Gordana Vlahovi\u0107 - PRISTUP U MISAONI SVET DEJANA STOJ

Descărcați această fotografie Editați cu editorul online GIMP

Dejan Stojanovi\u0107, pesnik \u0161est knjiga pesama, antologi\u010dar, autor odabranih intervjua, danas pred \u010ditaoce donosi svoju, kako ju je nazvao PENTALOGIJU, objedinjenu imenom Svet u nig imenom. Pet dela pi\u0161\u010devih povezano je jedinstvom op\u0161te zamisli a naslovljeno:

Ozar;

\uf02dSvet i bog;

\uf02dSvet u nigdini;

\uf02dSvet i ljudi;

\uf02dDom svetlosti.

U prvoj knjizi Ozar, \u010ditalac se suo\u010dava u poeziji i prozi sa metafizi\u010dkim temama autorovim: nastanak sveta, istorija Balkana i Zemlje, izvori svetlosti i izvori istine. Opsesivna tema bi\u0107a koje misli: odnos \u017eivota i smrti i ve\u010dito kru\u017eenje; izranjaju jedno iz drugoga iu simbioti\u010dkom su prepletu.

Smrt tra\u017ei da bi mogao \u017eivot da rodi

Samo ono \u0161to se rodi mo\u017ee da umre

A samo ono \u0161to umire zna vrednost

Ve\u010dnog \u017eivota u ra\u0111anju i umiranju.

Iznad svega je Bog, i praznina koji po autoru \u010dine Apsolut, \u0161to je jednako Ozar. Daje se mogu\u0107nost filozofima za polemiku, s obzirom da idealisti\u010dka filozofija Apsolut sagledava kao ve\u010dnu, beskona\u010dnu prvobitnu osnovu svemira, a dijalekti\u010dka filozofija Apsolut sagledava kao ve\u010dnu, beskona\u010dnu prvobitnu osnovu svemira, a dijalekti\uXNUMXdka filozofija apsolut sagledava materijam sporijajednifizidki soluti materijam nalazi u ve\uXNUMXdnom pokretu i razvitku.

Autor menja formula iskaza. Koristi stih, koristi dijalo\u0161ku formu (pri \u010demu polemi\u0161e sa bogovima antike, te sa Homerom), i prozno-poetske sekvence kojima isti\u010de svoje filozofske stavove. U drugom i tre\u0107em ciklusu (\u201e\u0160ekspir u svemiru\u201c, \u201ePlaneta Zena\u201c) primenjuje neobi\u010dnu formu, kombinuju\u0107i elemente jednog\u017i\u0111i elemente jednog\u010\u010e\u010ePlaneta Zena\u0107c) u0161dkog experimenta. Iako ih naslovljava kao sonetne vence oni to nisu u tradicionalnom obliku. U prvoj takvoj tvorevini sa\u0160dinjenoj iz petnaest stihovanih refleksija, poslednjim stihom prethodne pesme po\u0161dinje slede\u0107a. Kao fine su kaskade koje se prelivaju jedna u drugu da bi se slile u petnaestu sublimnu zavr\u017nicu misaonog toka. Lirski subjekt u \u0111ekspirovom je dru\uXNUMXtvu, poistove\uXNUMXeni su, ogledaju se u bo\uXNUMXeanskoj peni svemirske la\uXNUMXe, uz spoznaju da

I umanjen veliki postajem

Jedno sa Bogom, jedno sa svetom...

U poslednjem ciklusu Ozara (\u201ePlaneta Zena\u201c) forma je sli\u010dna, sa\u010dinjena je od dvadeset devet poetskih elemenata. Autorov imaginativni impuls priziva fantazmagori\u010dnu planetu Zenu, po kojoj opet u \u0160ekspirovom dru\u0161tvu, pravi svoje meditativne \u0161etnje. Postulati kojima se te\u017ei i za kojima se traga su: misao, dakle i pamet, istina, znanje, iskra razuma, svetlost svemira.

Ve\u0107 je re\u010deno da su sve knjige petoknji\u017eja povezane jedinstvom op\u0161te zamisli. Druga knjiga imenovana je sa Svet i Bog, i sadr\u017ei \u0161est ciklusa (\u201eProemium\u201c, \u201eMrak i svetlost\u201c, \u201eNi\u0161ta i ne\u0161ta \u201ta \u201ta \u201ta \u201rajeto\u0110rajo201 \u201avo\u201c, \u0161eApsolut\u0161c). Autor je duboko zaronjen u poku\u0107aj pronicanja su\u017tine svemira, te smisla postanka i trajanja bi\u0107a u njemu. Traga za ravnote\u0161eom i mogu\u0107no\u010\u010u uspostavljanja harmonije, u naoko nespojivim, disharmonie\u010dnim pojavama i pojmovima, delimi\u0161dno nazna\u0161dno nazna\u0111dno nazna\u010dno nazna\uXNUMX i raj, Bog i \uXNUMXavo, ali i haos i red, nula i bezbroj, deljenje i stapanje, kretanje i stati\uXNUMXdnost; autor koristi pojam nepokret).

Misao o Bogu vazda je prisutna. Tuma\u010denje koje se \u010dita o zemaljskim religijama i svetim knjigama nije uobi\u010dajeno za ustaljeni red stvari, ali nagoni na razmi\u0161ljanje. Mnogobrojna su bogohulna tuma\u010denja Boga, a Bog sam po sebi su\u0161tina je, on je sve, i svemo\u0107. Pobuna protiv mraka jeste Bo\u017eja pobuna, tvrdi autor.

Kao iu delu Ozar, a vide\u0107e se iu ostalim knjigama, naglasak je na SVETLOSTI. Nije slu\u010dajno. Znano je da svetlost i tama simbolizuju naizmeni\u010dne vrednosti jednog ciklusa. Na svim kosmi\u010dkim stranama iu ljudskom \u017eivotu posle tamnine dolazi svetlo razdoblje. Kao kosmi\u010dka objava ili kao unutarnje prosvetljenje svetlost uvek dolazi posle tame i simbolizuje \u017eivot, spas. U Starom zavetu simbolizuje i sre\u0107u dobijenu od Boga. Tama je zlo, nesre\u0107a, prokletstvo, smrt. Hri\u0161\u0107anska simbolika nastavlja se na starozavetnu. U Jevan\u0111elju po Mateju, u\u010denici Hristovi su svetlost svetu, au Jevan\u0111elju po Jovanu, Isus je svetlo sveta. U na\u0161eg autora Svetlost je Bo\u017eja pobuna...

\u010cesta je autorova odstupnica od uobi\u010dajenog poetskog diskursa, jer zala\u017eenje u sfere filozofskog tuma\u010denja pojmova i pojava uz povremene fantazme (movi praznine, pojka vremem) da poetă praznine, pojka vremem dau praznine0107, pojka vremem dau praznine. Autor pomera \u017eanrovske granice (i toga \u0107e se dr\u017eati do kraja petoknji\u017eja), pi\u0161e stih, dug i razu\u0111en, prozne zapise koji su katkad lirskog iskaza, a katkadati filozofski. (Uostalom, autor na kraju ispisuje detaljno obrazlo\u017eenje, na nekoliko strana, o formi pojedinih pesama, \u0161to potvr\u0111uje ne samo knji\u017eevnoteorijsko poznavanje versifikacije, nego i s-a modificat)

U Svetu u nigdini, sa \u0161est odeljaka (knjiga I) zalazi se u sfere sna, kome se ni\u0161ta ne mo\u017ee, i koji nas vodi putevima na\u0161e podsvesti. Jer,

Negde duboko u svesti

Stalno sanja svet podsvesti;

Govori da sve je va\u017eno

\u0160to se ra\u0111a iz blagosti

(\u201eOko svesti\u201c)

Prvi san lirskog subjekta o tajni je nad tajnama, o \u017eeni, ovaj put o \u017eeni vili, sa kojom vodi dugi razgovor; ne kako bi se u prvi mah o\u010dekivalo, o zaljubljenosti. Njemu san slu\u017ei da iznese svoje stavove o odnosu \u017eivota i vremena, o sada\u0161njem trenutku koji pre nego \u0161to se na njega pomisli postaje pro\u0161lost, o razvojuz veci moderno\umetve0111, o razvojuz veci umetve0107, o krovojuz veci umetve010. o funkciji jezika i njegovom menjanju, o slobodi i samo\u0107i i samodisciplini kojom se ostvaruje li\u010dni uspeh. Zanimljiv stav Dejana Stojanovi\u010a jeste o materijalisti\u010dkoj civilizaciji koja po\u0107diva isklju\u0161divo, ili do najve\u010e mere, forsiranju tehnolo\u0107kog antikulturna iu biti. A cilj njen je isklju\u0107divo vulgarna mo\u0161 novca. Prozni tok kazivanja prepleten je stihovima na neke od pomenutih tema, koje poeta mislilac i vila izmenjuju iu daljem razgovoru. Vila o pomo\u0107i, te\u0111ko\uXNUMXi, opasnosti i hrabrosti; a njen sagovornik o bu\uXNUMXenju dana i razgovoru tame i svetlosti.

Autor ponire iu daleka vremena, o\u017eivljavaju\u0107i nepoznate heroje, nestale civilizacije, pominju\u0107i mitove, sujeverne kvazi teorije (Atlantida, Sumeri, Lemuri i Lemurije i sl.). No svestan je da je ovaj svet jedina istina. Drugim se snom preobli\u010dava \u017eena vila u zmiju, ostrvo u potop, snovi u no\u0107nu moru. Nema vi\u0161e misli o idealnoj \u017eeni, ai svet snovnih vizija nije trajan. Ne smeta mu da u snu tre\u0107em nastavi preispitivanje porekla zla u svetu, te sposobnost adaptacije zarad pre\u017eivljavanja. Razgovor, poetsko meditativni sa Arnoom Danijelom, trubadurom iz dvanaestog veka, vi\u0161ezna\u010dan je i vi\u0161eslojan, uz sjajnu \u0161etnju po istoriji problemi i knji\u017eevnosi, istorida meni, istoria meniilor, istorida și me\u0111udr\u017eavnih granica itd.).

Slavljenje Tvorca bezuslovno je:

Bog je svet i Svet je bog.

\uf02dBez Tvorca nema pravog saznanja.

\uf02dSveti zrak jedini je Bo\u017eji tron.

Re\u010di stavljene u usta trubadura da verovanje u Boga jeste vera, a da je propisana religija posredni\u0161tvo, nalazimo iu prethodno pomenutim delima. Mo\u017eda se ne mo\u017ee doku\u010diti elizijska (nebeska, nadzemaljska) spoznaja, ali ose\u0107ati i misliti jeste va\u017eno, i nije potrebno da sve znamo. A san nekad prevari tamne senke se\u0107anja i potisnutih \u017eelja.

U Svetu i ljudima, u prvom ciklusu pod nazivom \u201eMeditacije\u201c, pesni\u010dkim slikama posti\u017ee se sklad sa \u010dujnim i vidljivim (\u0161um talasa, \u0161um talasa, \u010dkim slikama, \u0161eeee sklad sa \u0161dujnim i vidljivim stapanje sa vodama i \u0107umom svemira). Poeta natkriljuje misle\u010eg traga\u0161da za odgonetanjem te\u010kih tajni mikro i makro sveta. Nedugo zatim, \u0107ditalac uroni u splet filozofsko-lirskih zapisa u kojima opredme\u017ena stvarnost autoru postaje sredstvo za dalju meditaciju. I sve mo\u0161ee biti povod za zapitanost: usamljeni park, lep dan, obale, nakit, ma\u0107ne, da bi se iskazao odnos prema samo\u0107i, teskobi, zabludama, mo\u0107i i nemo\u010h, pralbodislavni . Povremeno su to \u201ditave prozne filozofske celine (\u201eApsurd\u201c, \u201eLogika\u010c), a povremeno lapidarna, svedena gnomska re\u201denica (npr. \u201eBradati starac\uXNUMX).

On je mnogo video, ali nije voleo da pri\u010da. Razmi\u0161ljao je o sebi i drugima i shvatio brzinu. Shvatio je da vreme nije pro\u0161lo zato \u0161to je pro\u0161lo, ve\u0107 zato \u0161to je izgubljeno.

Stojanovi\u0107 razmatra i probleme knji\u017eevnog stvaranja, bezbroj poetika u kojima umiru mi\u0161ljenja, pravi razliku izme\u0111u politi\u010dkih disidenata - pisaca i knji\uvnihsidenatae. Kriti\u017dki je njegov odnos prema knji\u010eevnoj birokratiji (borba za \u017dlanstva u \u010eirijima, u redakcijama \u017dasopisa, za \u010dlanstvo u akademijama, za nagrade dojugo povoor...). Ironi\u010dno tuma\u010di i na\u010din postanka bestselera, te razliku izme\u010u pesnika i stihotvorca: stihotvorac sla\u0111ee re\u017di i rime u stihove; pesnik sla\u010ee stihove i rime u zna\u017denja. Stojanovi\u010 ne robuje utvr\u0107enim poetikama; njegov cilj nije dopadanje na prvi pogled. Misao prevladava nad emocijom; poetizacija teksta prisutna je toliko da ne potisne metafizi\u0111dku ravan. Ostaje upitanost da li je pesma samo ono \u010to li\u0161di na pesmu... pre\u010evakavati ve\u017 pre\u0107evakano, istoriju i klasi\u017dna dela, i praviti umetnost, ili je pesma bele seen\u010 ka\u017 prvi pus \u017eivi.

Da li se kao odgovor mo\u017ee prihvatiti misao sa kraja ove knjige: Sve se svodi na nekoliko re\u010di, na nekoliko glavnih pojmova. Sve ostalo su pri\u010de koje ovima slu\u017ee.

Dom svetlosti, peta knjiga u nizu, u slavu je svetlosti, uspomena i ljubavi. Poetizovani prizori, uz reminiscentne izlete, plene toplinom prepoznavanja, makar samo u se\u0107anju, \u0161to ne dovodi u pitanje spoznaju da je vreme povratka ku\u0107i. Nada i uspomena izbor su prvog ciklusa.

Naslovljavanjem nekih od svojih pesama odabranim imenima autor otkriva i svoje afinitete: Macuo Ba\u0161o, stari pesnik, koji nas u\u010di ume\u0107u otkrivanja nade u sitnicama; Julije Cezar, izdvojiv od svih Cezara, jer je Julije sa stra\u0161\u0107u i \u010da\u0161\u0107u; te Henri Miler, \u010dudak i ekscentrik, pa ipak, od onih retkih, koji

zna da samo oni koji si\u0111u na dno

uistinu razumeju lepotu.

Kona\u010dno, i \u017eena je pomenuta u stihu Dejana Stojanovi\u0107a. Kao san, kao ideja, kao re\u010d nekazana, obala koja ih deli, uspomena ja\u010da od jave. Namah prisetim se onih Du\u010di\u0107evih: Jer ti ne postoji\u0161, nit si postojala... Jedan fini lirski ciklus.

Treba pomenuti poslednji ciklus Doma svetlosti, imenom Gradovi. Ispisan u prozi, mogao bi biti putopis jer govori o trinaest svetskih gradova. Nu, nije klasi\u010dan putopis. Ko \u017eeli da prona\u0111e klasi\u010dne turisti\u010dke podatke, neka se ne nada. Pred \u010ditaocem su esejisti\u010dki lirski zapisi u kojima se, naslonjena na istoriju, gradi pri\u010da o svetlosti, ve\u010dnom grad, tajanstvenosti, pro\u0161losti, ve\u010dnom i snu snu, u grada 0161 snu do\u017eivljaja putopisca. O Beogradu, tako\u0111e, kratak zapis o starom duhu i ponosu koji svetle na novom mestu. Na kraju ciklusa pesni\u010dki san o Novome grad, grad Svetlosti sa hramom posve\u0107enom Suncu, io novoj planeti koja \u0107e biti jedan veliki grad. San o svetu bez deoba. Samo veliki san.

Ako bi se objedinilo petoknji\u017eje zajedni\u010dkim obele\u017ejima bilo bi slede\u0107e:

\uf02dmeditacija, misaonost;

\uf02dstavovi koji podsti\u010du polemiku;

\uf02dotklon od klasi\u010dne \u017eanrovske podele, te raznolikost forme (stih, prozni zapis, traktat, esej, dijalog);

\uf02ddominacija svetlosti u slavu \u017eivota;

\uf02dBog iznad svega, jedan jedini.

Antagonizam iskre bo\u017eanske svetlosti i mo\u0107i tame prisutan je. Ali a pus Boga pobe\u0111uje an\u0111ela tame.