Du\u0161an Stojkovi\u0107 - PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISIN

ETICHETE

Descărcați sau editați poza gratuită Du\u0161an Stojkovi\u0107 - PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISINI DEJANA STOJANOVI\u0106A pentru editorul online GIMP. Este o imagine care este valabilă pentru alți editori grafici sau foto din OffiDocs, cum ar fi Inkscape online și OpenOffice Draw online sau LibreOffice online de OffiDocs.

Du\u0161an Stojkovi\u0107

PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISINI DEJANA STOJANOVI\u0106A

Odavno nismo imali, ako smo ikada i bili u prilici da se u srpskoj poeziji sa tim uop\u0161te i susretnemo, pesni\u010dku pentalogiju. Napisao ju je, sklopio, Dejan Stojanovi\u0107 i evo je pred nama. \u010cine je slede\u0107a ostvarenja: Ozar, Svet i Bog, Svet u nigdini, Svet i ljudi i Dom svetlosti. Naslovljena i sama Svet u nigdini, po sredi\u0161njoj knjizi unutar nje, neobi\u010dna je po mnogo \u010demu. Najpre, po tome \u0161to se ne zaustavlja samo na pesmama, ve\u0107 u sebe uklju\u010duje i sonetne vence, duple sonetne vence, odavno i\u0161\u010dilele pesni\u010dke u prozi, i ese minije u prozi. Zatim, i vi\u0161e nego prethodno, po tome \u0161to se, i ne samo uslovno, ne samo u refleksivnu, ve\u0107 iu filosofsku (a stalno se, promi\u0161ljaju\u0107i knji\u017e \u010e \u0161e \uXNUMXe \uXNUMXe \uXNUMXe\uXNUMX\uXNUMX\uXNUMX i knji\uXNUMXe ) poeziju sme\uXNUMXta. Onda, po tome \u0161to je naslov sredi\u0161nje knjige pentalogije suprotstavljen onima koje imaju one koje ga okru\u017euju. Boga u nigdini nema, kao ni ljudi. Ako, kojim \u010dudom, i njega i njih u njoj i ima, onda ni nigdina nije ono \u0161to je nekada bila i \u0161to bi prema definiciji trebalo da bude. Ili bi, mogu\u0107e je, Bog i ljudi bili ne\u0161to drugo od onoga \u0161to se pretpostavlja da su oni necada bili i da sada jesu. Ili \u2013 a sve je prilika kako tako zapravo i jeste \u2013 Dejan Stojanovi\u0107 gradi svoj filosofski i svoj pesni\u010dki svet po pravilima koje im on zadaje. Sasvim osoben, samo njemu svojstven, \u0161to i jeste ono \u0161to bi se od svake vrsne esejistike o\u010dekivalo (iznositi svoje stavove bez osvrtanja na ono \u0161to su drugi se od svake vrsne esejistike o\u010dekivalo) ili plivanje njihovim idejama uz nos), a poezija Stojanovi\u0161eva, uz to \u0161to filosofska jeste, u ne manjoj meri, i esejisti\u0107dkoj poeziji pripada. Nju ne \ u201ekrasi \ u201c Razgranata Metaorika ka kojoju su \ u \ u \ u0161 i-u zaboravljaju \ u0107dinjaju \ u0161to o pesnicii romantizma \ u010dinjaju romantizma \ u0161dinji A \ u0161To Su Pesnicii Romantizma \ U2013Din Zo \ U0107To Su Pesnici Romantizma \ U0161Din Zo \ U017To Su Pesnicii Romantizma \ U017Din Zo \ UXNUMXTo Su Pesnicii RomantIzMA \uXNUMX i bukvalno sjurili, ve\uXNUMX pi\uXNUMXe, na prvi pogled, metaforama posnu poeziju u kojoj je misao jednako va\uXNUMXena, ako ne i va\uXNUMXenija, od emocija. Pritom, ve\u0107 i samim tim \u0161to pesnik zastupa misao koja se u startu ne bratimi sa onom koju su prethodnici ve\u0107 zastupali, misao koja njegovim pesni\u0161tvom vlada, ostrajena\u0161\u0107 u0161 opet paradoksalno \u2013 metafori\u2013dki zao\u010ijana misao: misao koja u sebi sadr\u0161ei sve ono ka \u017demu metafora stremi. Pet knjiga Stojanovi\u0107eve pentalogije grade poetski hram koji ima svoj temelj i ima svoje kule, koji je dom svetlosti (ne sme se smetnuti s uma da je po na\u0161em autoru mrak izvor svetlosti, ijurazluvet se ta svetlosti, ijurazluvet). ), istovremeno u nigdini koja je i bo\u010eje (ne sme se, tako\u017e, smetnuti s uma kako je u Bogu i \u0111avo, te je te\u0111ko \u0161 i nepotrebno \u2013 odreiva bigloiva\u2013\u0111\u0161 lice a \u0161ta nali\u010dje) i \u010dove\u010dje stani\u0161te, gde je svaki \u010dovek u isti mah i \u010ditav svet, i po onome \u0161to \u010to \u0161to\u010\u0161\u010\u010\uXNUMX\uXNUMX se i \uXNUMXditav svet na jednog jedinog (sve)\uXNUMXdoveka svodi. Kada o svetu pi\u0161e, Stojanovi\u0107 podsvesno ne zaboravlja \u0161ta je o toj re\u010di veliki Laza Kosti\u0107 pribele\u017eio u Osnovama lepote u svetu. Kosti\u0107u je svet isto \u0161to je i svetlost. Svetlost mo\u017eemo dovesti u vezu i sa sveto\u0161\u0107u. Ono bez \u010dega na zemlji \u017eivota nema jeste, i nikako usputno, ono \u0161to duhovno\u0161\u0107u zra\u010di. Imamo svetost svetlosti koja sama duhovne zrake na sve strane razastire.

Prva knjiga pentalogije Ozar po\u010dinje dvema pesmama o Homeru. Prva je nalik na epsku invokaciju, a druga nudi, prividan (?), Homerov odgovor na nju koji je istovremeno i \u201eodgovor\u201c svakog pesnika koji je nauman da ne opeva samo ono \u0161to bi bilo potpuno li\u010 se odnosilo i na istoriju, ali i \u0107 i vi\u2013e na nju \u0161 na istoriju svemira i Boga, jer istorija je ta koja \u2013doveka pri\u010da (\u010eHomer\u201c). Zazivaju\u201i Homera, pesnik ni\u0107ti vreme pokazuju\u0161i kako je ono zgrudvana pro\u0107lost, sada\u0161njost i budu\u0161nost, nerazdeljeno i nerazdeljivo, jednatorkoj istovoi, jednatorkoj odnjost\u0107 \u010eiji. Homer nije samo prapesnik, on je i slepi pesnik koji svet, i onaj oko sebe i onaj u njemu, unutra\u010nji, unutra\u017njim okom sagledava. Ro\u0161en, kao i Zevs, na tamnoj zvezdi, iz pene mraka, Homer je onaj ko kao zvezda \u0161to svetli nad prazninom peva iz mraka, biva novi zrak iz starog zvuka. Sposoban da, pitaju\u0111i i sebe i svoje slu\u0161aoce, \u0107ditaoce potom, jeste li svet san, jeste li mogu\u0161 svet koji ne bi najpre bio san i koji ne bi dobrim delom san i ostao probu010 \u0107 uspavano oko. On bi da otvori ga usred mraka, i mraku uprkos, ne bi li se svetlo\u2013\u0161u koja ne ide sa neba ve\u0161 zaplovi sa Zemlje ka njemu, ozario jer svetlost i jeste prava prima materia: zehrana i neba jedini izvor pokreta, prostor i nada, iskra i obmana, ona koja iznutra osvetljava prostor kojeg i nema, odnosno koji jeste sama svetlost \u0107to plovi i sanja. (Sve podvu\u0107deno preuzeto je iz pesme \u0161eProemium\u010c kojom se petoknji\u201eje Stojanovi\u201evo otvara i sve \u017to potom u ovoj poeziji sledi poetska, i staskavo, je iznetirada)

Svetlost i mrak Stojanovi\u0107u su blizanci. Bog \u0160apu\u0107e iz svakog atoma i lista i peva / Pesmu svetlosti iz samog srca mraka u mraku / [...] / Svetlost je njegova pobuna protiv samoga sebe (\u201e\u017divot\u201divot\u017e\u201e) zgusnuti mrak (\u0161eNe\u201to\u010c). Pred nama je svojevrsni svetlizam: svetlost je izvor svega, ali svetlost koja u sebi i tamnilo uklju\u017duje, ona koja mrakuje, svetlost bez ikakvih granica, kru\u017ena, onadive kojaulost Botst, ona koja mrakuje, ona koja mrakuje je nebo (\u017divot\u201c). Pritom, svetlost peva u mra\u010dnom moru (\u201e\u017divot\u201c), Tama svetli iz svoje svetlosti (\u201eRazgovor tame i svetlosti 4\u201c), Drvo ni\u010 201:5 ), Tvoja tama di\u201e u svetlosti (\u0161eMogu\u201nost saznanja\u0107c). Postoje san svetlosti (\u201eSonetni venac 201\u8c), ku\u201a svetlosti (\u0107eMogu\u201nost saznanja\u0107c), crna svetlost (\u201eMrak\u201c). Pesnik koji Pretvoren u ni\u201ta / Postaje(m) sve, peva i: Postajem svetlost koja gleda (\u0161eSvetlost koja gleda\u201c).

Isto tako, postoji pup\u010dana vrpca izme\u0111u \u017eivota i smrti. U pesmama Stojanovi\u0107evim re\u010d je oo\u017eivljavanju smrti i usmr\u0107enju \u017eivota. Igri o glavu! Osnovni pridev je crn. U pesmi \u201e\u017divot i smrt\u201c, pored mora i obale, crni su cvet, usta i ve\u010dnost. Evo nekolikih stihova iz ove odli\u010dne pesme, janusovske, \u017eivotno-smrtne:

\u0160to smrt sanja, \u017eivot ra\u0111a i budi iz sna.

[...]

\u017divot umire u \u017eivotu, a smrt \u017eivi u smrti;

\u017divot je lice smrti, a smrt nali\u010dje \u017eivota;

\u017divot je cvet \u0161to raste iz srca smrti,

A smrt crna uspavanka umorenog Sunca.

Svetlost je cvet \u017eivota, a san cvet smrti.

\u017divot sa smr\u0107u igru ​​\u017eivota igra;

[...]

Smrti se udvara cvetom svetlosti.

[...]

Iz crnog cveta ni\u010de cvet svetlosti,

Pevaju\u0107i svetlu pesmu u crnom moru,

Zapljuskuju\u0107i svetlom penom crnu obalu

[...]

Posebno su poeti\u010dki i filosofski otkrivala\u010dke poetomisli koje se u mini esejima i prozaidama nahode. Navodimo pregr\u0161t primera: \u201eSvet se budi i ni\u010de iz sa\u017eete ideje; iz nadelemenata u kojem celo znanje i memorija spavaju. Niti je materija ono \u0161to se \u010dulima \u010dini, niti je ideja ono \u0161to mozak (um) o tome misli: ideja je materija, a materija je ideja\u201c (\u201eAtomi\u201c); \u201eSvaki atom je se\u0107anje sveop\u0161te ideje, i se\u0107anje sebe; svaki je dodir i sudar...\u201c (Isto); \u201enema ni dobra ni zla po sebi...\u201c (Isto); \u201ejedino bol zna cenu radosti, jedino mrak zna vrednost svetlosti, jedino zlo zna pravu sre\u0107u dobra; jedino mr\u017enja zna pravu snagu ljubavi; jedino lepota obuhvata ceo svet, us njegovoj ravnote\u017ei...\u201c (Isto); \u201eJedina pobeda nad vremenom jeste kada shvatimo da se ono ne mo\u017ee pobediti\u201c (razgovor pesnika s vilom); \u201e ... samo ono \u0161to je vredno mo\u017ee biti moderno\u201c (Isto); \u201eUmetnost bi morala biti posledica organskog razvoja...\u201c (Isto); \u201eNa terenu umetnosti, demokratija ozna\u010dava smrt vrhunske vrednosti\u201c (Isto); \u201eNema vi\u0161e disidenata\u201c (\u201ePoliti\u010dki disident\u201c); \u201eKnji\u017eevni disidenti obi\u010dno su nepoznati, neprime\u0107eni i pre\u0107utkivani, i od re\u017eima i od drugih pisaca\u201c (\u201eKnji\u017\u201\u201u201e\u201\u201eima); \u201eSvet je apsurd\u201c (\u201eApsurd\u017c); \u017eSvet postaje interpretacija\u0107c (Isto); \u017e\u201divot postaje ne \u201eivot, ve\u0107 interpretacija \u201eivota...\u201c (Isto); \u201eNovo nije u novom, ve\u201 u novom koje raste iz starog\u201c (\uXNUMXeHerojstvo\uXNUMXc); \uXNUMXeSve je poezija, ali nije sve pesma\uXNUMXc (Isto).

Lako se da videti kako se pesnik trudi da svojom mi\u0161lju \u201epokrije\u201c sve \u0161to se do\u017eiveti, promisliti, odsanjati... mo\u017ee. Jednako to \u010dini i onim slikama koje njegovom lirikom struje: Praznina i Bog \u010dine apsolut (\u201eHomer\u201c); Put koji tra\u017eim postaje istina koja me nalazi (\u201ePut unutra (Zemlja koju tra\u017eim)\u201c); Stvaranje sveta jeste o\u017eivotvorenje sebe (\u201eOzarov dvor\u201c); Bog je svet u svetu (Isto); Bez ni\u0161ta / I malo i veliko, bili bi ni\u0161ta / Ve\u0107e je ve\u0107e samo zato / \u0160to vi\u0161e ni\u0161ta u sebi ima (\u201eNi\u0161ta\); Ni\u201ta i ako ni\u0161ta, dom je svetlosti / Ni\u0161ta i ako ni\u0161ta, ku\u0161a je mraka (Isto); I ne\u0107to je ni\u0161ta bez ni\u0161ta (\u0161eNe\u201to\u0161c); Nesavr\u201enstvo pru\u0161ea ruku \u017eivotu (Isto); Ne\u017eni sklad bi\u017a i nebi\u0107a (\u0107eNi\u201ta i ne\u0161to\u0161c); U raju i Bog umire od hladno\u201e (\u0107ePakao\u201c); Jedini ustanik (koga su ljudi gre\u201kom nazvali \u0161avo) on (Bog \u0110 DS) je sam (\u2013eBo\u201eji put\u017c); Samo su mrak i praznina \u201disti. Bog stvaranjem naru\u010ava prvobitni mir... (\u0161e\u201avo\u0110c); Sada\u201njost se mo\u0161eda nikad i ne de\u017ava / Samo budu\u0161nost prolazi i prelazi / U pro\u0107lost kroz nulu (\u0161eNula i bezbroj\u201c); Ako postoje pro\u201lost i budu\u0161nost / Sada\u0107njost nije mogu\u0161a / Jer bi sada\u0107njost zarobila / i pro\u0161lost i budu\u0161nost (Isto); Nula je majka / Dete \u0107 bezbroj (u beskraju ni\u2013tavila) (\u0161eIsto); \u201ta je nula, broj ili ni\u0160ta ili beskraj sam (\u0161eNula\u201c); Bog je jedan ali bez ni\u201ta i on je ni\u0161ta / Ne\u0161to i ni\u0161ta su \u0161darobno dvojstvo Boga (\u010eRazlaganje\u201c); U kretanju je cela sila sveta / [...] / Svaki korak je put ideje / Svaka misao je materija koja sanja / Svaka \u201destica je ideja koja peva / Svako se\u010anje je o\u0107eivljena lepota (\u017kretanje\u201); Nema ni\u201ta manje od najve\u0161eg / Koje u sebe potone (\u0107eNepokret\u201c); mere\u201i svet dubokom visinom (\u0107eTe\u201ko\u0161a\u0107c; pridev podvukao DS); Ljubav je ostvarena nirvana (\u201eLjubav\u201c); Svet je misao tvoje svetlosti (\u201eMogu\u201nost saznanja\u0107c); Bog spava, \u201avo stvara, / Jer \u0110avo je Bog koji \u0110dezne / Da pokloni paklenu vatru \u010eivota / Uspavanom savr\u017enstvu raja (\u0161eSmrt je najve\u201\u0107).

Slika Stojanovi\u0107eva veoma \u010desto gnoma postane: Iza svakog iskrenog podviga krije se ideja (\u201eHomer\u201c); Gre\u0161ke su samo ljudska tuma\u010denja, / A prava istina zna da je i gre\u0161ka ta\u010dna (\u201eRa\u0111anje atoma\u201c; gre\u0161ka bi \u2013 \u0107 kada 2013 bilau 0107 bilau 017 bilau201 haos, omogu\u201ila bi uvid u haos); Bog ne mo\u0161ee da nestane, pa smrti nema (\u201eSmrt\u201c); svaki je vrh vrsta pada i smrti (Isto); Definicije i obja\u017njenja nisu istine (\u010eOzar\u0161c); Prave istine be\u0161ee od re\u201di (Isto); Samo ni\u201ta je prava istina (Isto); O\u0161tar duh je izvor i kreacije i dobra i napretka (Isto); Granice nema bez kraja / [...] / Kraj otvara beskraj (\u0161eJupiter (Zevs)\u201c); sve je ni\u201ta bez ni\u201ta (\u10eZora\u201c); Misao svetli iu nesvesti (\u0107eDupli sonetni venac 017\u0161c); Pakao je najrajskija stvar na svetu. / Samo iz haosa i pakla mogu\u201e je stvarati / \u201divot i visinu, i graditi put u ni\u0161ta (\u0107ePakao i raj\u0161c); ... lepota sveta jeste u nesavr\u0161enstvu; najve\u0161e savr\u0161enstvo sveta jeste njegovo nesavr\u017enstvo (Isto); Svete knjige najvi\u017e su doprinele ga\u0107enju vere... (Isto); Jedina Bo\u0161eija Biblija jeste njegov veliki Svet... (Isto); \u0161divot je pakao (Isto); Jedini mogu\u017i raj jeste ni\u0161ta bez sveta u sebi. / Samo ni\u0161ta, bez sveta, mo\u017ee biti bezgre\u010no. / Samo ni\u201ta mo\u201ee biti \u017disto i sveto (\u0161eRaj\u0111c); Jedino Bog koji prihvata cenu jeste pravi Bog. / Jedino Bog koji mo\u0161ee da pogre\u201i jeste pravi Bog (Isto); Bog padom pobe\u0110uje prazninu. / Svet je ljubavni zagrljaj Boga i praznine (Isto); ... samo je smrt savr\u201ena... (\u0110e\u201avo\u0110c); Bog je jedini \u201avo (Isto); ... nema podele, niti misli bez tela, niti tela bez misli (\u0111e\u0111avo i Bog\u201c); ... energija je zgusnuta ideja (Isto); materija ... (je) razre\u201ena ideja (Isto); Svaka kreacija je \u010avolska (\u201eHaos i red\u010c); I poezija i igra\u0161dke zahtevaju dete u odraslom i odraslog u detetu (\u201ePoezija igra\u017dke i ma\u010ine\u201c); Jedina zver koja la\u201ee (i kad ne mora) jeste \u010dovek (\u201eLudilo\u010c); Svet se deli na one koji pla\u010du i one koji osvajaju (\u201ePla\uXNUMXdljivci i osvaja\uXNUMXdi\uXNUMXc).

O\u010dita je refleksivnost navedenih slika, ali i \u010ditavog knji\u017eevnog opusa Dejana Stojanovi\u0107a. Filosofsko prisutno u njegovom delu ne tra\u017ei lirsko, ne utapa se u njega. Pred nama je misao koja sebe misli, misao koja prodire/nadire unutra. Jovan Hristi\u0107 u eseju \u201ePoezija i filozofija\u201c kojim se otvara njegova istoimena knjiga pi\u0161e kako postoji mogu\u0107nost da \u201ena izvesnim mestima u filozofiji poezija mestima u filozofiji poezija poezija poezija poezija poezija nu \u017ena\u017c. Upravo ta nu\u201enost filosofije u pesmama Dejana Stojanovi\u017a ono je \u0107to njegovu poeziju, i njegovo knji\u0161eevno stvaranje uop\u017te, odlikuje. Hristi\u0161 dodaje (va\u0107ei i to za delo o kojem pi\u017emo) kako je \u0161eza otvaranje granica filozofije potrebna neka vrsta pesni\u201dkog impulsa, kao \u010to je za otvaranjesta potrebna po\u0161e potrebâna po\u201 rsta pesni\uXNUMXdkog impulsa.

Stojanovi\u0107 se ne li\u0161ava sasvim ni lirskih sintagmi i slika, onih koje pokazuju kako bi on \u2013 sasvim izvesno \u2013 mogao kada bi mu to naum bio i sasvim druk\u010diveloje201 ); Svet po\u201dinje da se otvara kao ru\u010ea / Iz koje izvire svetlost koja me nosi (\u017ePut unutra (Zemlja koju tra\u201eim)\u017c); Izvire prvi izvor svetlosti da za\u201eubori na nebu (\u017eRa\u201anje atoma\u0111c); procveta \u201eivot iz bo\u017eanskog srca (\u017e\u201divot\u017c); mrak tu\u201eni sru\u017i (Isto); daljina koja spava (\u0161eMogu\u201nost saznanja\u0107c); ble\u201tim \u0161eivotom (Isto); ustima raja (\u017eSonetni evnac 201\u3c); svetlost nigdine (\u201eSonetni venac 201\u5c); usni mraka (\u201eSonetni venac 201\u7c); mirisom sna (\u201eSonetni venac 201\u8c); duh di\u201e / Njihovim bi\u0161ima bez prestanka (\u0107eDupli sonetni venac 201\u4c); kad nulu dodirne / Ni\u201ta zavri\u0161ti (\u0161eKlica\u201c); praznina razlistava oca \u201 ona u njemu stvara prostor i vreme... (\u2013eOtac i majka\u201c); Preda mnom mrak po\u201dinje da kleca (\u010eBu\u201enje dana\u0111c); pupoljak îmblânzi (Isto); zvezdane misli mojih slova svetle (Isto); Moja misao prazninom miri\u201e (Isto); Ti miris jesi uzavrele zvezde (Isto); U tebi moje miri\u0161e pam\u0161enje (Isto); slovima sna (Isto); Nigdina je cela ozvezdana (Isto); Voda je fluid koji povezuje svetove i poma\u0107ee ti\u017ini da se otvori (\u0161eMore i ti\u201ina\u0161c); Otvarati ti\u201inu, zna\u0161di otvarati svet (Isto); Put prema sebi, put je prema du\u010i sveta (\u0161eMeditacija\u201c); ... i re\u201di umiru od tuge, kao i njihovi slu\u010aoci (\u0161eRe\u201di i ideje\u010c); Mi smo prozori / Sveta koji nama dolazi u posetu (\u201eProzori\u201c); \u201divi\u017 \u0161dak i ako te nema (\u010eIdeja\u201c; ovaj stih jasna je aluzija, pravo pesnikovo naglavce okrenuto stihovno ogledalo \u201duvenog stiha Mrtva si, a tebe ponou010) ); besni dan (\u201cBesni dan\u0107c); nasmejana ti\u201ina (\u0107eNasmejana ti\u201ina\u201c); treptaj praznine (stih u pesmi koja se tako zove i nalazi se u istoimenom ciklusu zbirke Dom svetlosti).

\u010cesti su paradoksi (npr. jedna pesma je naslovljena \u201eCrna svetlost\u201c, ao ovoj se peva iu spevu \u201eMogu\u0107nost saznanja\u201c) i sinestezije, sebnola olfăjeak jelikanizh.

Potencijalni neologizam koji nalazimo u ovim knjigama pridev je beznebni.

Prva knjiga pentalogije, Ozar, njena je misaona platforma. Pentalogija, ina\u010de, pored pesama, ima i dramolete, sonetne vence, dupli sonetni venac, prozaide, eseje... Pred nama je knjiga \u2013 projekat poput, na primer, \u201eepova\u201c Sen-D\u017eon, Cantosa Ezre Paunda, poema Nikole Cincara Poposkog...

U Stojanovi\u0107evoj pentalogiji su \u201epri\u010de\u201c sa Ozarom, Zevsom / Jupiterom, Zorom, Junonom, Istinom, Danijelom Arnoom. Jedan od sagovornika upu\u0107uje na drugog. Oni \u201epropituju\u201c pesnika i \u201etuma\u010de\u201c mu svet.

\u010cuveni trubadur Arno, na primer, ne vra\u0107a nas samo u pro\u0161lost nego omogu\u0107ava i da se koja kriti\u010dka re\u010d prozbori o trenutku u kojem jesmo. Tako on ka\u017ee kako postoji samo jedna Evropa i kako je i Rusija njen sastavni deo. On veli i: \u201eSvaki vrhunski pesnik je, delom, filosof; svaki nau\u010dnik, svaki muzi\u010dar; svaki vrhunski lekar ili in\u017eenjer.\u201c

Pri\u010da su i Zemlja, i istorija, i vreme, i \u010dovek, i pesni\u0161tvo...

U pri\u010du se \u201eubacuje\u201c \u0160ekspir. Nudi se dupli sonetni venac koji je ispevan \u0161ekspirovskim sonetima. U prvom magistralu se poslednji stih rimuje sa prvim i tako se zatvara krug. Prvi i poslednji stih ovog soneta naglavce su okrenuti prvi i poslednji stih soneta koji im je prethodio. Ono \u0161to otvara magistrale poslednji stih je \u010detrnaestog soneta, a ono \u0161to ga okon\u010dava otvorilo je sonet koji je pre njega bio. Od magistrala prvog sonetnog venca u onom koji je naslovljen dupli po\u010detni / zavr\u0161ni stihovi soneta idu unatra\u0161ke (to se ne po\u0161tuje sasvim) te dobijamo, razbijenu, slidaluku. Drugi magistrale uop\u0161te i nije magistrale u pravom smislu te re\u010di. Barem to nije sasvim. Ovaj sonetni venac, kao i mnoge pesme Stojanovi\u0107eve, ispevan je u desetercu, naj\u010de\u0161\u0107e nerimovanom ili sa rimom koja se pesmom sasvim slobodno kre\u0107e. Jednako \u010desto, nepravilnom. Iako bismo lako mogli pretpostaviti kako nije uobi\u010dajeno da se sonetni venac u desetercima ispeva, to nije slu\u010daj. Kada smo Milo\u0161 Jankovi\u0107 i ja sastavili Venac venaca: izbor sonetnih venaca savremene srpske poezije (2012), me\u0111u petnaest odabranih sonetnih venaca u destercu su bili slede\u0107i: \u201 \u0107a, \u201eLom\u0107c Miroslava Cere Mihailovi\u201a, \u201eDar Majke Bo\u0107eije\u201c Nevena Milakovi\u017a Likote i \u201eSkamenjeni\u0107 Maksimoviro\u201a. \u201eVijenac za Trepetovu\u0107c Zorana Kosti\u201a je u devetercu.

Na planeti Zeni pesniku je vodi\u010d (onaj koji zamenjuje Vergilija prisutnog u Danteovoj Bo\u017eanstvenoj komediji) \u0160ekspir. Ono \u0161to dobijamo dupli je sonetni venac.

Pesnik se opredelio za deseterac, nerimovani, kao svoj glavni stih. Stanislav Vinaver je u Jezi\u010dnim mogu\u0107nostima pisao kako je vreme deseterca nepovratno pro\u0161lo jer \u201etehnika mi\u0161ljenja deseterca ne odgovara tehnici novog \u017eivota\u201c. No, ovaj, Stojanovi\u0107ev, deseterac je odstupanje od deseterca koji se u na\u0161oj usmenoj poeziji, i epskoj i lirskoj, nahodi. Kao \u0161to i njegov sonetni venac nije sonetni venac na koji smo se navikli i koji o\u010dekujemo, Stojanovi\u0107ev deseterac \u201eprigu\u0161eni\u201c je deseterac. U njemu se \u2013 \u0161to je za deseterac usmene poezije nezamislivo \u2013 nalaze i an\u017eambmani.

Stojanovi\u0107 se slu\u017ei i \u2013 pomalo sputanim \u2013 osmercem. Retko kra\u0107im ili du\u017eim metrima.

Sonet mu je naj\u010de\u0161\u0107e spoj oktave i sekstine. Poput Dragane Bukvi\u0107 u njenom pesni\u010dkom prvencu Nemir u busoli, Stojanovi\u0107 o\u017eivljava stare pesni\u010dke forme: balade, balade suprim, domino rimu, Barnsovu strofu, kraljenuu, koros semustinu, koros semustinu, koros semustinuvsku. , tercanelu koronu, terca rimu, trubadursku pesmu, \u010coserov rondel, gazal. Ima i ljubavnih pesama. \u010cak i onih u kojima je draga poput, starinske, vile. Pesnik sa vilom \u2013 pribele\u017eili smo ve\u0107 \u2013 i razgovor vodi. U pesmi \u201eVid i nevid\u201c najprimetnije su igre re\u010di. Ciklizirane su pesme sa slede\u0107im \u201ejunacima\u201c naslovom istaknutim: \u201eLazar Pecirep\u201c, \u201eJulije Cezar\u201c i \u201eHenri Miler.\u201e Postoje mini spevovi kakav je \u201eMogu\u0107nost saznanja\u201c. Tu Su I PutoPisne Prozadice U ciklusu \ u201egradovi \ u201ematina \ u201c, \ u201eelina \ u201c, \ u201eelina \ u201c, \ u201eelina \ u201c, \ u201eezantininopolj \ u201c, \ u201c, \ U201C, \ U201C, \ U201EPARIZ \ U0160C, \ U201EPARIZ \ U201EKSPIRIJA \ u201c, \u201eMoskva\u201c, \u201eBeograd\u201c, \u201eCetinje\u017c, \u201eSne\u201eni grad\u201c, \u201eNovi\u010eNovi\u201eCetinje\u201c\u201 u201eles\u0111c i \u201eNovi grad\u201c. Poslednja prozaida okon\u201dava se re\u010denicom: \u010eI kad se svi gradovi, ulice i stanovnici spoje, svima \u201e biti jasno da je cela planeta jedan veliki grad.\u0107c

U pesmi \u201eMacuo Ba\u0161o\u201c spojeno je nekoliko haiku pesama. Izdvajamo dve:

U mojoj ku\u0107i

Ja tebi gost

Ku\u0107a u ku\u0107i

i

Ti si prozor na mojoj ku\u0107i, prijatelju

A ja besku\u0107nik

Pesnik nije be\u017eao ni od otkrivanja svojih poeti\u010dkih stavova: \u010covek hrani pri\u010du i pri\u010da njega iz korena svog hrani (\u201eHomer\u201c); Samo je herojski duh vredan pri\u010de (Isto); Sve \u0161to vidi\u0161 jeste pri\u010da (Isto); Istinu \u010duva privid. Moju istinu hrani lepota (\u201eOzar\u201c); ... ne mo\u017ee\u0161 osvojiti jezik; / Jezik osvaja tebe (\u201eTvr\u0111ava jezika\u201c); Da li je pesma samo ono \u0161to li\u010di na pesmu \u2013 puno referenci i aluzija \u2013 pre\u017evakati ve\u0107 pre\u017evakano, istoriju i klasi\u010dna dela, i praviti je pesma \u017ea, i praviti \u017 kao da se prvi put \u017eivi? (\u201e\u017divot i umetnost\u201c; ovaj \u201eesej\u201c se svodi na ovo pitanje); Postoje anonimne pesme, i pesnici bez pesama (\u201eIme i delo\u201c); Postoje oni koji pri\u010daju i oni koji sanjaju. / Umeti sanjati va\u017enije je od pri\u010de, jer pri\u010da sebe pri\u010da (\u201eIme i delo\u201c); Mnogi pisci bili su bolji pre nego \u0161to su postali slavni (\u201eProdaja\u201c).

Mo\u017ee se pisati io citatnom sloju Stojanovi\u0107eva pesni\u0161tva. Izdvajamo Blejkove Izreke pakla, Alena Boskea, Branka Miljkovi\u0107a, Matiju Be\u0107kovi\u0107a. Posebno Vaska Popu. U svojoj pesmi \u201eMalo i veliko nebo\u201c Stojanovi\u0107 o\u010digledno polazi od Popinog kosmizma kada, na primer, peva: U malom / Postoji veliko nebo / [...] / Kad malom nebu dosadi samo0107 / Ono010 \uXNUMXdi da primi nigdinu.

Najbolja pesma po nama je \u201eStapanje\u201c. Citiramo je iscela:

Prasak je osvajanje prostora

Razlaganje Boga

Onda nastupa stapanje

O\u017eivotvorenje razlo\u017eenog bi\u0107a

Energija te\u010dne magle postaje oblik

Ideja po\u010dinje svoju pri\u010du

Materija je jezik ideje

Atomi su azbuka Boga

Svet je Bo\u017eja Biblija

Sve sa svim razgovara

Od razgovora i dogovora

Svaki oblik zavisi

\u017divot ideje jeste razvoj azbuke

Elementi su azbuka

Jedinjenja \u2013 pravopis

Iz svakog oblika sija slovo

Iz svake porodice sija ideja

Svaka eksplozija je nova nota

Koja ra\u0111a nove elemente

Na muzi\u010dkoj lestvici bi\u0107a

Razvoj elemenata jeste se\u0107anje bi\u0107a

Put se ne prelazi

Samo se poruka prensi

Prostor i vremea su memorija

Razlo\u017eenog (Bi\u0107a)

Prebrojavanje bezbroja

U samoostvarenju

A cilj samoostvarenja jeste pus

Putovanje je jedina nada

A putovanja nema

Bez razlaganja i stapanja

U stapanju na putu

Jeste dra\u017e leta

Kona\u010dno stapanje je kraj puta

Ostvarenje cilja jeste smrt

On muziku svoju \u0161iri

Tu

Poza gratuită Du\u0161an Stojkovi\u0107 - PESME I ESEJI O DUBOKOJ VISINI DEJANA STOJANOVI\u0106A integrat cu aplicațiile web OffiDocs