Gordana Vlahovi\u0107 - PRISTUP U MISAONI SVET DEJANA STOJ

Scarica questa foto Modifica con l'editor online di GIMP

Dejan Stojanovi\u0107, pesnik \u0161est knjiga pesama, antologi\u010dar, autore odabranih intervjua, danas pred \u010ditaoce donosi svoju, kako ju je nazvao PENTALOGIJU, objedinjenu imenom Svet u nigdini. Pet dela pi\u0161\u010devih povezano je jedinstvom op\u0161te zamisli a naslovljeno:

Ozar;

\uf02dSvet io palude;

\uf02dSvet u nigdini;

\uf02dSvet io ljudi;

\uf02dDom Svetlosti.

U prvoj knjizi Ozar, \u010ditalac se suo\u010dava u poeziji i prozi sa metafizi\u010dkim temama autorovim: nastanak sveta, istorija Balkana i Zemlje, izvori svetlosti i izvori istine. Opsesivna tema bi\u0107a koje misli: odnos \u017eivota i smrti i ve\u010dito kru\u017eenje; izranjaju jedno iz drugoga iu simbioti\u010dkom su prepletu.

Smrt tra\u017ei da bi mogao \u017eivot da rodi

Samo ono \u0161to se rodi mo\u017ee da umre

A samo ono \u0161to umire zna vrednost

Ve\u010dnog \u017eivota u ra\u0111anju i umiranju.

Iznad svega je Bog, i praznina koji po autoru \u010dine Apsolut, \u0161to je jednako Ozar. Daje se Mogu \ u0107nost filozofima za polemiku, s obzirom da idealisti \ u010dka filozofija Apsolut sagledava kao ve \ u010dnu, beskona \ u010dnu prvobitnu osnovu svemira, un dijalekti \ u010dki materijalizam odbacuje metafizi \ u010dki pojam Apsoluta i priznaje kao jedinu stvarnost materijalni svet Koji SE nalazi u ve\u010dnom pokretu i razvitku.

Autore menja formu iskaza. Koristi stih, koristi dijalo\u0161ku formu (pri \u010demu polemi\u0161e sa bogovima antike, te sa Homerom), i prozno-poetske sekvence kojima isti\u010de svoje filozofske stavove. U drugom i tre\u0107em ciklusu (\u201e\u0160ekspir u svemiru\u201c, \u201ePlaneta Zena\u201c) primenjuje neobi\u010dnu formu, kombinuju\u0107i elemente jednog knji\u017eevnoteorijski strogo utvrnipes,\u0111 venca ovoga u010dkog eksperimenta. Iako ih naslovljava kao sonetne vence oni to nisu u tradicionalnom obliku. U prvoj takvoj tvorevini sa\u010dinjenoj iz petnaest stihovanih refleksija, poslednjim stihom prethodne pesme po\u010dinje slede\u0107a. Kao bene su kaskade koje se prelivaju jedna u drugu da bi se slile u petnaestu sublimnu zavr\u0161nicu misaonog toka. Lirski subjekt u \u0160ekspirovom je dru\u0161tvu, poistove\u0107eni su, ogledaju se u bo\u017eanskoj peni svemirske la\u0111e, uz spoznaju da

Umanjen veliki postajem

Jedno sa Bogom, jedno sa svetom...

U poslednjem ciklusu Ozara (\u201ePlaneta Zena\u201c) forma je sl\u010dna, sa\u010dinjena je od dvadeset devet poetskih elemenata. Autorov imaginativni impuls priziva fantazmagori\u010dnu planetu Zenu, po kojoj opet u \u0160ekspirovom dru\u0161tvu, pravi svoje meditativne \u0161etnje. Postulati kojima se te\u017ei i za kojima se traga su: misao, dakle i pamet, istina, znanje, iskra razuma, svetlost svemira.

Ve\u0107 je re\u010deno da su sve knjige petoknji\u017eja povezane jedinstvom op\u0161te zamisli. Druga knjiga imenovana je sa Svet i Bog, i sadr\u017ei \u0161est ciklusa (\u201eProemium\u201c, \u201eMrak i svetlost\u201c, \u201eNi\u0161ta i ne\u0161to\u201c, \u201ePakao i raj\u201c, \u201c, \u0110c, Bog \u201avo\u201c, \u201eApsolut\u0161c). Autor je duboko zaronjen u poku\u0161aj pronicanja su\u0107tine svemira, te smisla postanka i trajanja bi\u017a u njemu. Traga za ravnote\u0107eom i mogu\u0161no\u0107\u010u uspostavljanja harmonije, u naoko nespojivim, disarmoni\u010dnim pojavama i pojmovima, delimi\u010dno nazna\u0161denim u nazivima ciklusa (mrak i svetlost, ni\u0161 i raj, Bog i \u0111avo, ali i haos i red, nula i bezbroj, deljenje i stapanje, kretanje i stati\u010dnost; autor koristi pojam nepokret).

Misao o Bogu vazda je prisutna. Tuma\u010denje koje se \u010dita o zemaljskim religijama i svetim knjigama nije uobi\u010dajeno za ustaljeni red stvari, ali nagoni na razmi\u0161ljanje. Mnogobrojna su bogohulna tuma\u010denja Boga, a Bog sam po sebi su\u0161tina je, on je sve, i svemo\u0107. Pobuna protiv mraka jeste Bo\u017eja pobuna, tvrdi autore.

Kao iu delu Ozar, a vide\u0107e se iu ostalim knjigama, naglasak je na SVETLOSTI. Nije slu\u010dajno. Znano je da svetlost i tama simbolizuju naizmeni\u010dne vrednosti jednog ciklusa. Na svim kosmi\u010dkim stranama iu ljudskom \u017eivotu posle tamnine dolazi svetlo razdoblje. Kao kosmi\u010dka objava ili kao unutarnje prosvetljenje svetlost uvek dolazi posle tame i simbolizuje \u017eivot, spas. U Starom zavetuzuje simboli i sre\u0107u dobijenu od Boga. Tama je zlo, nesre\u0107a, prokletstvo, smrt. Hri\u0161\u0107anska simbolika nastavlja se na starozavetnu. U Jevan\u0111elju po Mateju, u\u010denici Hristovi su svetlost svetu, au Jevan\u0111elju po Jovanu, Isus je svetlo sveta. U na\u0161eg autora Svetlost je Bo\u017eja pobuna...

\u010cesta je autorova odstupnica od uobi\u010dajenog poetskog diskursa, jer zala\u017eenje u sfere filozofskog tuma\u010denja pojmova i pojava uz povremene fantazme (pojmovi praznine, oblika, prostora, vremena) daje premo\u0107 meditativnog nad poet. Autor pomera \u017eanrovske granice (i toga \u0107e se dr\u017eati do kraja petoknji\u017eja), pi\u0161e stih, dug i razu\u0111en, prozne zapise koji su katkad lirskog iskaza, a katkad filozofski traktati. (Uostalom, autor na kraju ispisuje detaljno obrazlo\u017eenje, na nekoliko strana, o formi pojedinih pesama, \u0161to potvr\u0111uje ne samo knji\u017eevnoteorijsko poznavanje versifikacije, nego i svoju potrebu za modifikacijom i eksperimentom.)

U Svetu u nigdini, sa \u0161est odeljaka (knjiga I) zalazi se u sfere sna, kome se ni\u0161ta ne mo\u017ee, i koji nas vodi putevima na\u0161e podsvesti. Ger,

Negde duboko u svesti

Stalno sanja svet podsvesti;

Govori da sve je va\u017eno

\u0160to se ra\u0111a iz blagosti

(\u201eOko svesti\u201c)

Prvi san lirskog subjekta o tajni je nad tajnama, o \u017eeni, ovaj put o \u017eeni vili, sa kojom vodi dugi razgovor; ne kako bi se u prvi mah o\u010dekivalo, o zaljubljenosti. Njemu san slu\u017ei da iznese svoje stavove o odnosu \u017eivota i vremena, o sada\u0161njem trenutku koji pre nego \u0161to se na njega pomisli postaje pro\u0161lost, o razvoju umetnosti kroz vekove, moderno o razlici izme\u0111u pomod, o funkciji jezika i njegovom menjanju, o slobodi i samo\u0107i i samodisciplini kojom se ostvaruje li\u010dni uspeh. Zanimljiv stav Dejana Stojanovi\u0107a jeste o materijalisti\u010dkoj civilizaciji koja po\u010diva isklju\u010divo, ili do najve\u0107e mere, na forsiranju tehnolo\u0161kog kursa iu biti je antikulturna. A cilj njen je isklju\u010divo vulgarna mo\u0107 novca. Prozni tok kazivanja prepleten je stihovima na neke od pomenutih tema, koje poeta mislilac i vila izmenjuju iu daljem razgovoru. Vila o pomo\u0107i, te\u0161ko\u0107i, opasnosti i hrabrosti; un njen sagovornik o bu\u0111enju dana i razgovoru domare i svetlosti.

Autor ponire iu daleka vremena, o\u017eivljavaju\u0107i nepoznate heroje, nestale civilizacije, pominju\u0107i mitove, sujeverne kvazi teorije (Atlantida, Sumeri, Lemuri i Lemurije i sl.). No svestan je da je ovaj svet jedina istina. Drugim se snom preobli\u010dava \u017eena vila u zmiju, ostrvo u potop, snovi u no\u0107nu moru. Nema vi\u0161e misli o idealnoj \u017eeni, ai svet snovnih vizija nije trajan. Ne smeta mu da u snu tre\u0107em nastavi preispitivanje porekla zla u svetu, te sposobnost adaptacije zarad pre\u017eivljavanja. Razgovor, poetsko meditativni sa Arnoom Danijelom, trubadurom iz dvanaestog veka, vi\u0161ezna\u010dan je i vi\u0161eslojan, uz sjajnu \u0161etnju po istoriji i knji\u017eevnosti, ali i po savremenim problemima sveta (odnos Istoka i Zapada, globaliza me\u0111udr\u017eavnih granica itd.).

La lingua slavljenje Tvorca bezuslovno è:

Bog je svet e Svet je bog.

\uf02dBez Tvorca nema pravog saznanja.

\uf02dSveti zrak jedini je Bo\u017eji tron.

Re\u010di stavljene u usta trubadura da verovanje u Boga jeste vera, a da je propisana religija posredni\u0161tvo, nalazimo iu prethodno pomenutim delima. Mo\u017eda se ne mo\u017ee doku\u010diti elizijska (nebeska, nadzemaljska) spoznaja, ali ose\u0107ati i misliti jeste va\u017eno, i nije potrebno da sve znamo. A san nekad prevari tamne senke se\u0107anja i potisnutih \u017eelja.

U Svetu i ljudima, u prvom ciklusu pod nazivom \u201eMeditacije\u201c, pesni\u010dkim slikama posti\u017ee se sklad sa \u010dujnim i vidljivim (\u0161um talasa, \u0161koljka koja peva svoj san uz010 uvo sine0161 sneniks \uda, uvo sine0161s stapanje sa vodama i \u0107umom svemira). Poeta natkriljuje misle\u010eg traga\u0161da za odgonetanjem te\u010kih tajni mikro i makro sveta. Nedugo zatim, \u0107ditalac uroni u splet filozofsko-lirskih zapisa u kojima opredme\u017ena stvarnost autoru postaje sredstvo za dalju meditaciju. I sve mo\u0161ee biti povod za zapitanost: usamljeni park, lep dan, obale, nakit, ma\u0107ne, da bi se iskazao odnos prema samo\u0107i, teskobi, zabludama, mo\u0107i i nemo\u010i slavnih, pravdi, slobodi . Povremeno su to \u201ditave prozne filozofske celine (\u201eApsurd\u201c, \u201eLogika\u010c), a povremeno lapidarna, svedena gnomska re\u201denica (npr. \u201eBradati starac\uXNUMXc).

Su je mnogo video, ali nije voleo da pri\u010da. Razmi\u0161ljao je o sebi i drugima i shvatio brzinu. Shvatio je da vreme nije pro\u0161lo zato \u0161to je pro\u0161lo, ve\u0107 zato \u0161to je izgubljeno.

Stojanovi\u0107 razmatra i probleme knji\u017eevnog stvaranja, bezbroj poetika u kojima umiru mi\u0161ljenja, pravi razliku izme\u0111u politi\u010dkih disidenata - pisaca i knji\u017eevnih disidenata. Kriti\u010dki je njegov odnos prema knji\u017eevnoj birokratiji (borba za \u010dlanstva u \u017eirijima, u redakcijama \u010dasopisa, za \u010dlanstvo u akademijama, za nagrade koje se dodeljuju po nagovoru i dogovoru...). Ironi\u010dno tuma\u010di i na\u010din postanka bestselera, te razliku izme\u0111u pesnika i stihotvorca: stihotvorac sla\u017ee re\u010di i rime u stihove; pesnik sla\u017ee stihove i rime u zna\u010denja. Stojanovi\u0107 ne robuje utvr\u0111enim poetikama; njegov cilj nije dopadanje na prvi pogled. Misao prevladava nad emocijom; poetizacija teksta prisutna je toliko da ne potisne metafizi\u010dku ravan. Ostaje upitanost da li je pesma samo ono \u0161to li\u010di na pesmu... pre\u017evakavati ve\u0107 pre\u017evakano, istoriju i klasi\u010dna dela, i praviti umetnost, ili je pesma bele\u017eenje \u017eivota kao da se prvi mettere \u017eivi.

Da li se kao odgovor mo\u017ee prihvatiti misao sa kraja ove knjige: Sve se svodi na nekoliko re\u010di, na nekoliko glavnih pojmova. Sve ostalo su pri\u010de koje ovima slu\u017ee.

Dom svetlosti, peta knjiga u nizu, u slavu je svetlosti, uspomena i ljubavi. Poetizovani prizori, uz ricordane izlete, plene toplinom prepoznavanja, makar samo u se\u0107anju, \u0161to ne dovodi u pitanje spoznaju da je vreme povratka ku\u0107i. Nada i uspomena izbor su prvog ciklusa.

Naslovljavanjem nekih od svojih pesama odabranim imenima autore otkriva i svoje afinitete: Macuo Ba\u0161o, stari pesnik, koji nas u\u010di ume\u0107u otkrivanja nade u sitnicama; Julije Cezar, izdvojiv od svih Cezara, jer je Julije sa stra\u0161\u0107u i \u010da\u0161\u0107u; te Henri Miler, \u010dudak io ekscentrik, pa ipak, od onih retkih, koji

zna da samo oni koji si\u0111u na dno

uistinu razumeju lepotu.

Kona\u010dno, io \u017eena je pomenuta u stihu Dejana Stojanovi\u0107a. Kao san, kao ideja, kao re\u010d nekazana, obala koja ih deli, uspomena ja\u010da od jave. Namah prisetim se onih Du\u010di\u0107evih: Jer ti ne postoji\u0161, nit si postojala... Jedan fini lirski ciklus.

Treba pomenuti poslednji ciklus Doma svetlosti, imenom Gradovi. Ispisan u prozi, mogao bi biti putopis jer govori o trinaest svetskih gradova. No, nije klasi\u010dan putopis. Ko \u017eeli da prona\u0111e klasi\u010dne turisti\u010dke podatke, neka se ne nada. Pred \u010ditaocem su esejisti\u010dki lirski zapisi u kojima se, naslonjena na istoriju, gradi pri\u010da o svetlosti, ve\u010dnom gradu, tajanstvenosti, pro\u0161losti, ve\u010dnom snu slikara i ma\u0161tara, u zadavis do\u017eivljaja putopisca. O Beogradu, tako\u0111e, kratak zapis o starom duhu i ponosu koji svetle na novom mestu. Na kraju ciklusa pesni\u010dki san o Novome gradu, gradu Svetlosti sa hramom posve\u0107enom Suncu, io novoj planeti koja \u0107e biti jedan veliki grad. San o svetu bez deoba. Samo Veliki san.

Ako bi se objedinilo petoknji\u017eje zajedni\u010dkim obele\u017ejima bilo bi slede\u0107e:

\uf02dmeditacija, misanost;

\uf02dstavovi koji podsti\u010du polemiku;

\uf02dotklon od klasi\u010dne \u017eanrovske podele, te raznolikost forme (stih, prozni zapis, traktat, esej, dijalog);

\uf02ddominacija svetlosti u slavu \u017eivota;

\uf02dBog iznad svega, jedan jedini.

Antagonizam iskre bo\u017eanske svetlosti i mo\u0107i tame prisutan je. Ali ha messo Boga pobe\u0111uje an\u0111ela domare.