Du\u0161an Stojkovi\u0107 - PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISIN

TAG

I-download o i-edit ang libreng larawan Du\u0161an Stojkovi\u0107 - PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISINI DEJANA STOJANOVI\u0106A para sa GIMP online na editor. Ito ay isang imahe na may bisa para sa iba pang mga graphic o photo editor sa OffiDocs gaya ng Inkscape online at OpenOffice Draw online o LibreOffice online ng OffiDocs.

Du\u0161an Stojkovi\u0107

PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISINI DEJANA STOJANOVI\u0106A

Odavno nismo imali, ako smo ikada i bili u prilici da se u srpskoj poeziji sa tim uop\u0161te i susretnemo, pesni\u010dku pentalogiju. Napisao ju je, sklopio, Dejan Stojanovi\u0107 at evo je pred nama. \u010cine je slede\u0107a ostvarenja: Ozar, Svet i Bog, Svet u nigdini, Svet i ljudi i Dom svetlosti. Naslovljena i sama Svet u nigdini, po sredi\u0161njoj knjizi unutar nje, neobi\u010dna je po mnogo \u010demu. Najpre, po tome \u0161to se ne zaustavlja samo na pesmama, ve\u0107 u sebe uklju\u010duje i sonetne vence, duple sonetne vence, odavno i\u0161\u010dilele pesni\u010dke i mini forme,. Zatim, i vi\u0161e nego prethodno, po tome \u0161to se, i ne samo uslovno, ne samo u refleksivnu, ve\u0107 iu filosofsku (a stalno se, promi\u0161ljaju\u0107i knji\u017i \u010evnost li, pitamo \u0161evnost li ) poeziju sme\uXNUMXta. Onda, po tome \u0161to je naslov sredi\u0161nje knjige pentalogije suprotstavljen onima koje imaju one koje ga okru\u017euju. Boga u nigdini nema, kao ni ljudi. Ako, kojim \u010dudom, i njega i njih u njoj i ima, onda ni nigdina nije ono \u0161to je nekada bila i \u0161to bi prema definiciji trebalo da bude. Ili bi, mogu\u0107e je, Bog i ljudi bili ne\u0161to drugo od onoga \u0161to se pretpostavlja da su oni nekada bili i da sada jesu. Ili \u2013 a sve je prilika kako tako zapravo i jeste \u2013 Dejan Stojanovi\u0107 gradi svoj filosofski at svoj pesni\u010dki svet po pravilima koje im on zadaje. Sasvim osoben, samo njemu svojstven, \u0161to i jeste ono \u0161to bi se od svake vrsne esejistike o\u010dekivalo (iznositi svoje stavove bez osvrtanja na ono \u0161to su drugi\u pre onoga eseta rekji 010 ili plivanje njihovim idejama uz nos), isang poezija Stojanovi\u0161eva, uz to \u0161to filosofska jeste, u ne manjoj meri, i esejisti\u0107dkoj poeziji pripada. Nju ne \u201ekrasi\u201c razgranata metaforika ka kojoj su se i mnogi savremeni pesnici, i strani i na\u0161i, ne zaboravljaju\u0107i ono \u0161to su pesnici romantizma \u010dinogili0161 a \u0161 to su pesnici romantizma \u2013dinogili a \0107dinogili0161 to us \u017 to vo017dinogili a \XNUMX to maximal \uXNUMX i bukvalno sjurili, ve\uXNUMX pi\uXNUMXe, na prvi pogled, metaforama posnu poeziju u kojoj je misao jednako va\uXNUMXena, ako ne i va\uXNUMXenija, od emocija. Pritom, ve\u0107 i samim tim \u0161to pesnik zastupa misao koja se u startu ne bratimi sa onom koju su prethodnici ve\u0107 zastupali, misao koja njegovim pesni\u0161tvom vlada, ostra\u0161\u0107\u0161\u2013ena poste u2013 opet paradoksalno \u010 metafori\u0161dki zao\u017ijana misao: misao koja u sebi sadr\u010ei sve ono ka \uXNUMXdemu metafora stremi. Pet knjiga Stojanovi\u0107eve pentalogije grade poetski hram koji ima svoj temelj i ima svoje kule, koji je dom svetlosti (ne sme se smetnuti s uma da je po na\u0161em autoru mrak izvor svetlosti, da se tamno svetlosti, da se tamno ), istovremeno u nigdini koja je i bo\u010eje (ne sme se, tako\u017e, smetnuti s uma kako je u Bogu i \u0111avo, te je te\u0111ko \u0161 i nepotrebno \u2013 odre\u2013 odre\u0111 bitbit lice a \ u0161ta nali \ u0161dje I \ u010dove \ u010dje stani \ u010te, gde je svaki \ u0161ditav svet, i po onome \ u010to \ u010dini i po onome \ u0161to ne \ u010dini, jednako kao \ u0161to se i \u010ditav svet na jednog jedinog (sve)\u0161doveka svodi. Kada o svetu pi\u0161e, Stojanovi\u0107 podsvesno ne zaboravlja \u0161ta je o toj re\u010di veliki Laza Kosti\u0107 pribele\u017eio u Osnovama lepote u svetu. Kosti\u0107u je svet isto \u0161to je i svetlost. Svetlost mo\u017eemo dovesti u vezu i sa sveto\u0161\u0107u. Ono bez \u010dega na zemlji \u017eivota nema jeste, i nikako usputno, ono \u0161to duhovno\u0161\u0107u zra\u010di. Imamo svetost svetlosti koja sama duhovne zrake na sve strane razastire.

Prva knjiga pentalogije Ozar po\u010dinje dvema pesmama o Homeru. Prva je nalik na epsku invokaciju, a druga nudi, prividan (?), Homerov odgovor na nju koji je istovremeno i \u201eodgovor\u201c svakog pesnika koji je nauman da ne opeva samo ono \u0161to bi bilo potpuno li\u010d0107no li\u2013d0161no se odnosilo i na istoriju, ali i \u2013 i vi\u010e na nju \u010 na istoriju svemira i Boga, jer istorija je ta koja \u201doveka pri\u201da (\u0107eHomer\u0161c). Zazivaju\u0107i Homera, pesnik ni\u0161ti vreme pokazuju\u0161i kako je ono zgrudvana pro\u0107lost, sada\u010njost i budu\u010nost, nerazdeljeno i nerazdeljivo, jednako kao is prov017tovreme, jednako kao i protov0161 \u0161eiji. Homer nije samo prapesnik, on je i slepi pesnik koji svet, i onaj oko sebe i onaj u njemu, unutra\u0111nji, unutra\u0161njim okom sagledava. Ro\u0107en, kao i Zevs, na tamnoj zvezdi, iz pene mraka, Homer je onaj ko kao zvezda \u0161to svetli nad prazninom peva iz mraka, biva novi zrak iz starog zvuka. Sposoban da, pitaju\u010i i sebe i svoje slu\u0107aoce, \u2013ditaoce potom, jeste li svet san, jeste li mogu\u0161 svet koji ne bi najpre bio san i koji ne bi dobrim delom san i ostaobud \u0161 uspavano oko. On bi da otvori ga usred mraka, i mraku uprkos, ne bi li se svetlo\u0107\u0107u koja ne ide sa neba ve\u0161 zaplovi sa Zemlje ka njemu, ozario jer svetlost i jeste prava prima materia: hrana i neba i zemlje, jedini izvor pokreta, prostor i nada, iskra i obmana, ona koja iznutra osvetljava prostor kojeg i nema, odnosno koji jeste sama svetlost \u010to plovi i sanja. (Sve podvu\u201deno preuzeto je iz pesme \u201eProemium\u017c kojom se petoknji\u0107eje Stojanovi\u0161evo otvara i sve \uXNUMXto potom u ovoj poeziji sledi poetska, jevo razjo sledi poetska, i va razjo njo tih.

Svetlost at mrak Stojanovi\u0107u su blizanci. Bog \u0160apu\u0107e iz svakog atoma at lista i peva / Pesmu svetlosti iz samog srca mraka u mraku / [...] / Svetlost je njegova pobuna protiv samoga sebe (\u201e\u017divot\u201c), zgusnuti mrak (\u017eNe\u201to\u0161c). Pred nama je svojevrsni svetlizam: svetlost je izvor svega, ali svetlost koja u sebi i tamnilo uklju\u201duje, ona koja mrakuje, svetlost bez ikakvih granica, kru\u010ena, ona koja nema rubovest: \ je nebo (\u017divot\u017c). Pritom, svetlost peva u mra\u017dnom moru (\u201e\u010divot\u201c), Tama svetli iz svoje svetlosti (\u017eRazgovor tame i svetlosti 201\u201c), Drvo ni\u4de i\u201de ), Tvoja tama di\u010e u svetlosti (\u201eMogu\u5nost saznanja\u201c). Postoje san svetlosti (\u0161eSonetni venac 201\u0107c), ku\u201a svetlosti (\u201eMogu\u8nost saznanja\u201c), crna svetlost (\u0107eMrak\u201c). Pesnik koji Pretvoren u ni\u0107ta / Postaje(m) sve, peva i: Postajem svetlost koja gleda (\u201eSvetlost koja gleda\u201c).

Isto tako, postoji pup\u010dana vrpca izme\u0111u \u017eivota i smrti. U pesmama Stojanovi\u0107evim re\u010d je oo\u017eivljavanju smrti i usmr\u0107enju \u017eivota. Igri o glavu! Osnovni pridev je crn. U pesmi \u201e\u017divot i smrt\u201c, pored mora i obale, crni su cvet, usta i ve\u010dnost. Evo nekolikih stihova iz ove odli\u010dne pesme, janusovske, \u017eivotno-smrtne:

\u0160to smrt sanja, \u017eivot ra\u0111a i budi iz sna.

[...]

\u017divot umire u \u017eivotu, a smrt \u017eivi u smrti;

\u017divot je lice smrti, a smrt nali\u010dje \u017eivota;

\u017divot je cvet \u0161to raste iz srca smrti,

Isang smrt crna uspavanka umorenog Sunca.

Svetlost je cvet \u017eivota, a san cvet smrti.

\u017divot sa smr\u0107u igru ​​\u017eivota igra;

[...]

Smrti se udvara cvetom svetlosti.

[...]

Iz crnog cveta ni\u010de cvet svetlosti,

Pevaju\u0107i svetlu pesmu u crnom moru,

Zapljuskuju\u0107i svetlom penom crnu obalu

[...]

Posebno su poeti\u010dki i filosofski otkrivala\u010dke poetomisli koje se u mini esejima at prozaidama nahode. Navodimo pregr\u0161t primera: \u201eSvet se budi i ni\u010de iz sa\u017eete ideje; iz nadelemenata u kojem celo znanje at memorija spavaju. Niti je materija ono \u0161to se \u010dulima \u010dini, niti je ideja ono \u0161to mozak (um) o tome misli: ideja je materija, a material je ideja\u201c (\u201eAtomi\u201c); \u201eSvaki atom je se\u0107anje sveop\u0161te ideje, at se\u0107anje sebe; svaki je dodir i sudar...\u201c (Isto); \u201enema ni dobra ni zla po sebi...\u201c (Isto); \u201ejedino bol zna cenu radosti, jedino mrak zna vrednost svetlosti, jedino zlo zna pravu sre\u0107u dobra; jedino mr\u017enja zna pravu snagu ljubavi; jedino lepota obuhvata ceo svet, u celoj njegovoj ravnote\u017ei...\u201c (Isto); \u201eJedina pobeda nad vremenom jeste kada shvatimo da se ono ne mo\u017ee pobediti\u201c (razgovor pesnika s vilom); \u201e ... samo ono \u0161to je vredno mo\u017ee biti moderno\u201c (Isto); \u201eUmetnost bi morala biti posledica organskog razvoja...\u201c (Isto); \u201eNa terenu umetnosti, demokratija ozna\u010dava smrt vrhunske vrednosti\u201c (Isto); \u201eNema vi\u0161e disidenata\u201c (\u201ePoliti\u010dki disidenti\u201c); \u201eKnji\u017eevni disidenti obi\u010dno su nepoznati, neprime\u0107eni i pre\u0107utkivani, i od re\u017eima i od drugih pisaca\u201c (\u201eKnji\u017ntiec); \u201eSvet je apsurd\u201c (\u201eApsurd\u201c); \u201eSvet postaje interpretacija\u201c (Isto); \u201e\u201divot postaje ne \u017eivot, ve\u017 interpretacija \u0107eivota...\u017c (Isto); \u201eNovo nije u novom, ve\u201 u novom koje raste iz starog\u0107c (\u201eHerojstvo\u201c); \u201eSve je poezija, ali nije sve pesma\u201c (Isto).

Lako se da videti kako se pesnik trudi da svojom mi\u0161lju \u201epokrije\u201c sve \u0161to se do\u017eiveti, promisliti, odsanjati... mo\u017ee. Jednako to \u010dini i onim slikama koje njegovom lirikom struje: Praznina i Bog \u010dine apsolut (\u201eHomer\u201c); Ilagay ang koji tra\u017eim postaje istina koja me nalazi (\u201ePut unutra (Zemlja koju tra\u017eim)\u201c); Stvaranje sveta jeste o\u017eivotvorenje sebe (\u201eOzarov dvor\u201c); Bog je svet u svetu (Isto); Bez ni\u0161ta / I malo i veliko, bili bi ni\u0161ta / Ve\u0107e je ve\u0107e samo zato / \u0160to vi\u0161e ni\u0161ta u sebi ima (\u201eNi\u0161c);\u201eNi\u0161c); Ni\u0161ta i ako ni\u0161ta, dom je svetlosti / Ni\u0161ta i ako ni\u0107ta, ku\u0161a je mraka (Isto); I ne\u0161to je ni\u0161ta bez ni\u201ta (\u0161eNe\u201to\u0161c); Nesavr\u017enstvo pru\u017ea ruku \u017eivotu (Isto); Ne\u0107eni sklad bi\u0107a i nebi\u201a (\u0161eNi\u0161ta i ne\u201to\u0107c); U raju i Bog umire od hladno\u201e (\u201ePakao\u0161c); Jedini ustanik (koga su ljudi gre\u0110kom nazvali \u2013avo) on (Bog \u201 DS) je sam (\u017eBo\u201eji put\u010c); Samo su mrak i praznina \u0161disti. Bog stvaranjem naru\u201ava prvobitni mir... (\u0110e\u201avo\u0161c); Sada\u017njost se mo\u0161eda nikad i ne de\u0107ava / Samo budu\u0161nost prolazi i prelazi / U pro\u201lost kroz nulu (\u201eNula i bezbroj\u0161c); Ako postoje pro\u0107lost i budu\u0161nost / Sada\u0107njost nije mogu\u0161a / Jer bi sada\u0161njost zarobila / i pro\u0107lost i budu\u2013nost (Isto); Nula je majka / Dete \u0161 bezbroj (u beskraju ni\u201tavila) (\u0160eIsto); \u0161ta je nula, broj ili ni\u201ta ili beskraj sam (\u201eNula\u0161c); Bog je jedan ali bez ni\u0161ta i on je ni\u0161ta / Ne\u0161to i ni\u010ta su \u201darobno dvojstvo Boga (\u201eRazlaganje\u010c); U kretanju je cela sila sveta / [...] / Svaki korak je put ideje / Svaka misao je materija koja sanja / Svaka \u0107destica je ideja koja peva / Svako se\u017anje je o\u201eivljena lepota (\u201eKretanje\u0161c); Nema ni\u0107ta manje od najve\u201eg / Koje u sebe larawan (\u201eNepokret\u0107c); mere\u201i svet dubokom visinom (\u0161eTe\u0107ko\u201a\u201c; pridev podvukao DS); Ljubav je ostvarena nirvana (\u201eLjubav\u201c); Svet je misao tvoje svetlosti (\u0107eMogu\u201nost saznanja\u0110c); Bog spava, \u0110avo stvara, / Jer \u010avo je Bog koji \u017dezne / Da pokloni paklenu vatru \u0161eivota / Uspavanom savr\u201enstvu raja (\u0107eSmrt je najve\u201a).

Slika Stojanovi\u0107eva veoma \u010desto gnoma postane: Iza svakog iskrenog podviga krije se ideja (\u201eHomer\u201c); Gre\u0161ke su samo ljudska tuma\u010denja, / A prava istina zna da je i gre\u0161ka ta\u010dna (\u201eRa\u0111anje atoma\u201c; gre\u0161ka bi \u2013 u kada 0107 bila mogu haos, omogu\u2013ila bi uvid u haos); Bog ne mo\u0107ee da nestane, pa smrti nema (\u017eSmrt\u201c); svaki je vrh vrsta pada i smrti (Isto); Definicije at obja\u201njenja nisu istine (\u0161eOzar\u201c); Prave istine be\u201ee od re\u017di (Isto); Samo ni\u010ta je prava istina (Isto); O\u0161tar duh je izvor i kreacije i dobra and napretka (Isto); Granice nema bez kraja / [...] / Kraj otvara beskraj (\u0161eJupiter (Zevs)\u201c); sve je ni\u201ta bez ni\u0161ta (\u0161eZora\u201c); Misao svetli iu nesvesti (\u201eDupli sonetni venac 201\u10c); Pakao je najrajskija stvar na svetu. / Samo iz haosa i pakla mogu\u201e je stvarati / \u0107divot i visinu, i graditi put u ni\u017ta (\u0161ePakao i raj\u201c); ... lepota sveta jeste u nesavr\u201enstvu; najve\u0161e savr\u0107enstvo sveta jeste njegovo nesavr\u0161enstvo (Isto); Svete knjige najvi\u0161e su doprinele ga\u0161enju vere... (Isto); Jedina Bo\u0161eija Biblija jeste njegov veliki Svet... (Isto); \u017divot je pakao (Isto); Jedini mogu\u017i raj jeste ni\u0107ta bez sveta u sebi. / Samo ni\u0161ta, bez sveta, mo\u0161ee biti bezgre\u017no. / Samo ni\u0161ta mo\u0161ee biti \u017disto i sveto (\u010eRaj\u201c); Jedino Bog koji prihvata cenu jeste pravi Bog. / Jedino Bog koji mo\u201ee da pogre\u017i jeste pravi Bog (Isto); Bog padom pobe\u0161uje prazninu. / Svet je ljubavni zagrljaj Boga at praznine (Isto); ... samo je smrt savr\u0111ena... (\u0161e\u201avo\u0110c); Bog je jedini \u201avo (Isto); ... nema podele, niti misli bez tela, niti tela bez misli (\u0110e\u201avo i Bog\u0110c); ... energija je zgusnuta ideja (Isto); materija ... (je) razre\u201ena ideja (Isto); Svaka kreacija je \u0111avolska (\u0111eHaos at red\u201c); I poezija at igra\u201dke zahtevaju dete u odraslom at odraslog u detetu (\u010ePoezija igra\u201dke i ma\u010ine\u0161c); Jedina zver koja la\u201ee (i kad ne mora) jeste \u017dovek (\u010eLudilo\u201c); Svet se deli na one koji pla\u201du i one koji osvajaju (\u010ePla\u201dljivci i osvaja\u010di\u010c).

O\u010dita je refleksivnost navedenih slika, ali i \u010ditavog knji\u017eevnog opusa Dejana Stojanovi\u0107a. Filosofsko prisutno u njegovom delu ne tra\u017ei lirsko, ne utapa se u njega. Pred nama je misao koja sebe misli, misao koja prodire/nadire unutra. Jovan Hristi\u0107 u eseju \u201ePoezija i filozofija\u201c kojim se otvara njegova istoimena knjiga pi\u0161e kako postoji mogu\u0107nost da \u201ena izvesnim mestima u filozofiji nufiiji na poezie mestima u filozofiji nufi 017 \u017ena\u201c. Upravo ta nu\u017enost filosofije u pesmama Dejana Stojanovi\u0107a ono je \u0161to njegovu poeziju, i njegovo knji\u017eevno stvaranje uop\u0161te, odlikuje. Hristi\u0107 dodaje (va\u017ei i to za delo o kojem pi\u0161emo) kako je \u201eza otvaranje granica filozofije potrebna neka vrsta pesni\u010dkog impulsa, kao \u0161to je za otvaranje granica filozofije potrebna neka vrsta pesni\u201dkog impulsa, kao \uXNUMXto je za otvaranje granica potterojXNUMXkog poezi.

Stojanovi\u0107 se ne li\u0161ava sasvim ni lirskih sintagmi i slika, onih koje pokazuju kako bi on \u2013 sasvim izvesno \u2013 mogao kada bi mu to naum bio i sasvim druk\u010dije da peva: u201dije da peva: u201dije da peva: ); Svet po\u010dinje da se otvara kao ru\u017ea / Iz koje izvire svetlost koja me nosi (\u201ePut unutra (Zemlja koju tra\u017eim)\u201c); Izvire prvi izvor svetlosti da za\u017eubori na nebu (\u201eRa\u0111anje atoma\u201c); procveta \u017eivot iz bo\u017eanskog srca (\u201e\u017divot\u201c); mrak tu\u017eni sru\u0161i (Isto); daljina koja spava (\u201eMogu\u0107nost saznanja\u201c); ble\u0161tim \u017eivotom (Isto); ustima raja (\u201eSonetni evnac 3\u201c); svetlost nigdine (\u201eSonetni venac 5\u201c); usni mraka (\u201eSonetni venac 7\u201c); mirisom sna (\u201eSonetni venac 8\u201c); duh di\u0161e / Njihovim bi\u0107ima bez prestanka (\u201eDupli sonetni venac 4\u201c); kad nulu dodirne / Ni\u0161ta zavri\u0161ti (\u201eKlica\u201c); praznina razlistava oca \u2013 ona u njemu stvara prostor i vreme... (\u201eOtac i majka\u201c); Preda mnom mrak po\u010dinje da kleca (\u201eBu\u0111enje dana\u201c); pupoljak tame (Isto); zvezdane misli mojih slova svetle (Isto); Moja misao prazninom miri\u0161e (Isto); Ti miris jesi uzavrele zvezde (Isto); U tebi moje miri\u0161e pam\u0107enje (Isto); slovima sna (Isto); Nigdina je cela ozvezdana (Isto); Voda je fluid koji povezuje svetove i poma\u017ee ti\u0161ini da se otvori (\u201eHigit pa i ti\u0161ina\u201c); Otvarati ti\u0161inu, zna\u010di otvarati svet (Isto); Ilagay ang prema sebi, ilagay ang je prema du\u0161i sveta (\u201eMeditacija\u201c); ... i re\u010di umiru od tuge, ikaw i njihovi slu\u0161aoci (\u201eRe\u010di i ideje\u201c); Mi smo prozori / Sveta koji nama dolazi u posetu (\u201eProzori\u201c); \u017divi\u0161 \u010dak i ako te nema (\u201eIdeja\u201c; ovaj stih jasna je aluzija, pravo pesnikovo naglavce okrenuto stihovno ogledalo \u010duvenog stiha Mrtva si, a tebe201u0107 ); besni dan (\u201cBesni dan\u0107c); nasmejana ti\u201ina (\u201eNasmejana ti\u0161ina\u201c); treptaj praznine (stih u pesmi koja se tako zove i nalazi se u istoimenom ciklusu zbirke Dom svetlosti).

\u010cesti su paradoksi (npr. jedna pesma je naslovljena \u201eCrna svetlost\u201c, ao ovoj se peva iu spevu \u201eMogu\u0107nost saznanja\u201c) at sinestezije, posebno one koje.

Potencijalni neologizam koji nalazimo u ovim knjigama pridev je beznebni.

Prva knjiga pentalogije, Ozar, njena je misaona platforma. Pentalogija, ina\u010de, pored pesama, ima i dramolete, sonetne vence, dupli sonetni venac, prozaide, eseje... Pred nama je knjiga \u2013 projekat poput, na primer, \u201eepova\u201c Sen-D\u017eon Persa, Cantoseon Ezre Paunda, tula Nikole Cincara Poposkog...

U Stojanovi\u0107evoj pentalogiji su \u201epri\u010de\u201c sa Ozarom, Zevsom / Jupiterom, Zorom, Junonom, Istinom, Danijelom Arnoom. Jedan od sagovornika upu\u0107uje na drugog. Oni \u201epropituju\u201c pesnika i \u201etuma\u010de\u201c mu svet.

\u010cuveni trubadur Arno, na primer, ne vra\u0107a nas samo u pro\u0161lost nego omogu\u0107ava i da se koja kriti\u010dka re\u010d prozbori o trenutku u kojem jesmo. Tako on ka\u017ee kako postoji samo jedna Evropa i kako je i Rusija njen sastavni deo. On veli i: \u201eSvaki vrhunski pesnik je, delom, filosof; svaki nau\u010dnik, svaki muzi\u010dar; svaki vrhunski lekar ili in\u017eenjer.\u201c

Pri\u010da sa Zemlja, at istorija, at vreme, i \u010dovek, at pesni\u0161tvo...

U pri\u010du se \u201eubacuje\u201c \u0160ekspir. Nudi se dupli sonetni venac koji je ispevan \u0161ekspirovskim sonetima. U prvom magistralu se poslednji stih rimuje sa prvim i tako se zatvara krug. Prvi i poslednji stih ovog soneta naglavce su okrenuti prvi i poslednji stih soneta koji im je prethodio. Ono \u0161to otvara magistrale poslednji stih je \u010detrnaestog soneta, at ono \u0161to ga okon\u010dava otvorilo je sonet koji je pre njega bio. Od magistrala prvog sonetnog venca u onom koji je naslovljen dupli po\u010detni / zavr\u0161ni stihovi soneta idu unatra\u0161ke (to se ne po\u0161tuje sasvim) te dobijamo, razbijenu, ogledalliku, ogledalliku Drugi magistrale uop\u0161te at nije magistrale u pravom smislu te re\u010di. Barem to nije sasvim. Ovaj sonetni venac, kao i mnoge pesme Stojanovi\u0107eve, ispevan je u desetercu, naj\u010de\u0161\u0107e nerimovanom ili sa rimom koja se pesmom sasvim slobodno kre\u0107e. Jednako \u010desto, nepravilnom. Iako bismo lako mogli pretpostaviti kako nije uobi\u010dajeno da se sonetni venac u desetercima ispeva, to nije slu\u010daj. Kada smo Milo\u0161 Jankovi\u0107 i ja sastavili Venac venaca: izbor sonetnih venaca savremene srpske poezije (2012), me\u0111u petnaest odabranih sonetnih sonetnih venaca u destercu su bili0107ie\u201\u0107u201b\u0107b\u201e \u201a, \u0107eLom\u201c Miroslava Cere Mihailovi\u017a, \u201eDar Majke Bo\u0107eije\u201c Nevena Milakovi\u201a Likote i \u0107eSkamenjeni\u201c Mi. \u201eVijenac za Trepetovu\u0107c Zorana Kosti\uXNUMXa je u devetercu.

Na planeta Zeni pesniku je vodi\u010d (onaj koji zamenjuje Vergilija prisutnog u Danteovoj Bo\u017eanstvenoj komediji) \u0160ekspir. Ono \u0161to dobijamo dupli je sonetni venac.

Pesnik se opredelio za deseterac, nerimovani, kao svoj glavni stih. Stanislav Vinaver je u Jezi\u010dnim mogu\u0107nostima pisao kako je vreme deseterca nepovratno pro\u0161lo jer \u201etehnika mi\u0161ljenja deseterca ne odgovara tehnici novog \u017eivoc\u201eivota. Hindi, ovaj, Stojanovi\u0107ev, deseterac je odstupanje od deseterca koji se u na\u0161oj usmenoj poeziji, i epskoj i lirskoj, nahodi. Kao \u0161to i njegov sonetni venac nije sonetni venac na koji smo se navikli i koji o\u010dekujemo, Stojanovi\u0107ev deseterac \u201eprigu\u0161eni\u201c je deseterac. U njemu se \u2013 \u0161to je za deseterac usmene poezije nezamislivo \u2013 nalaze i an\u017eambmani.

Stojanovi\u0107 se slu\u017ei i \u2013 pomalo sputanim \u2013 osmercem. Retko kra\u0107im ili du\u017eim metrima.

Sonet mu je naj\u010de\u0161\u0107e spoj oktave at sekstine. I-poput Dragane Bukvi\u0107 u njenom pesni\u010dkom prvencu Nemir u busoli, Stojanovi\u0107 o\u017eivljava stare pesni\u010dke form: balade, balade suprim, domino rimu, Barnsovu setinurim, kraluv strofu, kralu strofus , tercanelu koronu, terca rimu, trubadursku pesmu, \u010coserov rondel, gazal. Ima i ljubavnih pesama. \u010cak i onih u kojima je draga poput, starinske, masama. Pesnik sa vilom \u2013 pribele\u017eili smo ve\u0107 \u2013 i razgovor vodi. U pesmi \u201eVid at nevid\u201c najprimetnije su igre re\u010di. Ciklizirane su pesme sa slede\u0107im \u201ejunacima\u201c naslovom istaknutim: \u201eLazar Pecirep\u201c, \u201eJulije Cezar\u201c i \u201eHenri Miler\u201c. Postoje mini spevovi kakav je \u201eMogu\u0107nost saznanja\u201c. Tu su ako putopisne prozaide u201c zbirke dom svetlosti: \ u201eatina \ u201c, \ u201eSeTinopolj \ u201c, \ u201efirenca \ u201c, \ u201Carecija \ u201c, \ u201 \ u201eksspirija \ u201c, \u201eMoskva\u201c, \u201eBeograd\u0160c, \u201eCetinje\u201c, \u201eSne\u201eni grad\u201c, \u201eNovi Amsterdam ili Njujork\u201, \u201e Novi Amsterdam ili Njujork\u017, \u201, \u201e, \u201e, \u201, \u010, \u201, \u201 u201eles\u201c i \u0111eNovi grad\u201c. Poslednja prozaida okon\u201dava se re\u201denicom: \u010eI kad se svi gradovi, ulice and stanovnici spoje, svima \u010e biti jasno da je cela planeta jedan veliki grad.\u201c

U pesmi \u201eMacuo Ba\u0161o\u201c spojeno je nekoliko haiku pesama. Izdvajamo dve:

U mojoj ku\u0107i

Ja tebi gost

Ku\u0107a u ku\u0107i

i

Ti si prozor na mojoj ku\u0107i, prijatelju

A ja besku\u0107nik

Pesnik nije be\u017eao ni od otkrivanja svojih poeti\u010dkih stavova: \u010covek hrani pri\u010du i pri\u010da njega iz korena svog hrani (\u201eHomer\u201c); Samo je herojski duh vredan pri\u010de (Isto); Sve \u0161to vidi\u0161 jeste pri\u010da (Isto); Istinu \u010duva privid. Moju istinu hrani lepota (\u201eOzar\u201c); ... ne mo\u017ee\u0161 osvojiti jezik; / Jezik osvaja tebe (\u201eTvr\u0111ava jezika\u201c); Da li je pesma samo ono \u0161to li\u010di na pesmu \u2013 puno referenci i aluzija \u2013 pre\u017evakati ve\u0107 pre\u017evakano, istoriju i klasi\u010dna dela, i praviti \umetivosma017 kao da se prvi put \u017eivi? (\u017e\u201divot i umetnost\u017c; ovaj \u201eesej\u201c se svodi na ovo pitanje); Postoje anonimne pesme, i pesnici bez pesama (\u201eIme i delo\u201c); Postoje oni koji pri\u201daju at oni koji sanjaju. / Umeti sanjati va\u010enije je od pri\u017de, jer pri\u010da sebe pri\u010da (\u010eIme i delo\u201c); Mnogi pisci bili su bolji pre nego \u201to su postali slavni (\u0161eProdaja\u201c).

Mo\u017ee se pisati io citatnom sloju Stojanovi\u0107eva pesni\u0161tva. Izdvajamo Blejkove Izreke pakla, Alena Boskea, Branka Miljkovi\u0107a, Matiju Be\u0107kovi\u0107a. Posebno Vaska Popu. U svojoj pesmi \u201eMalo i veliko nebo\u201c Stojanovi\u0107 o\u010digledno polazi od Popinog kosmizma kada, na primer, peva: U malo / Postoji veliko nebo / [...] / Kad malom nebu dosadi samo\u0107a \u010di da primi nigdinu.

Najbolja pesma po nama je \u201eStapanje\u201c. Citiramo je iscela:

Prasak je osvajanje prostora

Razlaganje Boga

Onda nastupa stapanje

O\u017eivotvorenje razlo\u017eenog bi\u0107a

Energija te\u010dne magle postaje oblik

Ideja po\u010dinje svoju pri\u010du

Materija je jezik ideje

Atomi su azbuka Boga

Svet je Bo\u017eja Biblija

Sve sa svim razgovara

Od razgovora at dogovora

Svaki oblik zavisi

\u017divot ideje jeste razvoj azbuke

Elementi su azbuka

Jedinjenja \u2013 pravopis

Iz svakog oblika sija slovo

Iz svake porodice sija ideja

Svaka eksplozija je nova nota

Koja ra\u0111a nove elemente

Na muzi\u010dkoj lestvici bi\u0107a

Razvoj elementata jeste se\u0107anje bi\u0107a

Ilagay ang se ne prelazi

Samo se poruka prenosi

Prostor at vreme su memorija

Razlo\u017eenog (Bi\u0107a)

Prebrojavanje bezbroja

U samoostvarenju

A cilj samoostvarenja jeste put

Putovanje je jedina nada

Isang putovanja nema

Bez razlaganja at stapanja

U stapanju na putu

Jeste dra\u017e leta

Kona\u010dno stapanje je kraj puta

Ostvarenje cilja jeste smrt

Sa musikau svoju \u0161iri

sarili mo

Libreng larawan Du\u0161an Stojkovi\u0107 - PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISINI DEJANA STOJANOVI\u0106A isinama sa OffiDocs web apps