Gordana Vlahovi\u0107 - PRISTUP U MISAONI SVET DEJANA STOJ

I-download ang larawang ito I-edit gamit ang GIMP online editor

Dejan Stojanovi\u0107, pesnik \u0161est knjiga pesama, antologi\u010dar, author odabranih intervjua, danas pred \u010ditaoce donosi svoju, kako ju je nazvao PENTALOGIJU, objedinjenu imenom Svet u nigdini Pet dela pi\u0161\u010devih povezano je jedinstvom op\u0161te zamisli at naslovljeno:

Ozar;

\uf02dSvet i bog;

\uf02dSvet u nigdini;

\uf02dSvet i ljudi;

\uf02dDom svetlosti.

U prvoj knjizi Ozar, \u010ditalac se suo\u010dava u poeziji i prozi sa metafizi\u010dkim temama autorovim: nastanak sveta, istorija Balkana i Zemlje, izvori svetlosti i izvori istine. Opsesivna tema bi\u0107a koje misli: odnos \u017eivota i smrti i ve\u010dito kru\u017eenje; izranjaju jedno iz drugoga iu simbioti\u010dkom su prepletu.

Smrt tra\u017ei da bi mogao \u017eivot da rodi

Samo ono \u0161to se rodi mo\u017ee da umre

A samo ono \u0161to umire zna vrednost

Ve\u010dnog \u017eivota u ra\u0111anju at umiranju.

Iznad svega je Bog, i praznina koji po autoru \u010dine Apsolut, \u0161to jednako Ozar. Daje se mogu\u0107nost filozofima za polemiku, s obzirom da idealisti\u010dka filozofija Apsolut sagledava kao ve\u010dnu, beskona\u010dnu prvobitnu osnovu svemira, a dijalekti\u010dki pribado na materyal\u010dki pribado na materyal\u010dki sa mga ito nalazi u ve\uXNUMXdnom pokretu at razvitku.

Autor menja formu iskaza. Koristi stih, koristi dijalo\u0161ku formu (pri \u010demu polemi\u0161e sa bogovima antike, te sa Homerom), i prozno-poetske sekvence kojima isti\u010de svoje filozofske stavove. U drugom i tre\u0107em ciklusu (\u201e\u0160ekspir u svemiru\u201c, \u201ePlaneta Zena\u201c) primenjuje neobi\u010dnu formu, kombinuju\u0107i\u 017bli0111snog 010 u010dkog eksperimenta. Iako ih naslovljava kao sonetne vence oni to nisu u tradicionalnom obliku. U prvoj takvoj tvorevini sa\u010dinjenoj iz petnaest stihovanih refleksija, poslednjim stihom prethodne pesme po\u0107dinje slede\u0161a. Kao fine su kaskade koje se prelivaju jedna u drugu da bi se slile u petnaestu sublimnu zavr\u0160nicu misaonog toka. Lirski subjekt u \u0161ekspirovom je dru\u0107tvu, poistove\u017eni su, ogledaju se u bo\u0111eanskoj peni svemirske la\uXNUMXe, uz spoznaju da

I umanjen veliki postajem

Jedno sa Bogom, jedno sa svetom...

U poslednjem ciklusu Ozara (\u201ePlaneta Zena\u201c) forma je sli\u010dna, sa\u010dinjena je od dvadeset devet poetskih elementata. Autorov imaginativni impuls priziva fantazmagori\u010dnu planetu Zenu, po kojoj opet u \u0160ekspirovom dru\u0161tvu, pravi svoje meditativne \u0161etnje. Postulati kojima se te\u017ei i za kojima se traga su: misao, dakle i pamet, istina, znanje, iskra razuma, svetlost svemira.

Ve\u0107 je re\u010deno da su sve knjige petoknji\u017eja povezane jedinstvom op\u0161te zamisli. Druga knjiga imenovana je sa svet i bog, i sadr \ u017ei \ u0161est ciklusa (\ u201eproemium \ u201c, \ u201eMrak i svetlost \ u201c, \ u201eni \ u0161ta i ne \ u0161to \ u201c, \ u201ebog i raj \ u201c, \ u201ebog i \u0110avo\u201c, \u201eApsolut\u201c). Autor je duboko zaronjen u poku\u0161aj pronicanja su\u0161tine svemira, te smisla postanka i trajanja bi\u0107a u njemu. Traga za ravnote\u017eom i mogu\u0107no\u0161\u0107u uspostavljanja harmonyje, u naoko nespojivim, disharmoni\u010dnim pojavama i pojmovima, delimi\u010dnovet nazna\u010vim 0161 i raj, Bog i \u0161avo, ali i haos i red, nula i bezbroj, deljenje at stapanje, kretanje at stati\u0111dnost; author koristi pojam nepokret).

Misao o Bogu vazda je prisutna. Tuma\u010denje koje se \u010dita o zemaljskim religijama i svetim knjigama nije uobi\u010dajeno za ustaljeni red stvari, ali nagoni na razmi\u0161ljanje. Mnogobrojna su bogohulna tuma\u010denja Boga, a Bog sam po sebi su\u0161tina je, on je sve, i svemo\u0107. Pobuna protiv mraka jeste Bo\u017eja pobuna, tvrdi author.

Kao iu delu Ozar, a vide\u0107e se iu ostalim knjigama, naglasak je na SVETLOSTI. Nije slu\u010dajno. Znano je da svetlost i tama simbolizuju naizmeni\u010dne vrednosti jednog ciklusa. Na svim kosmi\u010dkim stranama iu ljudskom \u017eivotu posle tamnine dolazi svetlo razdoblje. Kao kosmi\u010dka objava ili kao unutarnje prosvetljenje svetlost uvek dolazi posle tame i simbolizuje \u017eivot, spa. U Starom zavetu simbolizuje at sre\u0107u dobijenu od Boga. Tama je zlo, nesre\u0107a, prokletstvo, smrt. Hri\u0161\u0107anska simbolika nastavlja se na starozavetnu. U Jevan\u0111elju po Mateju, u\u010denici Hristovi su svetlost svetu, au Jevan\u0111elju po Jovanu, Isus je svetlo sveta. U na\u0161eg autora Svetlost je Bo\u017eja pobuna...

\u010cesta je autorova odstupnica od uobi\u010dajenog poetskog diskursa, jer zala\u017eenje u sfere filozofskog tuma\u010denja pojmova i pojava uz povremene fantazme (pojmovi praznine, oblika\u0107eenje u sfere filozofskog tuma\u017denja pojmova i pojava uz povremene fantazme (pojmovi praznine, oblika\u0107eenje na nabanggit) Autor pomera \u017eanrovske granice (i toga \u017e se dr\u0161eati do kraja petoknji\u0111eja), pi\u017e stih, dug i razu\u0161en, prozne zapise koji su katfkad lirskog iskaza, a katkta filozo. (Uostalom, autor na kraju ispisuje detaljno obrazlo\u0111eenje, na nekoliko strana, o formi pojedinih pesama, \u017to potvr\uXNUMXuje ne samo knji\uXNUMXeevnoteorijsko poznavanje versifikacivo, ne poznavanje versifikacivo, ne potvr\uXNUMXuje ne samo knji\uXNUMXeevnoteorijsko poznavanje versifikacivo mojutrejo eksperimento.

U Svetu u nigdini, sa \u0161est odeljaka (knjiga I) zalazi se u sfere sna, kome se ni\u0161ta ne mo\u017ee, i koji nas vodi putevima na\u0161e podsvesti. Jer,

Negde duboko u svesti

Stalno sanja svet podsvesti;

Govori da sve je va\u017eno

\u0160to se ra\u0111a iz blagosti

(\u201eOko svesti\u201c)

Prvi san lirskog subjekta o tajni je nad tajnama, o \u017eeni, ovaj put o \u017eeni vili, sa kojom vodi dugi razgovor; ne kako bi se u prvi mah o\u010dekivalo, o zaljubljenosti. Njemu san slu\u017ei da iznese svoje stavove o odnosu \u017eivota i vremena, o sada\u0161njem trenutku koji pre nego \u0161to se na njega pomisli postaje pro\u0161lost, o razvojuoz umet, o krnosti0111oz umet o funkciji jezika i njegovom menjanju, o slobodi i samo\u0107i at samodisciplini kojom se ostvaruje li\u010dni uspeh. Zanimljiv stav Dejana Stojanovi\u0107a jeste o materijalisti\u010dkoj civilizaciji koja po\u010diva isklju\u010divo, ili do najve\u0107e mere, na forsiranju tehnolo\u0161kog antikultura iu biti je antikultura. A cilj njen je isklju\u010divo vulgarna mo\u0107 novca. Prozni tok kazivanja prepleten je stihovima na neke od pomenutih tema, koje poeta mislilac i vila izmenjuju iu daljem razgovoru. Vila o pomo\u0107i, te\u0161ko\u0107i, opasnosti i hrabrosti; a njen sagovornik o bu\u0111enju dana i razgovoru tame i svetlosti.

Autor ponire iu daleka vremena, o\u017eivljavaju\u0107i nepoznate heroje, nestale civilizacije, pominju\u0107i mitove, sujeverne kvazi teorije (Atlantida, Sumeri, Lemuri i Lemurije i sl.). No svestan je da je ovaj svet jedina istina. Drugim se snom preobli\u010dava \u017eena vila u zmiju, ostrvo u potop, snovi u no\u0107nu moru. Nema vi\u0161e misli o idealnoj \u017eeni, ai svet snovnih vizija nije trajan. Ne smeta mu da u snu tre\u0107em nastavi preispitivanje porekla zla u svetu, te sposobnost adaptacije zarad pre\u017eivljavanja. ( Razgovor, poetsko meditativni sa Arnoom Danijelom, trubadurom iz dvanaestog veka, vi\u0161ezna\u010dan je i vi\u0161eslojan, uz sjajnu \u0161etnju po istoriji i knji\u017eevnostizima problem, Zarevnostirem, ali im me\u0111udr\u017eavnih granica atbp.).

Slavljenje Tvorca bezuslovno je:

Bog je svet at Svet je bog.

\uf02dBez Tvorca nema pravog saznanja.

\uf02dSveti zrak jedini je Bo\u017eji tron.

Re\u010di stavljene u usta trubadura da verovanje u Boga jeste vera, a da je propisana religija posredni\u0161tvo, nalazimo iu prethodno pomenutim delima. Mo\u017eda se ne mo\u017ee doku\u010diti elizijska (nebeska, nadzemaljska) spoznaja, ali ose\u0107ati i misliti jeste va\u017eno, at nije potrebno da sve znamo. A san nekad prevari tamne senke se\u0107anja i potisnutih \u017eelja.

U Svetu i ljudima, u prvom ciklusu pod nazivom \u201eMeditacije\u201c, pesni\u010dkim slikama posti\u017ee se sklad sa \u010dujnim i vidljivim (\u0161um \u0161um\u010dkim slikama posti\u0161ee se sklad sa \u0161dujnim i vidljivim (\u0107um \u010um0161kolo, \u010um \u0107um talasa, \u017um \u0161um talasa, \u0107um \u0107um talasa, \u0107um 010kolo, \u201um201kolo, \u201um201kolo, \j010 stapanje sa vodama i \u201umom svemira). Poeta natkriljuje misle\u201eg traga\uXNUMXda za odgonetanjem te\uXNUMXkih tajni mikro i makro sveta. Nedugo zatim, \uXNUMXditalac uroni u splet filozofsko-lirskih zapisa u kojima opredme\uXNUMXena stvarnost autoru postaje sredstvo za dalju meditaciju. I sve mo\uXNUMXee biti povod zapitanost: usamljeni park, lep dan, obale, nakita, ma\uXNUMXne, da bi se iskazao odnos prema samo\uXNUMXi, teskobi, zabludama, mo\uXNUMXi i nemo\uXNUMXi . Povremeno su to \uXNUMXditave prozne filozofske celine (\uXNUMXeApsurd\uXNUMXc, \uXNUMXeLogika\uXNUMXc), isang povremeno lapidarna, svedena gnomska re\uXNUMXdenica (npr. \uXNUMXeBradati starac).

Sa isang video na ito, hindi pa nakikilala ang pri\u010da. Razmi\u0161ljao je o sebi i drugima at shvatio brzinu. Shvatio je da vreme nije pro\u0161lo zato \u0161to je pro\u0161lo, ve\u0107 zato \u0161to je izgubljeno.

Stojanovi\u0107 razmatra i probleme knji\u017eevnog stvaranja, bezbroj poetika u kojima umiru mi\u0161ljenja, pravi razliku izme\u0111u politi\u010dkih disidenata - pisaca i knji\u017side Kriti\u010dki je njegov odnos prema knji\u017eevnoj birokratiji (borba za \u010dlanstva u \u017eirijima, u redakcijama \u010dasopisa, za \u010dlanstvo u010dlanstva u \u010eirijima, u redakcijama \u010dasopisa, za \u0111dlanstvo u017dlanstvo... Ironi\u010dno tuma\u017di sa na\u010din postanka bestselera, te razliku izme\u0107u pesnika at stihotvorca: stihotvorac sla\u0111ee re\u010di i rime u stihove; pesnik sla\u0161ee stihove i rime u zna\u010denja. Stojanovi\u017 ne robuje utvr\u0107enim poetikama; njegov cilj nije dopadanje na prvi pogled. Misao prevladava nad emocijom; poetizacija teksta prisutna je toliko da ne potisne metafizi\u017dku ravan. Ostaje upitanost da li je pesma samo ono \u010to li\u017di na pesmu... pre\u017evakavati ve\u017 pre\uXNUMXevakano, istoriju i klasi\uXNUMXdna dela, i praviti umetnost, ili je pesma kaeeleeivou prvi put \uXNUMXeivi.

Da li se kao odgovor mo\u017ee prihvatiti misao sa kraja ove knjige: Sve se svodi na nekoliko re\u010di, na nekoliko glavnih pojmova. Sve ostalo su pri\u010de koje ovima slu\u017ee.

Dom svetlosti, peta knjiga u nizu, u slavu je svetlosti, uspomena i ljubavi. Poetizovani prizori, uz reminiscentne izlete, plene toplinom prepoznavanja, makar samo u se\u0107anju, \u0161to ne dovodi u pitanje spoznaju da je vreme povratka ku\u0107i. Nada i uspomena izbor su prvog ciklusa.

Naslovljavanjem nekih od svojih pesama odabranim imenima author otkriva i svoje afinitete: Macuo Ba\u0161o, stari pesnik, koji nas u\u010di ume\u0107u otkrivanja nade u sitnicama; Julije Cezar, izdvojiv od svih Cezara, jer je Julije sa stra\u0161\u0107u i \u010da\u0161\u0107u; te Henri Miler, \u010dudak i ekscentrik, pa ipak, od onih retkih, koji

zna da samo oni koji si\u0111u na dno

uistinu razumeju lepotu.

Kona\u010dno, i \u017eena je pomenuta u stihu Dejana Stojanovi\u0107a. Kao san, kao ideja, kao re\u010d nekazana, obala koja ih deli, uspomena ja\u010da od jave. Namah prisetim se onih Du\u010di\u0107evih: Jer ti ne postoji\u0161, nit si postojala... Jedan fini lirski ciklus.

Treba pomenuti poslednji ciklus Doma svetlosti, imenom Gradovi. Ispisan u prozi, mogao bi biti putopis jer govori o trinaest svetskih gradova. Hindi, nije klasi\u010dan putopis. Ko \u017eeli da prona\u0111e klasi\u010dne turisti\u010dke podatke, neka se ne nada. Pred \u010ditaocem su esejisti\u010dki lirski zapisi u kojima se, naslonjena na istoriju, gradi pri\u010da o svetlosti, ve\u010dnom gradu, tajanstvenosti, pro\u0161losti, ve\u010sd o 0161 do\u017eivljaja putopisca. O Beogradu, tako\u0111e, kratak zapis o starom duhu i ponosu koji svetle na novom mestu. Na kraju ciklusa pesni\u010dki san o Novome gradu, gradu Svetlosti sa hramom posve\u0107enom Suncu, io novoj planeti koja \u0107e biti jedan veliki grad. San o svetu bez deoba. Samo veliki san.

Ako bi se objedinilo petoknji\u017eje zajedni\u010dkim obele\u017ejima bilo bi slede\u0107e:

\uf02dmeditacija, misaonost;

\uf02dstavovi koji podsti\u010du polemiku;

\uf02dotklon od klasi\u010dne \u017eanrovske podele, te raznolikost form (stih, prozni zapis, traktat, esej, dijalog);

\uf02ddominacija svetlosti u slavu \u017eivota;

\uf02dBog iznad svega, jedan jedini.

Antagonizam iskre bo\u017eanske svetlosti i mo\u0107i tame prisutan je. Inilagay ni Ali si Boga pobe\u0111uje an\u0111ela tame.