Srba Ignjatovi\u0107 - Ovaplo\u0107eni san Dejana stojanov

TAGS

Download or edit the free picture Srba Ignjatovi\u0107 - Ovaplo\u0107eni san Dejana stojanovi\u0107a for GIMP online editor. It is an image that is valid for other graphic or photo editors in OffiDocs such as Inkscape online and OpenOffice Draw online or LibreOffice online by OffiDocs.

Srba Ignjatovi\u0107

OVAPLO\u0106ENI SAN DEJANA STOJANOVI\u0106A

Mo\u017ee zazvu\u010dati iznena\u0111uju\u0107e ali dr\u017eim da nas petoknji\u017eje Dejana Stojanovi\u0107a Svet u nigdini najpre suo\u010dava sa pitanjem da li je ep danas mogu\u0107, a potom i onim o tome kakav je odnos dana\u0161njeg pesnika prema epu. Na prvo mogu\u0107e pitanje Stojanovi\u0107ev odgovor je afirmativan i delotvoran. Odnosno, ne obra\u0107a se on uzalud, ve\u0107 samim po\u010detkom Ozara, Homeru. Homer valja da bude njegov putovo\u0111a, mada \u0107e mu se kasnije, u istom svojstvu, pridru\u017eiti \u0160ekspir (a na\u0107i \u0107e se tu i Dante, i mnogi drugi).

Homer je prizvan kao ovaplo\u0107enje \u010ditavog jednog sveta \u2013 anti\u010dkog, dakako, ali i putokazni rapsod. Pogotovu je epski peva\u010d onaj koji je zaslu\u017ean za \u201eparalelizam\u201c bo\u017eanskog i ljudskog \u2013 uzvi\u0161enog i ovozemaljskog.

Ista rukovodna ambicija vidna je i u znatnom delu pevanja Dejana Stojanovi\u0107a.

Epsko, naravno, nije zamislivo bez mita. I Stojanovi\u0107, stoga, nastoji da bude poeta-\u201emitograf\u201c.

Ep je nezamisliv bez junaka-heroja. Isto va\u017ei i za mit.

Ko je, zapravo, Stojanovi\u0107ev Ozar?

Pesnik nam je pomogao vlastitom de\u0161ifracijom. Ozar je anagram, mu\u0161ki analogon Zore.

Pridodajem tome vlastito u\u010ditavanje, lirsko, pa Ozara dovodim i u vezu s ozarenjem. Ne moram da budem u pravu, ali neka to bude moj \u010ditala\u010dki \u201eudeo\u201c.

A za\u0161to \u0160ekspir?

Podseti\u0107u, po se\u0107anju, na stihove rumunskog pesnika Marina Soreskua o tome kako je \u0160ekspir stvorio svet za \u0161est dana...

Ukoliko sam, uz pomo\u0107 Soreskua, na dobrom tragu, onda je, i kod Stojanovi\u0107a, \u0160ekspir sinonim \u201eknji\u017eevnog demijurga\u201c, tvoritelja-stvoritelja \u010ditavog jednog \u201e\u010dove\u010danskog sveta\u201c. Ali, naravno, ni taj svet nije bez prisenaka-primesa mitskog i legendarnih igrarija i igrokaza.

Obratimo sada pa\u017enju na ne\u0161to drugo \u2013 na knji\u017eevnu \u201earhitektoniku\u201c Stojanovi\u0107evog petoknji\u017eja, na \u201estrukturu\u201c.

Pojedine knjige, delovi petoknji\u017eja Svet u nigdini, mogle bi se imenovati i kao spevovi. Pojam je to koji je u novije doba obi\u010dno vezivan s imenom na\u0161eg Miodraga Pavlovi\u0107a.

I, kao i kod Pavlovi\u0107a, \u201eepska disciplina\u201c pevanja u Stojanovi\u0107evom slu\u010daju ve\u0107ma naginje intelektu i erudiciji no ne\u010demu \u0161to se obi\u010dno podrazumeva pod lirskim vrednotama.

Bi\u0107e da je to ne samo o\u010dekivano, nego, na odre\u0111eni na\u010din, i logi\u010dno. Jer \u2013 ne zaboravimo \u2013 re\u010d je o zama\u0161nim postupcima, o tzv. \u201edugom dahu\u201c i, kona\u010dno, konstruktima (u dobrom smislu te re\u010di) koji su pro\u017eeti filozofskim nabojem, \u010desto \u201esilogisti\u010dki\u201c ustrojeni, podstaknuti pitanjem o krajnjem smislu i besmislu bivanja i sveta (pogotovu \u201esme\u0161tenog\u201c u nigdinu).

Kada je ve\u0107 tako postavio \u201estvari\u201c, kako dalje gradi na\u0161 autor?

Gradi \u2013 razgra\u0111uju\u0107i, gotovo destruiraju\u0107i, iznutra preoblikuju\u0107i (prekrajaju\u0107i, transformi\u0161u\u0107i) za\u010deto.

Otuda u knjigama \u2013 \u201esastavcima\u201c njegovog petoknji\u017eja \u2013 tolika mno\u017eina formi stihovanja, ali i (hotimi\u010dno) sudaranje i susretanje stiha i proznog teksta, stiha i zapisa, stiha i rasprave, stiha i esejisti\u010dkog za\u010detka, stiha i prozaide, odnosno lirske epifanije.

Sve to je, u stvari, \u201epopri\u0161te\u201c na kojem se susre\u0107u dva lika jednog pesnika: jedan odan veledelu sa drugim ovovremenim i skepti\u010dnim, opredeljenim za fragment, ise\u010dak, atomizovanu i disperzivnu sliku sveta kao samu suprotnost drevnoj i mitskoj, zagubljenoj celovitosti.

Ali sva ova formalna a pogotovu smisaona protivure\u010dja imaju svoju ulogu i daju doprinos iznutra dinamizuju\u0107i \u010ditav zahvat; moglo bi se gotovo re\u0107i i da formotvorno \u201emodernizuju\u201c sam koncept.

Po cenu paradoksa, primeti\u0107e skeptik.

Da, upravo po cenu paradoksa. Nalazim da i to jeste jedan od autorovih nauma: igrati i na paradoks, negovati ga.

U riznici svetske literature \u2013 bez ikakve \u017eelje za doslovnim povezivanjima i pore\u0111enjima \u2013 jo\u0161 jedan dalji \u201eme\u0111a\u0161\u201c kompleksnim naumima ove vrste mogao bi da bude Geteov Faust.

\u017delja za kona\u010dnim saznanjem/saznanjima?

Ima i te \u017eelje u na\u0161eg autora.

Na drugoj strani \u2013 pevanje u beskona\u010dnost/beskona\u010dje.

Vredi se, tim povodom, spomenuti nikad dokon\u010danih Kantosa Ezre Paunda.

Kao \u0161to je intelektualni brid hotimi\u010dna \u201ekorekcija\u201c (gotovo \u201esuspenzija\u201c) lirskog poja (setimo se T. S. Eliota).

Najzad, kad se ve\u0107 ispoma\u017eem analogijama i njihovim prisencima: svest da i u malome mo\u017ee da izbiva veliko, karakteristika poetskog koncepta Vaska Pope, nezaobilazno se javlja i u Stojanovi\u0107evom pothvatu.

Ve\u0107 je prime\u0107eno \u2013 i to nedvosmisleno i neskriveno jeste tako \u2013 da i ovde, u Svetu u nigdini, konkretno u knjizi Dom svetlosti, postoji \u201ezona kontakta\u201c s Malom kutijom Vaska Pope.

Stojanovi\u0107 svakako zna da osim velikog u malom i osim Kosmosa sa velikim k postoji i kosmos malih stvari, obi\u010dan, ljudski, emocijama po\u010desto nabijen, i u ime te svesti obelodanjuje u \u010ditavom poznijem nizu pesama i vlastiti lirski glas, lirsku nit.

Kompleksno pevanje, kompleksan autor, pesnik s velikim rasponom, sa slo\u017eenim registrom nijansi mo\u017ee (ili mora?) i to sebi da omogu\u0107i.

Kako bi i bilo druga\u010dije ako je Svet u nigdini \u2013 petoknji\u017eje zasad dostupno kao jedinstveni poetski kodeks umno\u017een u malom broju primeraka, upravo za upotrebu ove raspre \u010diji smo u\u010desnici \u2013 utopijska apsolutna knjiga Dejana Stojanovi\u0107a, dakle malarmeovski apsolut, u neku ruku.

Parafrazira\u0107u, opet po se\u0107anju, Borhesa.

Apsolutna pri\u010da, ili apsolutna knjiga, po Borhesu jeste knjiga pustinje. Pe\u0161\u010dana, zrnasto nedogledna i \u010desti\u010dno neprebrojna... U isti mah jedna vizija i himera.

Zar upravo to nije razlog da \u017eudimo za apsolutnom knjigom?

Svet u nigdini Dejana Stojanovi\u0107a jeste, na njegov na\u010din, taj ovaplo\u0107eni san.

Free picture Srba Ignjatovi\u0107 - Ovaplo\u0107eni san Dejana stojanovi\u0107a integrated with the OffiDocs web apps