peva: U malom / Postoji veliko nebo / [... ] / Kad malomolu0107 dos \u010di da primi nigdinu.

Najbolja pesma po nama je \u201eStapanje\u201c. Citiramo je iscela:

Prasak je osvajanje prostora

Razlaganje Boga

Onda nastupa stapanje

O\u017eivotvorenje razlo\u017eenog bi\u0107a

Energija te\u010dne magle postaje oblik

Ideja po\u010dinje svoju pri\u010du

Materija je jezik ideje

Atomi su azbuka Boga

Svet je Bo\u017eja Biblija

Sve sa svim razgovara

Od razgovora ແລະ dogovora

Svaki oblik zavisi

\u017divot ideje jeste razvoj azbuke

ອົງປະກອບ su azbuka

Jedinjenja \u2013 pravopis

Iz svakog oblika sija slovo

Iz svake porodice sija ideja

Svaka eksplozija je nova nota

Koja ra\u0111a ອົງປະກອບໃຫມ່

ຢູ່ບ່ອນນັ້ນ

Razvoj elemenata jeste se\u0107anje bi\u0107a

ເອົາ se ne prelazi

Samo se poruka prenosi

Prostor i vreme su memorija

Razlo\u017eenog (Bi\u0107a)

Prebrojavanje bezbroja

U samoostvarenju

A cilj samoostvarenja jeste put

Putovanje je jedina nada

A putovanja nema

Bez razlaganja ແລະ stapanja

U stapanju na putu

Jeste dra\u017e leta

Kona\u010dno stapanje je kraj puta

Ostvarenje cilja jeste smrt

ໃນ muziku svoju \u0161iri

ເຊບ

ຮູບຟຣີ Du\u0161an Stojkovi\u0107 - PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISINI DEJANA STOJANOVI\u0106A ລວມເຂົ້າກັບແອັບເວັບ OffiDocs